Одрживост и веродостојност

Održivost i verodostojnost

12 septembra 2015

Begovic-2012-02-1-847x1024 BorisPiše: Boris Begović

Upravo tako: to su dve osnovne kategorije vezane za javne finansije. Održivost se odnosi ne samo na državni dug već i na sve zabeležene ekonomske tokove. Verodostojnost se odnosi na one koji donose odluke u oblasti javnih finansija. Dakle, na vlast, koja je u Srbiji otelotvorena u liku premijera Vučića.

Kako Srbija stoji u pogledu navedenih kategorija? Srpska vlast se busa u grudi svojim rezultatima u pogledu fiskalne konsolidacije i insistira na tome da je ovogodišnji dosad realizovani fiskalni deficit niži od onoga koji je budžetom bio predviđen. Na osnovu toga se projektuje fiskalni deficit na nivou između 3,5 odsto i četiri odsto BDP, u odnosu na planirani od 5,9 odsto. Međutim, treba postaviti pitanje koliko su dosadašnji fiskalni rezultati održivi. Za odgovor na njega valja razmotriti poreklo umanjenog fiskalnog deficita.

Prvo, javni prihodi veći su od planiranih. Međutim, tako uvećani javni prihodi jednokratni su, ne treba ih ponovo očekivati u budžetu sledeće godine, a ni do kraja ove. To se, na primer, odnosi na profit koji su uplatili EPS i „Telekom”. Održivo je samo ono uvećanje prihoda koje je posledica bolje naplate poreza ili uvođenja novih akciza.

Na planu fiskalnih rashoda, osnovni razlog smanjenja deficita jeste umanjenje plata u javnom sektoru i penzija. Dodatno smanjenje deficita posledica je, između ostalog, toga što je drastično podbacila realizacija kapitalnih rashoda – investicija koje se finansiraju iz budžeta. Kao i toga što praktično nije ni bilo otpuštanja u javnom sektoru, onog na koji se vlast obavezala MMF-u, pa nisu plaćane otpremnine. Dakle, samo su neke od promena koje su uslovile umanjenje fiskalnog deficita održive. Eventualnim povećanjem plata u javnom sektoru i penzija, čije je smanjenje najznačajniji činilac umanjenja deficita, celokupna fiskalna konsolidacija ne bi preživela ni do kraja ove godine. A uočena jednokratnost pokazuje da je ta konsolidacija, sve i da se ne povećaju plate i penzije, u velikoj opasnosti već sledeće godine.

Konsolidacija treba da bude održiva, da do početka 2018. godine fiskalni deficit bude takav da prestane da raste dug zemlje u odnosu na BDP. Dakle, naš program fiskalne konsolidacije ne podrazumeva eliminaciju deficita, ne podrazumeva umanjenje državnog duga, ni u apsolutnom niti u relativnom iznosu (u odnosu na BDP), već samo njegovu stagnaciju u relativnom iznosu, i to počev od 2018. godine. To znači da će Srbija nastaviti da se zadužuje. I to iz dva razloga. Prvo, da bi finansirala fiskalne deficite u godinama koje slede. Drugo, da bi refinansirala otplatu dospele glavnice, budući da u dogledno vreme neće biti fiskalnog suficita iz koga bi se ona mogla otplatiti.

Dakle, neizbežno je dalje zaduživanje zemlje. Ovim se zaoštrava veliki problem srpskih javnih finansija, a to je znatno učešće rashoda za kamate u ukupnim javnim rashodima, to jest u BDP. Procenjuje se da će u 2015. godini ti rashodi iznositi 3,5 odsto BDP ili negde oko 1,1 milijarde evra. Zbog toga je od ključne važnosti da se zaduživanja koja neminovno slede obave po što nižoj kamatnoj stopi. O tome se pitaju oni koji će kupovinom državnih obveznica pozajmljivati novac državi Srbiji.

I tako dolazimo do druge kategorije iz naslova – verodostojnosti. Investitori, kupci srpski državnih obveznica koje će tek biti emitovane u godinama koje dolaze, veoma pažljivo prate signale koje šalje domaća vlast. I stalno postavljaju pitanje da li su ti signali u pogledu fiskalne konsolidacije, to jest zdravlja javnih finansija zemlje, verodostojni, kako bi mogli da procene rizik u koji se upuštaju i koje kamatne stope da traže za kupovinu srpskih državnih obveznica. A imaju razloga za zabrinutost – čim je stiglo ono malo dobrih (fiskalnih) vesti, vlast se odmah razgalamila o povećanju plata i penzija. Dakle, pokazala je da nije verodostojna, bar u pogledu ozdravljenja javnih finansija.

Signali koje je tokom proteklog meseca vlast poslala bili su propagandno-politički – namenjeni biračkom telu i uvećanju rejtinga. Problem sa signalima je, međutim, u tome što njih primaju svi, ne možete da ih usmerite samo na one kojima ste ih namenili. Tako su njima investitori bili obavešteni da je vlast spremna da, zarad kratkoročne političke koristi, potkopa dugoročnu fiskalnu konsolidaciju. Da nema MMF-a, verovatno bi to i uradila!

Cenu za ovakvo neodgovorno igranje vlasti platićemo svi mi, poreski obveznici, kroz uvećane budžetske rashode za kamate, uvećane u odnosu na one koji bi mogli da se očekuju da je fiskalna konsolidacija održiva i da je vlast, barem u tom pogledu, verodostojna.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Mile says:

    U pravu je profesor Begovic.Stvar je prosta.Ako nesto uspes da uradis vise od zatecenog stanja,onda si uspesan,a ako oduzimas nesto(plate ,penzije)onda si neuspesan ma koliko na sva zvona ovom narodu poturao nebuloze.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *