Односи са Русијом и Кином без одустајања од европског пута

Odnosi sa Rusijom i Kinom bez odustajanja od evropskog puta

20 juna 2016

vladimir-djukanovic 54Piše: Vladimir Đukanović

Bez obzira da li je to Božiji pogled ka nama da nas tako velika sila kao NR Kina odredi kao svog ključnog strateškog partnera u Evropi ili je ta činjenica plod upornosti rada predsednika države i vlade, tek jasno je da NR Kina u Evropi nema bližeg saradnika do Srbije. Srdačnost, veličanstveni doček i izuzetno pozitivna reakcija samog naroda na posetu predsednika Si Đipinga viđeni su još samo prilikom posete Vladimira Putina Srbiji. O potpisanim sporazumima i strateškom pozicioniranju NR Kine na ovom delu sveta suviše je pisati, no baš ta činjenica me opredelila na razmišljanje hoćemo li posle ove posete biti pukovnici ili pokojnici.

Nekoliko činjenica moramo uzeti u obzir koje definišu našu međunarodnu poziciju. Činjenica je da naš narod u ogromnom procentu nema nikakve simpatije prema politici zapadnih država, posebno SAD i Velike Britanije, prema prostoru Balkana. Ipak, emocijama se ne vodi politika, ali svakako one jesu odrđeni pokazatelj. Takođe, ako bismo gledali emotivan odnos, Srbi su u potpunosti okrenuti isključivoj saradnji sa Ruskom Federacijom i NR Kinom. Zapravo, Srbi dobro osećaju da je saradnja sa zapadnim državama neiskrena. Sam evropski put Srbije doživljavamo kao krajnju nuždu, a ne kao nešto zbog čega bi moglo da nam bude bolje.

SAD TO NEĆE MIRNO GLEDATI

Opet, ni to shvatanje nije tako loše, jer smo počeli da umesto emocija ispoljavamo i racionalnost, a ona je najbitnija u međunarodnim odnosima. Takođe, svaki uspeh na međunarodnom planu Ruske Federacije i NR Kine, mi, Srbi, ćemo doživljavati kao sopstveni međunarodni uspeh, jer naše shvatanje, koje je dobrim delom i pogrešno, glasi da, što su te dve sile jače, jači smo i mi. Nikako da shvatimo da ćemo mi našu poziciju ojačati tako što ćemo mnogo više raditi i boriti se za svoje interese, ne čekajući da neko drugi ojača, jer u međunarodnim odnosima retko kada postoji iskreno prijateljstvo, već se gleda isključivo interes. Ipak, mora se uzeti u obzir činjenica da i sa Ruskom Federacijom, kao i sada sa NR Kinom odnosi nisu bazirani samo na interesu već se stvorilo iskreno prijateljstvo. E, to je ono što zapadnjacima upada u oči i moramo biti posvećeni tome kakav će biti njihov odgovor.

Nezamislivo deluje da će SAD tek tako prepustiti ulogu dominantne sile na Balkanu, odnosno da će mirne duše pustiti Kineze da tek tako izgrade prugu Pirej-Budimpešta, kao i sve ostale projekte koje Srbija ima nameru da sa NR Kinom razvije. Ne pije vodu da SAD mirno posmatraju upliv kineskog uticaja ka Evropi. Duboko su svesni činjenice da predsednik Si Điping retko odlazi u posete mnogo jačim državama nego što je Srbija, te da je ovakva poseta nešto što je zaista nesvakidašnje i znači ozbiljne namere NR Kine na Balkanu i uopšte u Evropi. Sa druge strane, sve jači uticaj Ruske Federacije na Balkanu, kao i nedavni iznenadni odlazak srpskog premijera Aleksandra Vučića u Moskvu, uveliko su Zapadu upalili sve moguće lampice, a prve reakcije su jasno vidljive kroz organozovanje raznoraznih besmislenih protesta i izmišljanja afera koje svoj epilog dobijaju po medijima pod apsolutnom kontrolom zapadnog faktora, posebno američkog.

NOVA SRPSKA FORMULA

Po završetku posete predsednika Sija Đipinga verovatno će se intezitet podrivanja srpskog rukovodstva značajno uvećati. Od spremnosti da tom podrivanju odoli, odnosno od spremnosti samog Vučića i tima koji bude okupio u budućoj vladi da odoli pritiscima zavisi hoćemo li kao država posle ove zaista istorijske posete postati pukovnici ili pokojnici. Nedavni susret sa Kajlom Skotom i Majklom Devenportom ukazao nam je da Vučić ima nameru da se bori.

Svakako, što budu veće investicije Ruske Federacije i NR Kine u Srbiji, tako će se i naša pozicija da se popravlja. Tako se stvara i šansa da dođu i dodatno investicije iz zapadnih zemalja jer svako će se boriti za svoj deo kolača na našem tržištu, ne toliko zbog veličine tržišta, već zbog političkog uticaja. Naša je šansa da tu poziciju iskoristimo za naše interese na najbolji mogući način i da dodatno jačamo, odnosno da osnažujemo odavno poljuljani suverenitet. Otuda, Vučićevo konstatno ponavljanje da nam je očuvanje političke stabilnosti od nemerljivog značaja je zaista najbitnija bitka Srbije u narednom periodu uz povećanje privrednog rasta.

Izazova će biti mnogo, jer kreatori ratova neće sedeti skrštenih ruku. Potpaljivanje Balkana je odavno počelo i Srbija to svakako vidi, no Srbija nikako ne sme da dozvoli da bude uvečena u bilo kakav sukob. Rad na miru u regionu i razvijanje ekonomije su jedino što bi moralo da nas zanima. Koliko god neko pokušavao da nas u sukobe uvuče, mi to ne smemo da dopustimo i za sada dobro to izbegavamo. Zato će se pritisci dodatno pojačavati na unutrašnjem planu, izmišljaće se afere, sklapati neka nova opozicija kroz bezidejne građanske pokrete, podbunjivati albanski faktor, no ovakav pristup kakav je do sada Vučić imao, posebno u učvršćivanju odnosa sa Ruskom Federacijom i NR Kinom bez odustajanja našeg evropskog puta, jedina je realna šansa za Srbiju da postane pukovnik, a da izbegne sanduk za pokojnike koji su joj neki namenili.

(Standard.rs)

KOMENTARI



2 komentara

  1. kosovac says:

    Vladimir Đukanović, Smaraš komunjaro, smaraš.

    • kosovac says:

      Vladimir Đukanović, Pročitao sam početak, pa kraj, da si pisao pismeni zadatak, dao bih ti najvišu ocenu. Čestitam.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *