Odbrana Fajgelja

Odbrana Fajgelja

28 oktobra 2013

zeljko-cvijanovic-vPiše: Željko Cvijanović

Nije pogrešio Andrej Fajgelj što je sa izložbe u Kulturnom centru Novog Sada skinuo sliku Hrista kako, kao kockar, stiska pare u šakama. Nisu pogrešili ni ligaši, ni žuti, ni svi oni primerci novosadske ološ-elite koji su potom razapeli Fajgelja. Elem, svako je tu radio svoj posao, ono što sam jeste i što jedino treba da radi.

Ravnotežu, međutim, narušava to što je ta stvar sa Vojvodinom otišla toliko daleko da se i Dinko Gruhonjić odavno oseća kao nostalgični Mitteleuropäischer, predaleko da bi moglo ostati nekažnjeno da sad Fajgelj i njegovi sve to vraćaju na početak. I to je imalo biti kažnjeno još ono kad su ovi troprsti derani vratili ćirilicu na novosadske autobuse, upropastivši plemenitu nameru da se od Novog Sada napravi Vukovar. Još više kad se ista ta ćirilica, blagodareći Fajgelju, pojavila na Kulturnom centru, što je ovima, posve frojdistički, ličilo na kukasti krst jer, molim vas, na šta bi drugo, dragi doktore, i mogla da liči ćirilica nego na kukasti krst. Kap koja je prelila bili su rezultati konkursa grada Novog Sada za projekte iz kulture, kada je izvisilo nešto stalnih korisnika gradskih finansija – kojima su ove padale u džep na ime obeštećenja što su imali nesreću da se rode i žive u Srbiji – i kada je, umesto njih tako neobeštećenih, pare dobilo nešto ovih kojima je kukasti krst osnovno pismo.

Od tada Fajgelja ili nekoga od njegovih dakle samo čekaju. I dobio je Hrista, koji je pokupio kockarski dobitak sa stola, a mogao je da dobije i kip patrijarha Pavla koga je je konačno pogodila ona kometa za sve njegove grehe i druge Srebrenice; mogao je da dobije sliku Adema Jašarija pod naslovom Oslobodilac Vojvodine; mogao je da dobije instalaciju na kojoj Biljana Srbljanović dere kožu s leđa Apisu i Koštunici, dok bi Isus Hrist koji u mantiji duginih boja predvodi gej-paradu bio sasvim adekvatan izraz imaginacije ovog provincijskog Mitteleuropäische shock-art-a iz Hanekeovih filmova.

I tako su ga sačekali, nije bilo teško. Naravno, Fajgelj je postao vrhovni novosadski cenzor (mošmislit!) za sav ovaj svet koji drži banku u srpskom javnom prostorom svih ovih godina kada je u njemu slobode manje nego ikad, kad su umetničke, kulturnjačke, novinarske i političke crne liste debele kao telefonski imenici iz vremena pre nego što su oni u Srbiji osvojili slobodu i demokratiju.

Naravno, pošto su novosadski i nešto beogradskih umetnika – slučajno sve onog sveta koji pelješi fondove kao invalidsku nadoknadu za svoj teški hendikep što su se rodili u Srbiji – povukli svoje izložbe u znak odanosti neprikosnovenosti autonomije umetnosti, Fajgelju su na leđa legli svi oni blicovi i kuriri, izrekli su svoje presude svi oni teofilipančići i dinkegruhonjići, peščanici i slobodneevrope.

Svi oni u čijoj se ideologiji tačno zna ko je evroatlantski jupiter, a ko srpski bik izredali su se na Fajgelju, tačno znajući koliko je tu svaka priča o cenzuri besmislena, ali znajući i da ga tako načinju, naplaćujući mu sve one kukastokrstene ćirilice. Fagelj je tvrd orah, utoliko što ni malo ne liči na tipa kakvim ga prestavljaju, ali tvrdoća se ovde meri time hoće li toj legiji da ga, ovoliko samog, sasvim eliminišu trebati još jedan ovakav Hrist koji je skupio pare sa kockarskog stola, ili će pokojnog patrijarha Pavla ipak morati da pogodi kometa.

Šta hoću da kažem? Dok su Fajgelju na leđa skočili svi od kojih se to očekivalo, osim Crkve, gotovo da ga nije branio niko od onih od kojih bi se to dalo očekivati. Patriotskim strankama, zabrinutijim za to kako da sačuvaju ono birača što imaju, nego da pridobiju ono što nije njihovo, opreznost nalaže da bi podrškom Fajgelju mogle da štete. Intelektualci bi da se stvar malo slegne, da zauzmu istorijsku distancu, mada ko zna na koliko simpozijuma neće biti pozvani ako podrže ovog hrabrog momka.

Tek, onima koji razumeju da se podrškom Fajgelju brani nešto mnogo više valjda će biti dovoljno ovo podsećanje, onima koji ne razumeju ne vredi objašnjavati, biće dovoljno da ih obavestim da se Slovenija otcepila, a ni Kosovo ne stoji najbolje. (Pogledajte način na koji su „protivnici cenzure“ u noći sa četvrtka na petak protestovali ispred Kulturnog centra; pogledaj video.)

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *