Од високог притиска и шећера пропадају бубрези

Od visokog pritiska i šećera propadaju bubrezi

22 decembra 2016

dr-radomir_620x0

ŠEĆERNA bolest i povišeni krvni pritisak glavni su „krivci“ za stalni porast broja bubrežnih bolesnika. Kada se jednom pojavi, hronična bolest bubrega ne može da se izleči, postepeno napreduje, nepovratno oštećujući funkciju ovih organa i tako vodi ka pojavi bubrežne slabosti, upozorava u intervjuu za „Večernje novosti“ profesor dr Radomir Naumović, direktor Klinike za nefrologiju Kliničkog centra Srbije.

Gotovo polovina obolelih od dijabetesa i hipertenzije, kaže naš sagovornik, s vremenom se suočava s nekim od simptoma narušene funkcije bubrega:

– Poremećaji mokrenja, prevelike ili premale količine izlučenog urina, pojava otoka samo su neki od znakova da bubrezi ne rade kako treba. Skup svih ovih simptoma ukazuje na razvoj hronične bolesti bubrega.

* Da li postoje neki simptomi karakteristični samo za ovu bolest?

– Znaci hronične bolesti bubrega se razvijaju postepeno i ne moraju da budu specifični. To je i glavni razlog zašto se kod većine pacijenata bolest otkriva u poodmakloj fazi. Jedini način da se dijagnostikuje na vreme jeste da se urade pregledi urina, krvi i ultrazvučni pregled bubrega.

* Koliko dugo može da traje propadanje bubrega bez jasnih simptoma?

– Nekada nekoliko meseci, a ponekad nekoliko godina, pa čak i decenija dok ne dođe u fazu kada je neophodno započeti lečenje nekom od metoda zamene funkcije bubrega.

* Da li to znači da dijabetičari i oni koji pate od visokog krvnog pritiska treba češće da rade analizu urina?

– Da, bar jednom u šest meseci, jer pregled urina nefrologu daje obilje podataka, a na sreću, reč je o vrlo jeftinom i dostupnom pregledu, koji upućuje na dalju dijagnostiku ukoliko lekar proceni da je potrebna.

* Osim dijabetesa i hipertenzije, koji su još faktori rizika za nastanak hronične bolesti bubrega?

– U povećanom riziku su stariji od 60 godina, pacijenti sa multisistemskim bolestima, oni koji u porodičnoj anamnezi imaju bubrežne bolesti, a naročito kardiovaskularni pacijenti, odnosno oni koji pate od srčane insuficijencije i ishemijske bolesti srca. To je razlog zašto nefrolozi poslednjih decenija sve češće govore i o kardio-renalnom sindromu.

* Šta je kardio-renalni simdrom?

– To podrazumeva stanja kada bolest srca uzrokuje bolest bubrega, ali i obrnuto. Dakle, to je niz patofizioloških poremećaja u radu srca ili bubrega, kada zbog narušene funkcije jednog dolazi do akutne ili hronične disfunkcije drugog organa.

* Da li ovako narušeno zdravlje bubrega znači i češće probleme koji nastaju usled pojave kamena i peska u njima?

– Prethodno navedeni uzroci hroničnog oštećenja bubrega nisu povezani sa nefrolitijazom bubrega. Ali nastanak kamena ili peska u bubrezima, mokraćnom kanalu i bešici može da uzrokuje hronično oštećenje bubrega. U slučajevima kada mokraća postane prezasićena nerastvorljivim supstancama bilo zbog prevelikog izlučivanja, ili zbog okolnosti koje uzrokuju taloženje u bubrezima, formiraju se kristali i prerastaju u kamen.

* Kako može da se prepozna prisustvo kamena ili peska u bubregu pre nego što uzrokuje napad?

– Prisustvo većine kalkuloza se najbrže otkrije prilikom rutinskog ultrazvučnog pregleda, odnosno na osnovu karakteristične simptomatologije i pregleda mokraće. Nažalost, kod većine tek kada dođe do akutnog napada, odnosno nakon renalne kolike.

BALKANSKA ENDEMSKA NEFROPATIJA

* Šta je balkanska endemska nefropatija?

– To je jedna vrsta hroničnog oštećenja bubrega kojoj se uzrok još pouzdano ne zna, ali se uvek završava hroničnom insuficijencijom, odnosno potrebom za dijalizom ili transplantacijom. Karakteristična je za područje Balkana i javlja se u mestima koja se nalaze u slivovima reka. Ona danas nije prisutna u znatnoj meri, ali zasigurno još nije prevaziđena kao uzrok nastanka oboljenja bubrega.

* Šta je preventiva nastanku kamenja i kako lečiti kalkulozu kada se otkrije?

– S obzirom na to da je oko 75 odsto kalkuloza kalcijumskog porekla, savetuje se smanjeno uzimanje namirnica bogatih kalcijumom, kao što su mleko, sir i jogurt. Važno je i sprečavanje i pravovremeno lečenje infekcija urinarnog trakta, jer i one mogu da budu odgovorne za nastanak kalkuloze. Kada je o lečenju reč, kamen do jednog santimetra može da izađe spontano. Svaki veći od toga treba lečiti metodama kao što su ekstrakorporalni udarni talasi, ili nekom drugom hirurškom procedurom.

* Osim pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, šta još može da pomogne u prevenciji hronične bolesti bubrega?

– Na prvom mestu to je kontrola i uporno lečenje hipertenzije sa ciljanom vrednošću pritiska od 130/80 mmHg,kao i striktna kontrola koncentracije glukoze u krvi, koja treba da bude u granicama referentnih vrednosti. Od velikog značaja je i regulisanje masnoća u krvi, ograničen unos soli, prestanak pušenja, održavanje normalne telesne težine i redovne godišnje kontrole funkcije bubrega i urina.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *