Oko 3.500 Srba se i dalje vodi kao nestalo

Oko 3.500 Srba se i dalje vodi kao nestalo

29 avgusta 2013

dos-nestali_620x0U ratovima devedesetih u bivšoj Jugoslaviji nestalo je oko 3.500 Srba o kojima se i danas ne zna gotovo ništa. Prosec otkrivanja masovnih grobnica i ekshumacija tela gotovo je zamro, a pod znakom pitanja je i nastavak trenutno najveće akcije iskopavanja u regionu – u sarajevskom Buća potoku. U gotovo svim udruženjima koja okupljaju porodice nestalih tvrde da proses otkrivanja sudbina nestalih u bivšoj SFRJ teče nedopustivo sporo.

Politička volja u državama regiona, broj registrovanih lokacija, saradnja u razmeni informacija i dinamika ekshumacija biće glavne teme povodom Dana nestalih koji će danas obeležiti predstavnici svih udruženja porodica nestalih u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i Metohiji.

I dok se sve države regiona na rečima zalažu za što skorije rešavanje pitanja nestalih, delima ne pokazuju volju da ovo poglavlje zaista i zatvore. Tome u prilog govore i brojevi – i danas se kao nestalo vodi više od 2.000 Srba, a oko 1.000 je ekshumirano. Identifikovano je tek oko 700 osoba. Posmrtni ostaci 306 pokojnika bez imena i prezimena čame u mrtvačnici u Zagrebu, bez naznake da će skoro naći večni mir.

Čedo Marić iz Udruženja porodica nestalih u Hrvatskoj „Suza“ kaže da je ove godine samo jedna grupa od 23 porodice putovala u Zagreb radi identifikacije.

– U masovnim grobnicama još uvek se nalaze 242 žrtve „Oluje“ i 28 tela osoba nastradala u akciji „Bljesak“. Ove lokacije utvrđene su još 1995. godine ali ništa nije urađeno na otkopavanju ubijenih. U bazi podataka ovih udruženja nalaze se imena još oko 1.000 imena Srba čija sudbina nije objašnjena.

Marić kaže da postoje jake indicije da postoje tajne grobnice, jer su kosti ubijenih preseljavane. Najpoznatiji takav slučaj dogodio se sa posmrtnim ostacima ubijenih u Paulin dvoru, čije su kosti dve godine posle rata Hrvati premestili podno Velebita.

U mraku prošlosti krije se objašnjenje smrti za ukupno 1.770 nestale osobe. Među njima je 1.249 Albanaca i 521 osoba srpske nacionalnosti. Verica Tomanović iz Udruženja nestalih na KiM ističe da je Euleks koji vodi proces iskopavanja i identifikacije tela nezainteresovan da ovaj proces ubrza.

– Komisije Beograda i Prištine koje se bave ovim pitanje se sastaju, ali uglavnom bez rezultata – objašnjava Tomanović. – Poseban problem su tela koja je 2.000. godine iskopao Haški tribunal i koja su identifikovana na osnovu prepoznavanja. Među njima je navodno bio samo jedan Srbin, iako sumnjamo da ih je bilo mnogo više. Oni su sahranjeni kao Albanci, čije porodice ne dozvoljavaju reekshumaciju radi DNK analize.

Poslednji pokušaj masovnijeg iskopavanja posmrtnih ostataka na KiM je propao prošle godine kada je volšebno upaljen ugalj u zemljištu Žilivoda kod Obilića. Time su uništeni tragovi, kako se pretpostavlja, više desetina Srba nestalih iz pokrajine.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *