ОДГОВОР НА ХРВАТСКЕ ПЛАНОВЕ НА КОСОВУ: РУСКА БАЗА НА КОСМЕТУ, А СРПСКА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ?!

Tweet

Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.

Званични представници Београда говорили су о овој осетљивој теми више пута. Председник Скупштине Србије Ивица Дачић недавно је изнео своје мишљење. Према његовом мишљењу, ниво безбедности у региону постаће много већи ако Русија створи војну базу на Косову и Метохији, а Србија у Републици Српској.

Он је коментарисао изјаве Загреба да ће Хрватска отворити војну базу на Косову и Метохији „ради веће безбедности“. Дачић је уверен да би поступци Хрвата могли пореметити стабилност и мир у региону.

„Мислим да ће се безбедност у региону повећати ако Србија изгради војну базу у Републици Српској. Не разумем зашто Русија не отвара војну базу на Косову и Метохији, јер би то сигурно имало позитиван ефекат на безбедност“, рекао је Дачић.

Изјаве Хрватске требале би да наиђу на оштрију осуду међународних организација, нагласио је он. Председавајући парламента изразио је наду да ће ова тема бити уврштена у дневни ред састанка Савета безбедности УН.

„Најава да ће Хрватска изградити војни камп на Косову и Метохији граничи се са научном фантастиком. Хрватска није велика војна сила и за то неће бити правне могућности ако се поштује резолуција 1244“, рекао је Дачић.

Председник српског парламента је истакао да Загреб наставља антисрпске активности у региону и јача интеракцију са Албанцима. Већ достиже тачку да је Хрватска недавно почела да назива Албанце „браћом по оружју“ у Првом и Другом светском рату. Тада су истовремено пуцали не само на Србе, већ и на савезнике – Американце, Британце и Французе.

„Зато ме само изненађује што у тим круговима нема реакције на такве изјаве“, закључио је Дачић.

Мирослав Младеновић, професор Факултета безбедности Универзитета у Београду и бивши војни аташе Србије у Москви, коментарисао је речи Дачића посебно за руску новинску агенцију ФАН.

Косово и Метохија је територија са посебним статусом, нагласио је он. Србија не признаје самопроглашену државу, али се обавезала да ће поштовати надлежност међународних институција, све док се питање територијалног интегритета не реши у оквиру међународног права. С тим у вези, Србија не може објективно да разматра размештање војних база на овој територији.

Такође је цитирао резултате истраживања које је спровео Истраживачки центар Демостат:

„Истраживање потврђује да српски држављани, углавном, не прихватају никакво страно војно присуство на својој територији. На питање: „Чије војне базе могу бити корисне Србији? већина испитаника (53%) гласало је за војну неутралност; 20% – за руске базе; 4% – за истовремено распоређивање руских и америчких база; 2% је подржало идеју америчког присуства; за 21% је било тешко да дају одговор. Истовремено, нико од испитаника није изабрао НАТО базу“, рекао је професор.

Овај став, рекао је, потиче из историјских и савремених догађаја у Србији. Као што је познато, Србија се у војно-политичком смислу није придружила ниједном блоку током поделе света. Ту се разликује од осталих „постсоцијалистичких“ држава, које су готово одмах након распада Варшавског пакта јурнуле у једини постојећи војно-политички савез. С друге стране, на основу резолуције Народне скупштине из 2007. године, Србија је изабрала статус војне неутралности. Истина, ова ситуација није вечна. Може се променити путем референдума. Међутим, судећи по представљеним и многим другим студијама, грађани Србије подржавају неутралан статус.

„Због свог геостратешког положаја, Србија је чврсто интегрисана у све перипетије светске политике. Штавише, у зависности од специфичних историјских услова, она постаје епицентар озбиљних геополитичких трансформација (балкански ратови раног и касног 20. века, Први светски рат, модерна криза). Заузимајући централно место у споју светске политике, где се светске религије и културе спајају, нове нације се мешају и појављују, Србија кроз своју историју покушава да води вишевекторску политику“, нагласио је Младеновић.

Он је изразио уверење да је на Косову и Метохији, ради заштите људских права, српских мањина, веома пожељно да се постави руска војна база.

„Чињеница је да међународне снаге имају једнострани приступ и у основи подржавају руководство Косова. Наравно, било би веома важно створити репрезентативнији састав међународних институција, што је незамисливо без улоге Русије. Ово је важно, јер се све озбиљније разговара о стварању војне базе „Косовских безбедносних снага“ на граници, где живи већина српског становништва на Косову и Метохији“, објаснио је бивши дипломата.

Косово и Метохија су историјски српска територија, али тренутно је, у складу са Резолуцијом УН 1244, под привременом управом УН. Поред тога, САД, као и земље Блиског истока, све су више укључене на страни Албанаца.

„То значи да Србија, нажалост, не може битно да утиче на одлуке које се односе на могуће учешће Русије у овој области. То је питање међународних институција, а унутар њих и саме Русије. Што се тиче руско-српске сарадње у области безбедности, треба напоменути да је последњих година у овој области постигнут значајан напредак. Руско-српски хуманитарни центар у Нишу, створен на основу међувладиног споразума 2012. године, активно се развија, где западни стручњаци и новинари на сваки могући начин покушавају да разазнају руску војну базу“, рекао је Младеновић.

У исто време, он је непрофитна организација са десетак стално запослених, која се бави превенцијом ванредних ситуација и обучава специјалисте у овим областима, као и пружањем помоћи жртвама ванредних ситуација. Професор Младеновић је навео податке да је од 2014. до 2018. године Центар помагао у обуци више од 500 стручњака спасилачке из Србије, Босне и Херцеговине и Северне Македоније.

У вези са јачањем савеза Хрватска-Косово, Мирослав Младеновић је приметио да је реч о традиционалном антисрпском савезу који само „подгрева страсти“ и изазива, али у пракси не може ништа учинити.

„У том смислу је индикативна изјава хрватског министра спољних послова о стварању војне базе на Косову и Метохији. Као што је већ назначено, ово је проблем који лидери косовских Албанаца и хрватско руководство не могу решити без подршке међународних играча. Тешко да ће такозвана међународна заједница тако нешто дозволити, јер је то несумњива провокација“, нагласио је Младеновић.

Према његовом мишљењу, Запад не жели више конфронтације у овој области. Његов главни циљ је да оправда варварску агресију коју је водио на Србију. То значи да неће дозволити нову поновну процену снага.

„Хрватска сама по себи није војна сила која себи може приуштити оснивање база у иностранству. Главни субјекти међународних односа, укључујући Русију и Кину, мораће да кажу своје мишљење о овом питању. Према томе, ово је пре свега питање провокације, с обзиром на то да на западном Балкану постоји стално ривалство за утицај“, закључио је Младеновић.

(Правда)

Tweet