Ognjen Pribićević i egzistencijalni strah

Piše: Branko Žujović

Turisti iz Rusije, Srbije, Republike Srpske i Ukrajine čine više od dve trećine gostiju u Crnoj Gori i ta okolnost Podgoricu ne sprečava da sprovodi rigidnu evroatlantsku, često antisrpsku politiku. Šta ova činjenica govori Srbiji?Zvanični podaci „Monstata“, Zavoda za statistiku Crne Gore, objavljeni u ponedeljak, dovode u pitanje jednu od dežurnih dogmi srpske politike: ekonomsku osuđenost na EU. Prema onome što je objavljeno, 38,3 odsto turista u Crnu Goru došlo je iz Rusije, 20 odsto iz Srbije, 6,4 iz Republike Srpske i BiH, a 5 posto iz Ukrajine.Ova okolnost Podgoricu ne sprečava da sprovodi rigidnu evroatlantsku politiku, uključujući priznanje nelegalne državnosti Albanaca na Kosovu i Metohiji, ukidanje srpskog jezika kojim govori većina Crnogoraca, usmerenost ka NATO paktu i drastično potiskivanje tradicionalne ćirilice. Šta više, podaci „Monstata“ svedoče o povećanju broja gostiju iz ovih zemalja. Njih je za 4,5 posto više nego lane.Turizam je, to svi na Balkanu znaju, najvažnija privredna grana Crne Gore, sa godišnjim prihodom od preko 700 miliona evra, a Srbija njen najveći spoljnotrgovinski partner. Robna razmena dve zemlje u prošloj godini iznosila je preko 717 miliona evra, od čega 623 miliona otpada na srpski izvoz u tu zemlju. U ovoj godini, Crna Gora je u Srbiju izvezla robu i usluge u vrednosti od 77,3 miliona evra.

Daleko iza su ostali „najveći“ crnogorski trgovinski partneri – Hrvatska sa nešto više od 25 miliona i Slovenija sa 23 miliona evra crnogorskog izvoza. Za prvih šest meseci ove godine, Crna Gora je najviše uvozila iz Srbije, oko 232 miliona evra, Kine oko 80 miliona i Grčke, nešto više od 66 miliona evra. I niko u Podgorici, kao što je slučaj u Beogradu, nije rekao da ekonomska upućenost na Srbiju i istok nešto znači.

Vlade u Beogradu, koje slede istu, dogmatizovanu matricu u spoljnopolitičkom ophođenju, čak i od rasrbljene Podgorice mogu dosta da nauče. Odlučniji stav prema EU u smislu poštovanja vlastitog ustava, ne podrazumeva novo bombardovanje, ekonomsko izopštenje i sankcije UN.

Kada bilo koji zvaničnik iz Beograda izjavi da drugog puta, osim u EU, nema, jer nam taj put diktira nužnost strukture ekonomske razmene, na trenutak isključite strah. Razmislite o politici argumentovanoj strahom. Kuda ona u stvari vodi i šta prikriva strahom koji pobuđuje?

Koliko je egzistencijalni strah u kontekstu ekonomske situacije važna komponenta evropske politike u Srbiji, svedoči i primer političkog analitičara Ognjena Pribićevića, jednog od važnijih kreatora proevropskog javnog mnenja u Srbiji. Pribićević je, govoreći za Politiku 30. juna 2011. godine, izjavio da je u Srbiji „ekonomija ključna stvar“ i da je tema ekonomije „apsolutno najvažnija tema“.

Dve godine kasnije, tačnije 25. jula ove godine, Ognjen Pribićević je u izjavi za Blic rekao da je najvažnije da se odvija proces razgovora o Kosovu, jer je kosovsko pitanje ključno. On je, gostujući u jutarnjem programu televizije „Pink“, dodao i da kosovsko pitanje natkriljuje sva druga pitanja.

Ovi primeri svedoče da je egzistencijalni strah u Srbiji moćno sredstvo političke manipulacije. Niti je Crna Gora, zbog strukture ekonomske razmene i turizma osuđena na istok, niti bi Srbija, zbog namenskog tumačenja ekonomskih pokazatelja, trebalo da bude osuđena na zapad.

Paradoksalno, ali najkraći evropski put Srbije najverovatnije vodi preko istoka. Za početak, možda prvo treba shvatiti da su devedesete godine daleko iza nas i da jedino Srbija nema alternativu.

(Glas Rusije)