Odgovor Čedomiru Jovanoviću

Tweet

Piše: Čedomir Antić

Stigla je još jedna paškvila koju inspiriše predsednik LDP g. Čedomir Jovanović. U pravu je g. Jovanović, iz mene „urla frustracija“ i razlog tom mom problemu je lično on.

Mi propalice, nevaspitani salonski nacionalisti i konvertiti koji prelazimo iz stranke u stranku imamo upravo jednu fiksaciju na g. Čedomira Jovanovića. Ima li uspešnijeg među nama? Takav sam život stalno sanjao: luksuzan, bezbrižan, bogat, vudu egzistencija, fantomske firme, letovanje na Akonkgvi, zimovanje na Baliju, kućica na Mikonosu, podvodno ronjenje na Karibima, partija kao sekta, studiranje od osam godina, delo koga nema, politika u lepezi od mitropolita do muftije…

Toliko sam bio ljut što je eto g. Jovanović u svemu uspeo – a ja nisam – da sam posle tog razornog teksta koji mi je uputio njegov čata, odmah dograbio telefon i pozvao višu vlast. Izvikao sam se na rezidenta CIA za Srbiju g. Harisa, ispsovao sam mu Obamu i Trampa i rekao mu da je g. Jovanović jedan loš čovek, da mi je napadao porodicu i da ću mu se strašno osvetiti… G. Haris je međutim ostao smiren, odgovorio mi je da im je žao što sam tako gnevan, oni, reče, ne rade baš sa svakim, a i kako da izdaju naloge nekom ko ne govori engleski? Srpski g. Jovanović, istina, razume ali ima značaj, volju i istrajnost jednog džuboksa (radi dok ubacuješ pare)…

Šta uopšte može opozicija da radi sa osobama kao što sam ja? Nemam firmu. Ne želim da budem poslanik ili ministar. Neaktivan sam na društvenim mrežama… Ja se, zamislite, zalažem za demokratiju. G. Jovanović je poznat kao korifej demokratije: od „Čedine zebre“ do „bolesnih platana“ – Beograd je prepun spomenika njegove principijenosti. Od otimanja poslaničkih mandata stranci nosioca koalicije kojoj je pripadao, do šešeljoidne partije dvorske opozicije koja odbacuje pa podržava skandalozne izmene i dopune zakona o informisanju i podrške sadašnjoj vlasti – Jovanović je prošao lako i brzo. U njegovoj partiji, osim možda jednog bezbednjaka i dve ikebane, nema nikoga od viđenijih osnivača. Od programa i ideologije ostao je samo autošovinizam i ideja modernizacije koju je jedan bivši funkcioner LDP-a definisao kao potrebu da „srpski narod bude modernizvan pa makar i nestao“.

Ne bih na ovom mestu ulazio u pitanje koji je put opozicione borbe najbolji. Iskustva iz prethodnih decenija pokazuju da u ovakvim situacijama, kada država klizi kao trajnoj i institucionalizovanoj autoritarnoj vladavini, postoji potreba da se istinska opozicija ujedini. Tako su smenjivane vlasti u Srbiji – socijalističko/radikalska 2000. i demokratska 2012. godine. Danas LDP misli da vodi SPO-ovsku politiku opstanka iz 2000, ali uveren sam da u ovom trenutku nema kapacitet da bude ni za g. Jovanovića svakako uzorna Nova demokratija iz 1994. godine.

G. Jovanovićev kurir reče da OEBS ne kontroliše lokalne izbore. Gonzalesova misija iz 1996. bila je vanredna a i uvek postoji prvi put. U politici ne postoje javna opravdanja za druge, samo za sebe.

Što se tiče spuštanja na nivo i učenja ponašanju, mogao bi čauš da se prvo posveti vođi svoje sekte. Promena ličnog opisa i bildovanje ne menjaju karakter i sve ono od vaspitanja što je do šeste godine propustio da nauči g. Jovanović. Vođa LDP-a kao da je za jedinog druga u detinjstvu imao dečaka Moglija. A ako se radi o vaspitavanju po modelu iz Kotobanje ili Šilerove, uputio bih uvaženog g. Jovanovića na jednu narodnu poslovicu koju Balu i Bagira možda nisu spominjali: „Batina ima dva kraja“.

Meni su naravno ciljevi g. Jovanovića jasni i razumem ih, mada ih ne podržavam. U Srbiji do sada nije bilo loše biti „kombi stranka“. Verujem, međutim, da je g. Jovanović svestan da je i policijska marica neka vrsta kombija.

(Napredni klub)

Tweet