Ограда

Ograda

23 avgusta 2015

Branko-Radun-Foto-A-VASILJEVICH 87Piše: Branko Radun

Svedoci smo velikog izbegličkog talasa koji je zapljusnuo obale Evrope i koji se preliva preko Srbije. No očigledno je da oni koji su uzročnici haosa na Bliskom istoku, a to su pre svega SAD, nemaju nikakvih problema sa izbeglicama. Na udaru je Evropa koja ni sama ne zna šta da radi s postojećom imigracijom. Procene mogućeg broja učesnika izbegličke i migrantske kolone kreću se na više desetina miliona ljudi na srednji rok. To može sasvim da izmeni sliku velikih gradova Evrope, uz dalekosežne geopolitičke, društvene i kulturološke posledice. Teoretičari zavere govore o planu globalista da potope Stari kontinent sa trećesvetskim masama i tako slome svaki otpor. Događaji koji se odvijaju pred nama kao da potvrđuju te teorije koje smo do sada olako odbacivali.

Mađarska gradi ogradu prema Srbiji i za to je očigledno dobila zeleno svetlo od Nemačke i nekih krugova u EU zabrinutih zbog mogućeg socijalnog haosa kao posledice višemilionske „seobe naroda“. No drugi krugovi, bliski anglosaksonskom polu moći, očigledno ne žele da se Evropa zatvori za izbeglice. Kod nas se isto tako vidi ta podela na liberalne moraliste i one koji su zabrinuti, a poneki i preterano, zbog mogućih posledica dolaska tolikog broja ljudi o kojima jako malo znamo. Ovi koji liju krokodilske suze nad „jadnim azilantima“ zapravo pokušavaju da spreče svaki otpor države prema novim talasima ljudske reke koju donosi svaki novi dan. Isto tako i oni koji šire paniku o hiljadama boraca džihada „Islamske države“ na ovim prostorima ne doprinose jasnom sagledavanju težine situacije i mogućim rešenjima. I jedni i drugi kao da zajednički rade na sluđivanju javnosti. Pri tom, oni koji su u nekim drugim kriznim situacijama prema Srbiji bili veoma kritični i sada ovde promovišu ideju „otvorenog društva“. Njima je uzor i mentor američka politika, a zaboravljaju da ogradu ne diže samo Mađarska, već je imaju i Amerika i Izrael, no to ovim licemerima nikako ne smeta.

Golim okom je vidljiva sinhronizacija diplomatskih i drugih pritisaka sa Zapada da Srbija organizuje velike prihvatne centre-gradove za izbeglice i migrante sa kampanjom forsiranog „humanizma i tolerancije“ prema strancima među kojima može biti i opasnih terorista. Takve kampanje lažnog humanizma naravno da nije bilo devedesetih, kad je trebalo pomoći izbeglim Srbima. Svaki razložni argument protiv mogućeg izbegličkog kampa kapaciteta nekoliko stotina hiljada od ovih liberalnih narikača nad sudbinom „jadnog čoveka“ bivao je kvalifikovan kao ksenofobija, ludilo, fašizam i sl. Kampanja brutalnog etiketiranja i blaćenja svakog ko poput Momira Stojanovića ili Nenada Popovića upozorava na razmere sadašnje i buduće izbegličke krize ima za cilj da zbuni i pasivizira Srbiju. Da spreči bilo kakvu akciju koja bi bila pokušaj kontrolisanja krize.

Neki poput Nenada Popovića i Dragomira Anđelkovića promovišu ideju aktivne i sistemske odbrane od talasa izbeglica izgradnjom zida prema Makedoniji kao rešenjem koje bi dovelo do manjeg i kontrolisanijeg priliva izbeglica i migranata. Izgradnja ograde je možda dobro rešenje a možda i nije, no to je jedino koje sada figurira kao predlog, osim ako Srbiju ne vidimo kao veliki izbeglički kamp u kome borave stotine hiljada a možda i milion Afro-Azijata.

Opet su se povodom ovakvih stavova i predloga javili dežurni kritičari koji svaku ideju u pravcu restriktivnijeg odnosa prema ilegalnim ulascima napadaju i omalovažavaju. Njihova argumentacija je bleda i neubedljiva – „to nije efikasno“, „mnogo košta“, „nije humano“ – a zapravo govori o skrivenim motivima za ovakve stavove. U čije ime oni žele da spreče Srbiju da pooštri kazne za ilegalni ulazak ili da se izgrade barijere (ograde ili senzori) koje će smanjiti priliv trećesvetskih masa u našu zemlju? Očigledno u ime onih čiji je interes da milioni ili desetine miliona migranata preplave Evropu i trajno izmene njen lik. Stari kontinent može tako da dobije jeftinu radnu snagu, ali to može da bude i dobitak za one centre moći koji žele da dokusure tradicionalnu Evropu i ono što predstavlja evropski način života. Evropa koja je zasnovana na nacionalnim i religijskim tradicijama evropskog prostora kao temelja svog identiteta je ugrožena. Srbija je opet, htela to ili ne, na braniku svoje slobode i opstanka, ali i na braniku Evrope.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *