15-odbrana-lepog-govora_620x0

BIRAJ reči, nepismenost spreči, /jezik leči, glupost da ne zveči,/ čuvaj jezik srpskih velikana,/ radi prošlih i budućih dana.

Ovim stihovima, koje je otpevao dečji hor „Čarolija“, u sredu je u Ministarstvu kulture otpočelo predstavljanje akcije „Negujmo srpski jezik“, čija će buduća nezvanična himna biti upravo pesma za koju je stihove napisao Branko Stevanović, a muziku Leontina Vukomanović. Tačnije, reč je o nastavku akcije pokrenute na nivou grada Beograda, u vreme kada je sekretar za kulturu bio Vladan Vukosavljević, koja je sada podignuta na republički nivo.

– Želimo da jezik i kultura govora budu teme razgovora u celom društvu – istakao je ministar kulture Vukosavljević, naglašavajući da je cilj akcije negovanje jezičke, ali i čitalačke kulture, podizanje nivoa opšte pismenosti na svim obrazovnim nivoima i u svim strukama, status ćiriličnog pisma, podizanje nivoa jezičke kulture u medijima.

Formiran je i republički odbor ove akcije, u kom su pored ministra Vukosavljevića i ministar prosvete Mladen Šarčević, gradski menadžer Beograda Goran Vesić, direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov, glavni i odgovorni urednik kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić, profesor Filološkog fakulteta Veljko Brborić, dramski umetnik Svetislav Goncić i savetenik u minstarstvu kulture Dragan Hamović. Prvi predlog ovog odbora je da se 24. maj (dan svetog Ćirila i Metodija) proglasi državnim praznikom kao Dan slovenske pismenosti

Ukupan budžet za ove programe, uključujući plakate, bilborde, spotove, iznosiće četiri miliona dinara, izneo je ministar Vukosavljević, dok je Goran Vesić podsetio da je većina učesnika, među kojima su bili stručnjaci i popularni glumci, dok je akcija bila na nivou grada Beograda – volontirala.

– Ovo je bila jedna od najbolje osmišljenih akcija grada Beograda, koja je naišla na odličan prijem – istakao je Vesić, uz obećanje da će prestonica nastaviti da je svesrdno podržava.

 

ĆIRILICA I LATINICA

JEDAN od ciljeva odbora, objasnio je Vukosavljević je i institucionalna zaštita ćirilice, kako ne bi postala arhaično pismo koje se ne koristi:

– I latinica je srpsko pismo, ali njoj nije potrebna nikakva zaštita, jer je koristi skoro ceo svet, ali u tim okolnostima ćirilica može biti ugrožena ne zbog teorija zavere, već zbog civilizacijskih okolnosti – zaključio je ministar kulture.