ОГЛАСИО СЕ И АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ: Доста је било лажи! Ово је истина о изручењу Слободана Милошевића!

OGLASIO SE I ALEKSANDAR POPOVIĆ: Dosta je bilo laži! Ovo je istina o izručenju Slobodana Miloševića!

1 avgusta 2018

Izjava Aleksandra Popovića, člana Demokratske stranke Srbije i bivšeg ministra u Vladi Srbije povodom izjave Obrena Joksimovića, takođe bivšeg ministra u Vladi Republike Srbije.

Stav i Vojislava Koštunice i DSS oko saradnje sa Tribunalom u Hagu je sve vreme, pa i tada, 2001. godine, bio jasan. Ta saradnja je predstavljala našu neželjenu i besmislenu međunarodnu obavezu na koju se obavezala i koju je otpočela izručivanjem Dražena Erdemovića vlast Slobodana Miloševića.



Stav i Koštunice i DSS-a je bio da je takva saradnja moguća ne hajdučki, kao u slučaju Erdemovića, već tek nakon donošenja domaćeg zakona. Takvog zakona u junu 2001. godine nije bilo, i nikakva saradnja sa Hagom nije bila moguća.

Tvrdim, kao tadašnji potpredsednik DSS-a, da su i Koštunica i DSS bili apsolutno protiv bezakonja, pa i protiv izručenja predsednika Miloševića Haškom tribunalu, da su dva člana Vlade Srbije iz DSS-a dobili nalog da u slučaju iznenadnog stavljanja takve odluke na dnevni red Vlade Srbije glasaju protiv.

Nakon izručenja predsednika Miloševića je DSS izašao iz poslaničke grupe DOS-a, što je bio uvod u izlazak iz Vlade i prelazak u opoziciju mesec dana posle. Da su DSS i Koštunica bili saglasni sa izručenjem, ne bi došlo do ovakvih drastičnih političkih poteza.

Konačno, kao svedok svih događanja, tvrdim da predsednik Koštunica, jer sam tog Vidovdana sa njim bio, nije imao informacije o procesu izručenja predsednika Miloševića, tvrdim da ne postoji pismo kojim on odobrava izručenje, i iznenađen sam da je čudno da nakon sedamnaest godine od ove velike srpske sramote i političke greške, postoje svedoci koji su se iznenada nečeg setili. Moj je utisak da to naglo prisećanje nema veze sa događajima 2001. godine, već sa događanjima u Srbiji danas.

Jedini dokument koji je Vojislav Koštunica potpisao, a u vezi je sa hapšenjem Slobodana Miloševića je onaj kojim se izričito garantuje da neće biti izručen bilo kom stranom sudu.

29.7.2018. Informativna služba DSS

***

Inače, ovo je reagovanje na vest koju je objavio Kurir, Blic, Nacionalist… a prenesen sa EKSPRES-a kojem je Joksimović dao intervju, o tome kako je bivši ministar zdravlja u Vladi Srbije Obren Joksimović ispričao o hapšenju predsednika Slobodana Miloševića i njegovom kriminalnom isporučivanju u Haški tribunal.

Obren Joksimović je, kako piše pressonline.rs „lekar i patriota sa ozbiljnim stažom u SPO, DSS i Srpskoj radikalnoj stranci, u srpsku politiku ušao zakoračivši u Koštuničine redove iz stranke Vuka Draškovića, a kasnije je svesno krenuo u desno i osnovao novu stranku pod nazivom Demokratska zajednica Srbije, čiji je portparol bila spisateljica Isidora Bjelica, a Joksimovićeva stranka se godine 2008. utopila u radikale.

Obavljao je i funkciju direktora Radio fokusa. Podržao je Tomislava Nikolića kao kandidata za predsednika Srbije. Govoreći o bivšim kolegama iz DSS, zamerao im je što su politički lutali i pravili koalicije sa G17 i Demokratskom strankom umesto da se politički udruže sa radikalima“.

Tekst objavljen u Kuriru:

Obren Joksimović o dogovoru za isporučenje na sednici vlade – bivši ministar zdravlja Joksimović otkriva nepoznate detalje: Koštunica me razočarao, on je potpisao izručenje Miloševića Hagu

Dogovorili su se na najvišem vrhu Voja i Đinđić, naravno sa šefovima vojske, policije… Mira Marković mi je pokazala dva dokumenta koji potvrđuju da je predsednik dao potpis – tvrdi bivši ministar zdravlja

Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik SRJ, ne samo da je znao da će Slobodan Milošević biti isporučen Hagu, već je za to dao i svoju saglasnost, tvrdi Obren Joksimović, ministar zdravlja u Vladi Zorana Đinđića i Koštuničin blizak saradnik u to vreme.

On u intervjuu za Ekspres otkriva da je na sednici Vlade na kojoj se ta odluka donosila bio ubeđen da Đinđić laže da za slanje Miloševića u Hag ima saglasnost i Koštunice. Međutim, dokumenta koja je video kod Mire Marković ubedila su ga u suprotno i potvrdila da je o tome ko je i šta tada znao bilo, kako kaže, mnogo foliranja.

– Tada je to izgledalo drugačije. Oni su se dogovorili da isporuče Miloševića. Dogovorili su se na najvišem vrhu Koštunica i Đinđić, naravno sa šefovima vojske, policije i tako dalje. Oni su se svi redom posle folirali, ovaj nije znao ovo, ovaj nije znao ono… Oni su se dogovorili oko dokumenata. Gospođa Marković mi je pokazala dva dokumenta koje je Milošević dobio na ruke – kaže Joksimović.

Joksimović pojašnjava da ta dokumenta pokazuju da je Koštinica bio saglasan sa svim što je tada usledilo oko izručenja.

– Mira Marković mi je pokazala dva dokumenta. Prvi u kojem se garantuje da Milošević neće biti poslat u Hag i taj papir je Čeda (Čedomir Jovanović) njemu odneo, a onda se hvalio da ga je ubedio da se preda. To je besmislica, ali to smo znali i tad. A kod Mire Marković sam video i taj drugi dokument na kojem stoji i saglasnost Koštunice da se Milošević isporuči Hagu. Njega je čitao na sednici Vlade pokojni Đinđić, i to na moje insistiranje. Tada sam mislio da Đinđić laže, ali ispostavilo se drugačije. Koštunica je dao potpis na to – objasnio nam je Joksimović, ne krijući da ga je bivši saborac Koštunica mnogo razočarao.

– Nemam nikakav kontakt sa Koštunicom više od deset godina, ali to je duga priča, za drugu priliku – rekao nam je Joksimović.

On se u intervjuu prisetio i kako su od njega krili da je sednica zakazana.

– Kad sam pošao na tu sednicu, ja sam zvao Koštunicu, mobilnim telefonom sam ga pitao ima li tajne sednice. Rekoh: „Krenuo sam na tu sednicu, jer šuška se da će isporučiti Miloševića u Hag. Imaš li ti neku instrukciju za mene?“ On je bio zatečen. Očigledno nije očekivao da mu se ja javim. Onda je rekao: „Pa, samo ja ne znam ništa o tome“. Umešao se tu i njegov šef kabineta: „Ne zna Voja ništa i mirna Bačka.“ – ispričao je Joksimović.

Razbojnička sednica – Nikad nisam dobio zapisnik

Joksimović tvrdi da su svi članovi vlade ćutke prihvatili odluku i da se on jedini pobunio.

– Bio sam ogorčen i na način na koji je sazvana sednica i na tu odluku, ali uglavnom rekao sam: „Gospodo, svi koji ovde sedite i koji donosite ovakvu odluku danas, mimo Ustava i mimo zakona, svi ste budući stanovnici Zabele“… Oni su, naravno, izglasali tu odluku, a Milošević je bio uveliko isporučen. Možda je tada bio u Tuzli već ili ko zna gde. Imali su spremno ono izdanje Službenog glasnika, odštampano i završeno. To je bila razbojnička sednica na kojoj su doneli razbojničku odluku – smatra Joksimović, koji kaže i da je posle tražio zapisnik sednice Vlade, ali da ga nije dobio.

– Jednostavno, nije ga bilo.

Voja zauzet, Čović nezainteresovan

Koštunica juče nije želeo da komentariše ovu Joksimovićevu verziju.

– Ne mogu sad. Na sastanku sam nekom. Zauzet sam – rekao nam je Koštunica i prekinuo vezu.

Sličnu reakciju čuli smo i od nekadašnjeg potpredsednika Nebojše Čovića, koji je prisustvovao toj sednici.

– Nisam čitao, niti ću čitati taj intervju. Ne interesuje me. Doviđenja – kratko je odbrusio Čović.

(facebookreporter.org)

KOMENTARI



9 komentara

  1. Miroslav says:

    Miloševiću se trebalo suditi u Srbiji za zločine koje je omogućio i pomogao protiv Srpskog naroda počevši od Hrvatske kojoj je pomogao da se očisti od Srba pa do Bosne kad je Dejtonskim ugovorom dao Srpke teritorije muslimanima pa do Kosova gde je namerno doveo Nato u rat sa Srbijom. Miloševića je Hag spasao jer je zaslužio smrtnu kaznu u Beogradu.

    • Milica says:

      Košmar u tvojoj glavi je popriličan, nema ti pomoći.

    • Milica says:

      Po Vama nisu postojali veoma moćni neprijatelji nekadašnje SFRJ i kasnije SRJ, nego postojala je samo jaka Srbija koja navodno nije htela svoje Srbe van Srbije da brani. Samo unutrašnji odnos snaga kada se gleda, u SFR Jugoslaviji Srbi nisu predstavljali većinu nego manjinu jer po poslednjem popisu bilo ih je oko 36,3% u odnosu na sve ostale. Da taj odnos bude još gori spolja je dodata i otvorena i sakrivena pomoć tada veoma moćnog Zapada svim destruktivnim, rušiteljskim i separatističkim snagama u zemlji. Malo li je?

    • sveta53 says:

      Ako je Milošević zaslužio smrtnu kaznu u Beogradu, šta su tek zaslužili ovi posle njega?!

    • Milica says:

      SB UN Rezolucija 752 15.05.1992. traži da se JNA povuče iz BIH, a samo dve nedelje kasnije već 31.05.1992.godine uvedene su totalne sankcije Srbiji, odnosno SR Jugoslaviji. Gde je još zona zabranjenih letova uvedena iznad BIH zahvaljujući kojoj je NATO uticao na tok rata. Neka pomoć je i pod tim neuslovima bila moguća, ali ipak slabija i pasivna. Zapad je stvorio sebi uslove veoma slične kao 1878 pred austrougarsku okupaciju BIH kada je skup moćnih sila na Berlinskom kongresu dao zeleno svetlo za okupaciju, a sada su to odigrale UN. To je i položaj bivše RSK činilo samo još nesigurnijim. Jednako ste ludi kao i početkom 90-tih kad ste gledali samo u Srbiju i samo u Miloševića, onda sa preteranim optimizmom, a sada sa preteranim pesimizmom. Samo megaloman može da ignoriše činjenicu da sem Srbije postoji veliki ostatak sveta koji je tih godina bio izuzetno moćan i još više agresivan i osvajački nastrojen.

      • Istina booli says:

        Milice znači trebalo je pustiti Jna da stvori veliku srbiju?Onda bi sve bilo uredu?Još više pobijenih Hrvata, Muslimana, Kosovara???

        • Filip says:

          Ne ne fašisto, trebalo je pustiti JNA pa da bude manje pobijenih Srba i proteranih Srba. 650.000 proteranih Srba iz Slovenije i Hrvatske! Pozdrav fašisto i mrzitelju koji dolazi na srpske sajtove da mrzi Srbe jer ste sve proterali iz Slovenije

        • Miraš says:

          JNA je bila jedina profesionalna i legitimna vojska na teritoriji bivše SFR Jugoslavije, mešovita po nacionalnom sastavu. Svi koji su pucali u pripadnike JNA rasturali su prethodnu državu na divljački i zakonom nedozvoljen način. Tako nešto mogla su da urade samo divlja i primitivna plemena u saradnji sa glavnim okupatorom koji im je spolja pružao i otvorenu i prikrivenu podršku. Prodali ste se sa 30 groša, neko judino drvce već će vas sačekati ranije ili kasnije.

    • Miroslav says:

      I ja napisem ponekad neki komentar,a nisam taj Miroslav.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *