ОДАКЛЕ ЗЕЦ У ПРИЧИ О УСКРСУ: Обичај који нема везе са хришћанством

ОДАКЛЕ ЗЕЦ У ПРИЧИ О УСКРСУ: Обичај који нема везе са хришћанством

3 маја 2021

Иако ова животиња нема никакве везе са црквом, па ни са васкрслим Исусом, последњих деценија зец је постао најпрепознатљивији симбол Ускрса, чак и у нашим крајевима. Одакле он у читавој причи?



Зец који носи јаја?

Зеца можда нема у Библији, али су зато паганска веровања препуна прича о њему. Изворни “ускршњи зека” древни је симбол плодности и поновног рађања.

Легенда вероватно потиче из англосаксонских крајева. Тамо постоји прича о богињи пролећа и поновног рађања Еостери чији је пратилац зец.

Наиме, према овом миту, једне године, богиња је закаснила са доласком на земљу и мраз и зима су потрајали све до маја. Када је коначно дошла, у шуми је затекла промрзлу птичицу на самрти.

Жалосна што види да птица умире, Еостера ју је претворила у зеца дајући јој крзно да је заувек греје, преноси Историјски забавник.

Легенда каже како је овај зец у суштини и даље био птица, он је снео јаје у част богиње која га је спасла од смрти. Зец би јајима дочекивао богињу сваки пут када би она, баш негде у време пролећне равнодневице, дошла на земљу и донела пролеће.

Зец који доноси поклоне

Спајање зеца са јајима и Ускрсом вероватно се одиграло почетком XVI века у Немачкој где постоје записи о томе колико су деца жељно ишчекивала долазак “Oschter Haws-a” – зеца који на ускршње јутро полаже обојена јаја у гнезда.

Осим тога, он је проверавао да ли су деца била добра или не и доносио је поклоне само доброј (нешто слично као Деда Мраз).

Овај обичај немачки досељеници пренели су у Америку почетком XVIII века, а глобализација, масовна култура и индустрија забаве су последњих деценија учинили остало – “Oschter Haws-a”, “Easter Bunny”, или Ускршњи Зека, постао је тако највећи комерцијални симбол Ускрса.

Зец је у наше крајеве стигао прво у она места која су била у додиру са германском културом, а касније, почетком 20. века (што се може видети из оновремених честитки и ускршњих разгледница), проширио се и на остале крајеве.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u