ОДБРОЈАВАЊЕ ДО ВЕЛИКОГ СУКОБА

ОДБРОЈАВАЊЕ ДО ВЕЛИКОГ СУКОБА

20 фебруара 2021

Хајко Мас, немачки шеф дипломатије, упутио је неочекивано упозорење посланицима Бундестага који траже оштру акцију против Русије и Кине. „Треба да будете потпуно свесни куда то води у геостратешком смислу“, указао је и Бундестагу и читавом Западу. „Русију и Кину гурате у загрљај, и тиме стварате највећи економски и војни савез на свету.“



Не мислим да ово треба да буде стратегија Запада, додао је Мас, и изјаснио се без много дипломатског увијања: „Противим се рушењу мостова с Русијом.“

Упозорење Сергеја Лаврова

Проблем Хајка Маса, и не само његов, састоји се, међутим, у томе што овакав, иначе зачуђујуће разуман став да је с Русијом и Кином потребна сарадња а не само конфронтација, на Западу више представља изузетак него правило. А појављује се и додатни проблем, утолико што се све више чини да је истекло време за успостављање сарадње на оним основама које је одредио Запад. Русија и Кина, наиме, као да су одлучиле да је наступио тренутак да кажу да им је доста.

„Ако желиш мир, припремај се за рат“, поручио је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров поводом све гласнијих позива за увођење нових санкција Русији, овог пута због Алексеја Наваљног, тог кукавичјег јајета које је Запад покушао да јој подметне на очиглед читавог света. „Спремни смо за прекид односа са Европском унијом“, указао је министар који своју репутацију није изградио на празним претњама, и објаснио да ће то бити учињено „у случају да приметимо, као што смо то могли да видимо у више наврата раније, да се припремају санкције које би створиле ризик за нашу економију.“

Кинески одговор

А на другом крају Евроазије, истовремено, кинеске власти донеле су одлуку о забрани емитовања британског Би-би-сија због његових лажних вести о Синкјангу, Хонгконгу, ковиду-19…, уосталом, о свим оним питањима на којима је ова мрежа инсистирала, необичном игром случаја, увек када је британска влада имала потребу за баш таквом врстом извештавања.

Доминику Рабу, шефу дипломатије Уједињеног Краљевства, није преостало ништа друго него да немоћно констатује како је реч о „неприхватљивом угрожавању медијских слобода“; узгред буди речено, поприлично бестидна опаска, имајући у виду да Уједињено Краљевство и даље у затвору држи оснивача „Викиликса“ Џулијана Асанжа.

И само су малобројни уочили да је кинеска забрана за Би-Би-Си заправо уследила недељу дана након што је Британија забранила кинески информативни канал Це-Ге-Те-Ен. Ето још једног знака да је напокон почела да се успоставља нова реалност, у којој се Исток више не устеже да Западу узврати истом мером. А за то и те како има могућности, које су до те мере постале очигледне да је чак и на Западу, окованом илузијама о својој моћи, почела да сазрева свест о томе.

Стратешка недоумица

„Погрешно се сматра да је Русија сила у опадању“, указује, тако, Мајкл Мекфол, амбасадор САД у Москви у време Барака Обаме, у тексту у „Форин аферсу“ у коме, без много оригиналности, истражује „како обуздати Путинову Русију“. И признаје да она има „знатно већу војну, економску и идеолошку моћ него што већина Американаца схвата“; почев од чињенице да је постала 6. економија света по БДП-у израчунатом у односу на паритет куповне моћи, а о руском нуклеарном арсеналу да се и не говори.

Док је, у погледу Кине, најречитија прогноза коју је у „Фајненшел тајмсу“ изнео милијардер и шеф највећег хеџ фонда на свету Реј Делио, најављујући „епохалну промену у глобалној економији“. Само је питање тренутка, рекао је, када ће „Кина као светски финансијски центар постати ривал Њујорку и Лондону“.

И док је самопоуздање Русије и Кине, засновано притом на реалним основама, све видљивије, и док Америка Џозефа Бајдена покушава да пронађе начине да их обузда иако то није успела ни када је однос снага за њу био много повољнији, Европска унија остаје заглављена у својој хроничној стратешкој недоумици између сопственог и туђег интереса. А како каже Жозеп Борељ, њен високи представник за спољну политику и безбедност, „избор који учинимо одредиће међународну динамику снага у овом веку: да ли ће се ЕУ кретати ка кооперативнијем, или поларизованијем моделу у односима с Русијом“.

Ово, разуме се, под условом да Европска унија уопште буде способна за такву врсту одлуке. Јер бриселски портал „Политико“ оцењује да је „спољна политика Европске уније преминула у Москви“ приликом Борелове посете; док ће истим поводом немачки „Шпигл“ устврдити да је само „исказала своју импотенцију“.

Немачки прагматизам

Између позива на заоштравање односа с Русијом и Кином, и свести о погубности такве политике, шта ће Европска унија учинити? Зашто су Москва и Пекинг одлучили да је време за отреситији одговор Западу? И шта тим поводом Запад уопште може да учини?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили некадашњи дописник „Политике“ из Берлина Мирослав Стојановић и Ђуро Билбија, уредник портала „Факти“ и дугогодишњи дописник „Вечерњих новости“ из Москве.

Масово противљење покушајима Запада да изолује Русију и Кину је „утолико занимљивије“, указује Мирослав Стојановић, „што министар иностраних послова Немачке важи за једну врсту јастреба у односу према Русији, због чега је доживљавао критике и унутар своје Социјалдемократске партије“.



„Мас је до сада заговарао политику санкција и ова изјава представља својеврсни заокрет, у покушају Немачке да пронађе своју позицију у промењеним околностима на међународној сцени, у склопу којих се више не може ићи директно ни против Русије ни против Кине“, објашњава Стојановић и додаје да из истих разлога и Армин Лашет, нови лидер ЦДУ-а и могући наследник Ангеле Меркел на месту канцелара, „покушава да помири атлантистичко крило своје странке с реалним интересима земље, због чега га и оптужују да је мекан према Русији“.

Овакву позицију понајбоље илуструје Лашетов покушај да се оправда због изградње „Северног тока 2“. Он је недавно, описујући себе као „реалполитичара“ који се руководи и вредностима и интересима, рекао: „Завршили смо с копањем црног угља, у процесу смо заустављања рударења лигнита, и гасимо нуклеарну енергију 2022. године. У транзиционом периоду биће нам потребан гас који се производи изван Немачке. Потребно је да будемо гаранти геополитичких интереса Украјине, и потребан нам је ‘Северни ток 2’, пројекат приватног сектора, како бисмо обезбедили снабдевање енергентима.“

„И кроз Маса и кроз Лашета проговарају немачки прагматизам и немачки интерес“, коментарише Ђуро Билбија. „А неспорна је чињеница да алтернативе руском гасу или не постоје, или су прескупе, тако да у том погледу Немачка и нема избора јер су њеној привреди енергенти неопходни.“

Антиунијски пројекат

Управо због тих реалних потреба немачке привреде Билбија очекује да ће „идућег понедељка, када ће ЕУ шефови дипломатије разговарати о евентуалним санкцијама Русији, бити много колебања. Јер, Русија ту нема много шта да изгуби, али ЕУ и те како има.“

„И поново ће се видети“, надовезује се Мирослав Стојановић, „да Европска унија није у стању да формулише заједничку спољну политику због опречних интереса својих чланица. То се, уосталом, јако добро види и поводом ‘Северног тока 2’, на чијој изградњи Немачка инсистира.“ Због чега је, како преноси бриселски портал „Политико“, пољски премијер Матеуш Моравјецки оптужује да „ради из леђа Европске уније“. „Северни ток 2“ он назива „антиунијским пројектом“, и каже: „Време је да га зауставимо.“

„Али такав сценарио је незамислив“, уверен је Стојановић.

Нема више узмицања

Пре свега зато што би штету нанео самој Европској унији, а не Русији. Која, како пише „Шпигл“, показује све мање воље за трпљење. У Москви је наиме, преноси немачки недељник, Жозеп Борељ „желео да утврди да ли су Руси и даље заинтересовани за добре односе. Одговор је био јасан: Не, они нису заинтересовани.“

„Запад, нажалост, признаје само позиције силе и моћи и према томе се равна, и Русија је с тих позиција и почела да наступа. Русија им је поручила – господо, с нама више тако нећете разговарати. И управо је то била порука коју је и Жозеп Борељ недавно добио у Москви када је покушао да ултимативно захтева пуштање Алексеја Наваљног из затвора,“ напомиње Билбија. „Русија је сазрела за једну оштрију и озбиљнију игру. Нема више узмицања. Познати политиколог Сергеј Караганов је недавно указао на то, рекавши да је Русија победила и Хитлера и Наполеона, а садашњи противници су у односу на њих – Пигмеји. А додатни разлог за самопоуздање налази се у томе што Русија више није сиромашна, напротив, на нивоу појединца, ово је најпросперитетнији период у дугом низу година. Зато Караганов и наглашава да Запад иде ка свом историјском заласку, док наше време тек долази; и баш зато је данас и непотребно и погрешно држати се дефанзивне стратегије.“

Исти раст самопоуздања на међународној позорници видљив је и у случају Кине која је, примера ради, указује Мирослав Стојановић, годинама стрпљиво градила партнерства да би на крају, прошле године, у трговински споразум на чијем је челу (РЦЕП – Регионално свеобухватно економско партнерство) увукла и америчке савезнике као што су Јапан, Аустралија, Нови Зеланд…

„Како се економско тежиште света буде померало према Истоку, за њим ће и политичко“, каже Мирослав Стојановић, и закључује: „У току је велико преслагање улога на светској сцени. Опадање америчке империје пропраћено је успоном Русије и Кине, центри моћи се померају, а у том померању Европа не успева да се снађе. И зато ће, без обзира на своју економску снагу, вероватно остати на губитничкој страни великог процеса коме присуствујемо.“

(Спутњик)

KOMENTARI



10 коментара

    • Si Ju Leter Aligeder says:

      Nekad je naj jači savez bio Savez Nesvrstanih zemalja, zato su SAD zacrtale da unište yugoslaviju, sam mesić izjavio, a da bi bili sigurni trebalo bi zapravo da unište i samu Srbiju. Fascikla se odlaže sve dotle dok srpski predsednik diže svoju suknjicu ali dokle?

  1. Риста says:

    Јопе...стварају савез највећи на свету? Ће га створе, неће га створе, ће га створе, неће га створе...Мислим докле год чупају оћу-нећу, сигурно га неће створити. А и прошло време. Русија на коленима, Кина шени испред Бајдена и...нема више! Јесте, воло бих ја да нисам у праву, али кад год се нешто лоше спремало у мојему животу ми, увек и било лоше. Ја бих волео да Руси и Кинези довуку своја наоружања на границе Француске, Британије, Еспане а оне земље пре њих само прегазе и...здраво, па да се пробудим и слушам цвркут кречање Запада. Јел ви не би то волели? Е, али реалност другачија. Западни тенкови на границама Русије и Кине. А Руси и Кинези чак и не дрече. Већ им то познато и увек било пре удара који ће одувати десетине милиона живота и Руса и Кинеза. Онда они уложе још коју десетину милиона својих живота да се ослободу, па после триес до педес година јопе поново. И тако већ трећи век заредом. Када те неко једном зај...ебе, ниси крив, када те за....ебе други пут, сам си крив а када те за...ебе трећи пут...Па знате. Ниси нормалан. Руси и Кинези су стварно већ полудели и пролупали бранећи се вековима а никако да схвате шта је то најбоља одбрана. Запад ради по систему "Што можеш данас, не остављај за сутра" а Руси и Кинези по систему "Што не мораш данас, остави за сутра!" Хехе...ал сам их нашо где треба.

  2. Риста says:

    Погрешио сам. Која црна три века, па то хиљадугодишња историја и мудрост Кине а ни Русија није мање опамећена. Хиљаду година бре. Монголи, Јапанци, Британци, Пољаци, Турци, Курци, Французи, Германи, Чечени и коначно Американци са све њих заједно и дефинитивно. Право да вам кажем, лепо је славити и опорављати се кад Руси победе. Ја славио више од пола живота а кад оно, они се изненада распали и још добили Нобелову награду, а онда ми Срби добили историјске батине, поново нас геноцидисали, протерали, згужвали...и другу половину живота ми укинули све старе славе. Сада тајно славим Милоша Обилића и Принца Игора, Цара Лазара, Александра Невског, Светог Марка као Марков дан, Царицу Катарину и Милошевић Слободана. А спремао сам се да почнем славити и Владимира, али морам да сачекам. Још није светац. Срби, имате ли ви ваке славе или шта славите иначе?

    • Suzuki Vitara says:

      Rista-stari, sto se foliras da si ono sto nisi. Nije lako Srbin biti, ali je casno i lepo.

  3. Бели Орао says:

    Дај Боже да прелагерована снага и моћ Русије и Кине остане остане 5000 година , а западно пљачкашка и геноцидна нестане за вјек вјекова !

  4. Miraš says:

    Унутар јединствене ЕУ у порасту је нејединство! Против интереса Немачке, тојест против гасовода Северни ток 2, су Пољска, Естонија, Летонија и Литванија. Наравно и Украјина споља из "славног" Источног партнерства Европске Уније.

  5. Milan says:

    Тмурни облаци и политичко невреме се премештају са Истока на Запад.

  6. petrovgrad says:

    Švabovi neće dočekati kraj 21 veka, za razliku od Kineza i Rusa koji hoće.

  7. Gagi says:

    Haosa ce biti sigurno, najvece je pitanje gde ce prvo da krene. Uvek je tako bilo kada se namnozi narod a nema dohotka da se taj narod izdrzava. Zapad je kivan na Kinu jer joj je otela proizvodnju i taj narod danas radi i zivi.Na Rusiju su kivni sto uporno cuva za sebe i nece da deli i poklanja svoje prirodne resurse svetskim multinacionalnim kompanijama. Lako je zapadu bilo da zivi i da se razvija kada su svojevremeno stavili Kini i Rusiji komunisticke bukagije. Danas su se te drzave delimicno oslobodile zapadnog jarma i silom nametnute ideoloske prevare koja ih je unakazila, kao i nas. Cim su se ove dve velike zemlje oslobodile od zapadne prevare i pocele samostalno da brinu o sebi, eto problema na zapadu, nema vise besplatnih sirovina iz zatucanih komunjarskih zemalja. Danas mora sve da se plati a zapadu je to mrsko jer je njegova istorijska navika da otima po svetu sve besplatno. Problem je takodje sto se ove dve velike zemlje intenzivno naoruzavaju, nisu vise slabe i bespomocne kao nekada. Sta je drugo ostalo osim Covida i sledecih bioloskih podmetanja. Ako ih ta novostvorena industrija ne izvuce, drugog izlaza nema, mora stvarno da bude tumbe-lumbe.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u