ОДГОВОР БЕЛОРУСИЈЕ на претње милитантне Пољске

ODGOVOR BELORUSIJE na pretnje militantne Poljske

6 aprila 2023

Provera borbene gotovosti Oružanih snaga Belorusije, po nalogu šefa države, povezana je, pre svega, sa pretnjama koje dolaze iz militantne Poljske, zemlje koja gaji velike ambicije da postane ozbiljna evropska vojna sila, ocenjuju ruski eksperti.

„U situaciji kada Poljska izjavljuje da namerava da udvostruči svoje oružane snage, masovno kupuje oklopna vozila od SAD i Južne Koreje, raspoređuje svoje oružje u blizini beloruske granice Minsk je očigledno primoran da reaguje. Reakcija može biti različita, a podrazumeva i odluku o raspoređivanju ruskog taktičkog nuklearnog naoružanja na teritoriji Belorusije i izvođenje različitih manevara, obuke rezervnog sastava i slično. Ove akcije imaju za cilj da osiguraju bezbednost i Republike Belorusije i Savezne države, uzimajući u obzir tešku situaciju koja se stvara, pre svega, pod uticajem Zapada“, kaže ruski vojni ekspert Vladimir Jevsejev.



Rusofobna Varšava je postala najbliži saveznik SAD u Evropi, s obzirom na ključnu ulogu koju igra u podršci Ukrajini i jačanju odbrane NATO-a na Baltiku. Poslednjih godina se Poljska pretvara u militarizovanu državu.

Ne samo da snadbeva Ukrajinu modernim sistemima, već i za sebe širom sveta kupuje najsavremenije naoružanje.

Danas Poljska ima 150.000 vojnika, ali je postavila cilj da do 2035. godine brojnost vojske poveća na 300.000. Osim toga, sve više sredstava izdvaja za oružane snage. Varšava namerava da ove godine poveća vojni budžet sa oko 2,5 odsto svog BDP-a na 4 odsto, što bi moglo biti najveće povećanje među svim zemljama NATO.

U Poljskoj je trenutno stacionirano više od 10.000 američkih vojnika, a na njenoj teritoriji nalaze se i američki sistemi „Idžis ašor“ sa lanserima MK-41 na koje se mogu postaviti protivraketni projektili i krstareće rakete dugog dometa „Tomahavk“, što predstavlja direktnu pretnju Saveznoj državi Rusije i Belorusije.

NATO spušta „gvozdenu zavesu“ na granicama Rusije i Belorusije

Zbog pretnji koje NATO zemlje stvaraju u blizini ruskih granica Minsk, ključni saveznik Moskve, primoran je da jača svoju odbranu.

Zemlje NATO-a faktički stvaraju novu „gvozdenu zavesu“ na granicama Rusije i Belorusije, pa Moskva i Minsk deluju u skladu sa tom činjenicu, kaže Jevsejev.

„One jačaju svoje vojno prisustvo, stvaraju nove vojne formacije u blizini naših granica. NATO sprovodi svoju strategiju stvaranja kordona na granicama sa Rusijom i Belorusijom. U stvari, govorimo o svojevrsnoj ‘gvozdenoj zavesi’ koja je spremna da se spusti na našim granicama“, dodao jeekspert.

Provera borbene gotovosti Oružanih snaga Belorusije počela je 3. aprila, a tokom provere oružane snage biće prevedene iz mirnodopskog u ratno stanje.

Prema saopštenjima Minska, događaj je kompleksan i omogućava da se odredi sposobnost komandanata da rukovode vojnim jedinicama i pojedincima kada se podignu u najviši stepen borbene gotovosti, kao i spremnost vojnih jedinica da izvršavaju zadatke u utvrđenom roku.

Tokom provere gotovosti, planirano je kretanje vojne tehnike, moguće je privremeno ograničenje kretanja civilnih vozila putevima.

Nuklearno oružje u Belorusiji otrezniće sve jastrebove „preko bare“

Belorusija u savezu sa Rusijom jača svoju odbranu. U cilju zaštite zemlje u Belorusiji je, na granici sa Ukrajinom, prošlog meseca formiran novi protivvazdušni raketni puk, a ruski predsednik Vladimir Putin je najavio da planira da postavi rusko taktičko nuklearno oružje u toj zemlji.

Radovi na izgradnji skladišta za taktičko nuklearno oružje u Belorusiji biće gotovi 1. jula, a 10 beloruskih aviona već je modernizovano da može da nosi taktičko nuklearno oružje.

Rusko nuklearno oružje biće postavljeno bliže zapadnoj granici savezničke države, ali se ne zna začna lokacija.

Pored toga, operativno-taktički raketni sistemi „iskander-M“, koji mogu da koriste nuklearne rakete, predati su Oružanim snagama Belorusije i već je počela obuka beloruskih posada.

Belorusija deli 1.250 kilometara granice sa članicama NATO – Letonijom, Litvanijom i Poljskom, a odluka o raspoređivanju ruskog taktičkog nuklearnog naoružanja u Belorusiji je odgovor na dugogodišnji zahtev beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka zbog pretnji koje predstavlja Zapad, a takođe i odgovor na neprijateljske poteze SAD koje su postavile svoje taktičko nuklearno oružje na teritorije šest svojih saveznika u Evropi. Rusija je sada učinila isto, ali bez kršenja međunarodne obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Takođe, odluka o taktičkom nuklearnom oružju u Belorusiji doneta je nakon što je Velika Britanija objavila da je Ukrajini isporučila protivtenkovsku municiju s osiromašenim uranijumom, što vodi ka eskalaciji sukoba.

„Rusija raspoređuje taktičko nuklearno oružje kao odgovor na ono što su SAD uradile još pedesetih godina prošlog veka… Ne mislim da će NATO na ovo sada reagovati na bilo koji način. Sve što su mogli, već su uradili… NATO sprovodi svoju strategiju stvaranja kordona na granicama sa Rusijom i Belorusijom, a mi samo reagujemo na taj kordon koji se stvara“, kaže Jevsejev.

Taktičko nuklearno oružje ima relativno kratak domet i znatno manju snagu u poređenju sa nuklearnim bojevim glavama koje su ugrađene u strateške rakete dugog dometa, mada je beloruski lider rekao da bi Moskva takođe tamo mogla da postavi i interkontinentalne nuklarne rakete ako se za to ukaže potreba, jer će taj potez poslužiti kao efikasno sredstvo odvraćanja od bilo kakvih neprijateljskih poteza SAD i njihovih saveznika i pokazaće spremnost Moskve i Minska da brane svoj „suverenitet i nezavisnost“.

Beloruski lider je već naredio vojsci da obnovi objekte koji su korišćeni za skladištenje interkontinentalnih balističkih projektila „topolj“ i koji su služili kao njihova potencijalna lansirna mesta u sovjetsko doba.

Lukašenko je izrazio nadu da će razmeštanje strateškog nuklearnog oružja u njegovoj zemlji „na duže vreme otrezniti sve jastrebove preko bare“.

(Sputnjik)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *