ОДГОВОР БОРИСУ ДЕЖУЛОВИЋУ: „Олуја“ није почела балван-револуцијом, већ је почела 1941. године!

ODGOVOR BORISU DEŽULOVIĆU: „Oluja“ nije počela balvan-revolucijom, već je počela 1941. godine!

29 avgusta 2015

Dezulovic kolona Oluja 343Piše: Stevan Lazić

U Novostima, listu Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj, koje izlaze u Zagrebu, objavljen je, 8. avgusta ove godine, tekst pod naslovom „Sećate li se oluje?“ Borisa Dežulovića (tekst možete pročitati OVDE), hrvatskog pisca i novinara, saradnika tog lista. Tekst se pojavio u vreme obeležavanja, i u Hrvatskoj, i u Republici Srpskoj i u Srbiji, 20. godišnjice Oluje.

Dežulović u tekstu podseća na oluju, kako je naziva, koju su Srbi kninske oblasti organizovali, 17. avgusta 1990. godine, bacajući balvane, postavljajući kamene barikade po krajinskim drumovima, kao i na oluju, odnosno zločin koji su pripadnici Vojske RSK počinili, 5. avgusta 1991. godine, u hrvatskom selu Lovincu u Lici. On podseća Srbe, povodom Oluje u avgustu 1995. godine, kako bi se trebalo setiti ovih prethodnih oluja, koje su dovele do ovog njihovog potonjeg egzodusa.

Da, zločina je bilo i sa srpske strane. I Hrvati su bežali iz svojih mesta koja su ostala na srpskoj strani. I mnogim Srbima je za to suđeno i u Hagu, i u Hrvatskoj i u Beogradu – svaki zločin zaslužuje da bude rasvetljen i osuđen.

Ali, teško je verovati da kolumnista zagrebačkih Novosti zaista misli da su događaji iz njegove priče doveli do Oluje u avgustu 1995!

Ne, nije se ova, poslednja Oluja dogodila ni zbog balvana ni zbog Lovinca. Nije ona tada ni počela. Nisu njoj tu ni uzroci ni povodi. I nisu joj koreni ni u 17. avgustu 1990. ni u 5. avgustu 1991. godine.

Ova, poslednja, počela je 1941. godine. Počela je rečenicom: Trećinu Srba pobiti, trećinu pokrstiti, a trećinu proterati! Počela je u Jasenovcu, Jadovnom, Staroj Gradišci, logorima u Capragu, Jastrebarskom, Koprivnici, na Pagu…

Pripreme za ovu, poslednju Oluju ponovo su krenule u drugoj polovini šezdesetih i prvoj godini sedamdesetih godina prošlog veka. U takozvanom „hrvatskom proleću“. Krenule su, između ostalog, i Deklaracijom o položaju hrvatskog književnog jezika, osnivanjem ogranaka Matice hrvatske širom Hrvatske, automobilskim kolonama kroz mesta sa mešanim hrvatskim i srpskim i čistim srspkim življem, mahanjem zastava Nezavisne Države Hrvatske i pevanjem pesama „U boj, u boj“, „Još Hrvatska ni propala“… kao i uzvikivanjem i juče i danas aktuelnog ustaškog slogana „Za dom, spremni!“ E, pa tu je i stradanje jednog od tadašnjih visokih rukovodilaca iz Hrvatske u organima savezne države, Miloša Žanka, Hrvata. Njega su uništili komunistički rukovodioci Hrvatske, na čelu sa dr Vladimirom Bakarićem. A Žanko je argumentovano ukazivao na ono što će se desiti ukoliko se ne obračuna sa hrvatskim proustaškim nacionalizmom i šovinizmom. Čiji je jadan od uglednih protagonista bio i dr Franjo Tuđman. A i mnogi drugi šovinisti, njegovi kasniji najbliži saradnici i saborci, koji su se zakleli na vernost opredeljenju Katoličke crkve i ostvarenju „tisućljetnog sna“ o „neovisnoj“ i etnički čistoj Hrvatskoj, što nije uspelo ni krvnicima NDH.

Mnogo toga se dogodilo pre 17. avgusta 1990. i 5. avgusta 1991. godine (ne pada mi na pamet da opravdavm bilo kakve i bilo čije zločine, ali kad se duh pusti iz boce…) što je i dovelo do njih. Dežulović je zaboravio osnivački skup Hrvatske demokratske zajednice i proustašku retoriku na njemu, zaboravio je izbacivanje Srba, konstitutivnog naroda, iz ustava Hrvatske, zaboravio je davljenje vojnika u Splitu, zaboravio je stvaranje paravojnih formacija od strane rukovodstva Republike Hrvatske, koja je bila u sastavu međunarodno priznate SFRJ, zaboravio je postavljanje policijskih i zengovskih dobro  naoružanih „postaja“, punih narkotika, na putevima oko brojnih sela s većinskim i čistim srpskim stanovništvom, zaboravio je izbacivanje Srba s posla, traženje potpisivanja lojalnosti Franji Tuđmanu, zaboravio je obeležavanje i pljačkanje srpskih kuća, stanova i radnji po Osijeku, Karlovcu, Zadru, Bjelovaru, Sisku, Slavonskom Brodu… čije je miniranje ubrzo počelo, zaboravio je opkoljavanje kasarni s još uvek međunarodno priznatom vojskom, sečenje struje, telefona, vode i sa zabranom dostave hrane pripadnicima JNA u tim kasarnama, zaboravio je ubijanje vojnika i oficira, zaboravio je nestajanje Srba iz kuća, stanova, sa ulica, zaboravio je logore za Srbe i pripadnike JNA u Lori, u Osijeku, u Sisku, zaboravio je Špegeljevu priču o naoružavanju, zaboravio je masakre nad Srbima u Sisku, Gospiću, Osijeku, zaboravio je knjigocid… Svašta je Dežulović zaboravio. Niko u Novostima nije imao hrabrosti, a možda ni znanja da mu ukaže kako je ova, poslednja, velika Oluja, kod čijeg se obeležavanja Srbi nisu setili ni Lovinca, ali ni Škabrnje i drugih mesta na kojima i u kojima su i Hrvati stradavali, kao što se ni Hrvati nikad ne sećaju Medačkog džepa, ni Pakračke poljane, ni Drave u Osijeku, ni Sijekovca… kako je ova poslednja Oluja u stvari ostvarenje osvete za poraz endehazije! To je suština: trećinu pobiti, trećinu pokrstiti, trećinu proterati!

Naravno da Dežulović ima pravo da misli i piše šta hoće i kako hoće. Kao što i sam imam pravo da mislim i pišem drugačije od njega. Jer i Dežulović zna da secesiju i agresiju na bilo koga nisu počeli Srbi. Kao što ni bilo kakva oluja nije počela s balvanima… Setili se Srbi, bilo im dosadno, pa hajde da se igramo malo postavljanja balvana, kamenih barikada… Sećanje je u pitanju. Strah je u pitanju: Jasenovac, Jadovno…

I u poslednjem odlomku svog teksta Dežulović poziva prognane Srbe da se sete ponekad 17. avgusta. I kaže: „Setite ga se barem za deset dana, na dvadeset petu godišnjicu one strašne oluje što je razbacala balvane po cesti od Hrvaca do Knina.“

Vek i po dugo Srbima pripremana Oluja u Hrvatskoj nije privedena kraju. Ona i dalje traje i nesmanjenom žestinom raznosi ono malo Srba što je ostalo: progoni se ćirilica, prave se tajni i javni spiskovi za progon Srba i njihova hapšenja i suđenja za navodne zločine, Srbi veoma teško ili gotovo nikako ne mogu do posla u državnim službama ili u bilo kakvim ili bilo čijim preduzećima, nema obnove, na delu je pokrštavanje u katoličku veru, na sve strane po Hrvatskoj uzvikuju se i ispisuju grafiti „Ubij Srbina!“, „Srbe na vrbe!“, ponekad stradavaju i automobili sa srpskim registarskim tablicama, provaljuje se i uništava, na primer, pravoslavna crkva Svetog Nikole u Karlovcu, mržnja bukti, povratka za Srbe nema (beže i oni koji su se vratili, a beže i Hrvati trbuhom za kruhom), ustaška fašistička ideologija ne jenjava…

Da, bilo bi dobro da se Srbi sete. Ali bi takođe bilo dobro da se još neko seti svega onoga što je uopšte dovelo do toga čega bi Srbi trebalo da se sete – da nije bilo onoga prvog, ni ovog drugog nikad ne bi bilo ni u bilo kakvim ili bilo čijim primislima .

Stoga, ne bi li trebalo da se najpre Hrvati, pre slavljenja godišnjice Oluje, sete 1941. godine i ostalih godina i zločina Nezavisne Države Hrvatske, hrvatskog šovinističkog proleća šezedesetih i sedamdesetih godina, osnivačkog skupa HDZ, izbacivanja Srba iz ustava itd. I da se sete da počnu da sude i presuđuju onima koji su počinili zločine nad Srbima. Da se suoče sa svim zlima koje su počinili Srbima.

Nekome su očigledno trebale ovakve – uništene, opljačkane, okupirane, podaničke državice. U tome je suština svih oluja. Kao i ove što od Bliskog istoka i kroz Srbiju huči i valja se ka Briselu, Berlinu, Londonu…

(Intermagazin)

KOMENTARI



13 komentara

  1. Sale says:

    Uzrok genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu je genocid u određenim socijalnim kategorijama hrvatskog društva, pripreman davno pre stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Utemeljivači genocidne politike bili su Eugen Kvaternik i Ante Starčević. Oni su se otvoreno zalagali za ideju o uništavanju Srba.Kvaternik je još 1869. godine pisao da treba uništiti „nakot vjere pravoslavne“. Starčević stalno ističe da „sve Srbe valja sjekirom utući“.Pod uticajem Kvaternikove i Starčevićeve ideologije, između ostalog i teza o rasnoj inferiornosti, učestali su fizički napadi na Srbe, na njihove trgovačke i zanatske radnje, kao što je to bilo u većim razmerama 1895, 1899, 1902, 1908/1909. godine. „Sve su to bile pripreme za antisrpske pogrome u Prvom i Drugom svetskom ratu. Kontinuitet genocidne ideje može se pratiti tokom celog 20. veka – preko Ante Pavelića i drugih ideologa do Franje Tuđmana i sada Kolinde Grabar Kitarović.Današnja Hrvatska je kopija nacističke marionetske države NDH. SVE JE ISTO SAMO NJEGA NEMA,krvnika Pavelića....

  2. Petrović says:

    I Dežulović je ustaša, samo maskirani!

  3. Borbe says:

    ovdje nije trebalo cijelu priču ''počelo je 1941''jer onda Hrvati kažu "Predaleko idete", naravno da je sve počelo 1941 ali ovdje JE OPET i u 5 mjesecu 1990 sa srpskim ustankom u Krajini koji je bio reakcija na pobjedu neoustaškog HDZ koji je potvrdio pobjedu na izborima. Što Dežulović ne piše o tome što se događalo Srbima u Hrvatskoj od 5 mjeseca 1990 pa do 8 mjeseca kada se desio ustanak protiv hrvatskih pedofila i koljača ? Ma ne zna, nit ga briga, ma nema kod njih ljudi koji su upućeniji i koji realno gledaju na ono vrijeme. Ma pogledajte facu tog Dežulovića, pa taj njemu se na faci vidi da na stvari gleda površinski i da nikada neće imati realne poglede na zadnji rat i na Srbe i na sve. Pogledajte tu facu. On da vidi nešto ? Pa on je po pitanju Srba kao da slušate Antu Pavelića. Čujte kretena "Balvan revolucija" šta bi on radio da je bio Srbin u Krajini i da mu tuđmanova para policija dolazi protuzakonito tamo na srpski teren i traži da okače šahovnice ? Šta bi radio Dežulović da ga tjeraju da potpiše lojalnost novoj državi i da ne nabrajam premlaćivanja, dizanje srpskih kuća u zrak, ubojstva? Samo mu pogledajte facu na ovoj slici. Taj majmun bi digao milion balvana da je bio tamo u Krajini i tek tada bi shvatio šta je šta. On će o balvan revoluciji a ljudi su tamo iz straha pobacali te balvane po cesti još na ljeto 1990, potpuno opravdano.

  4. Brus Li says:

    Dežulović je prikriveni notorni ustaša

  5. Nedo says:

    Ljudi dzaba nam isterivati pravdu. Sve se to zna ali koga briga za srbima. Zato USTANAK pa da se obracunamo do poslednjeg. Pa kome opanci kome obojci! Ionako izumiremo pa zar nije bolje casno izginuti nego ko picka ziveti!?

  6. Goki says:

    Ni manje zemlje na Svijetu,ni GENOCIDNIJE od tzv krvatske, NEMAAAAAAAAAAAAAAAAAAA...Smrt ustasluku, fasizmu, nacizmu itd...

  7. Istinay says:

    Boris je izmet ljudskog roda, kako ih je Hitler nazivao.

  8. Vuk Samotnjak says:

    Vecina rvata su ustase. Tako I ovaj. Rep im nije otpao niti ce.

  9. mila says:

    Bravo!!!

  10. tinman19 says:

    Jedino pravedno je da živimo svatko na svojoj strani, hrvati u jednoj državi, srbi u drugoj. U suprotnom nema kraja ratovanju i uništavanju, potpuno nepotrebnom i besmislenom. Zajednička država je historijski promašaj, sada je napokon postignuta nekakva ravnopravnost i ravnoteža. Svatko na svome.

  11. Pingback: “OLUJA” JE ŽIVI DOKAZ DA, ako Hitler i nije pobedio, njegovi sledbenici u Hrvatskoj svakako jesu | Jadovno 1941.

  12. pero says:

    ALA SERETE I LAŽETE BUUUUU

  13. pero says:

    ala serete i lažete ZA DOM SPREMNI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *