Окупирано Косово на путу у Унеско

Okupirano Kosovo na putu u Unesko

16 oktobra 2015

boris-aleksic-L1 7677Piše: Boris Aleksić

Izvršni savet Uneskoa je u ponedeljak u Parizu odlučio da na dnevni red narednog zasedanja uvrsti i predlog preporuke za prijem okupiranog Kosova i Metohije u članstvo te organizacije. Zahtev Prištine su prethodno svojim potpisima podržali predstavnici 44 zemlje.[i] Tirana je uz pomoć Vašingtona i Londona učinila za mnoge nezamislivo. Nadležnost nad srpskim svetinjama, koje su nekad prekrivale celu Južnu srpsku pokrajinu, postepeno dobijaju divljaci koji su ih skrnavili, rušili i palili i koji sebe proglašavaju za Ilire. Šiptari čija je jedna od poznatijih građevina krematorijum u Klečkoj bi tako mogli da upravljaju srednjevekovnim biserima Pravoslavlja.

SPC-a od Vatikana do Ahtisarija

Ove tužne vesti neće sakriti činjenicu da se srpska svetovna i duhovna elita odavno odrekla Kosova i Metohije. U avgustu 2015. godine, episkop bački Irinej je izjavio da će se Crkva pridružiti pozivu Ivice Dačića i diplomatskoj borbi „za sprečavanje eventualnog prijema Kosova u Unesko“. On je istakao da će pozvati u pomoć ne samo sestrinske pravoslavne crkve već i Vatikan. Tada za episkopa Irineja problem nije bio terorista i narko diler Hašim Tači, Ramuš Haradinaj ili Edi Rama već moguća „histerija“ kako je naveo „čelik-Srba“ i „superpravoslavaca“.[ii] Šta god te kovanice značile. Samo mesec dana kasnije u pismu generalnoj direktorki Uneskoa Irini Bokovoj, koje je potpisao patrijarh Irinej, sinod SPC je pozvao na davanje „snažnih pismenih međunarodnih garancija, uz rehabilitaciju sadržaja Ahtisarijevog Aneksa 5” koji propisuje institucionalnu zaštitu hrišćanskog nasleđa na KiM. U svojoj nemoći SPC se pozvala na antisrpski „Ahtisarijev plan“ kojim je garantovana nezavisnost KiM i koji je odbijen zahvaljujući ruskom vetu u Savetu bezbednosti UN.[iii] Izgleda da poziv SPC-a Vatikanu nije urodio plodom, jer je usledilo pozivanje na Ahtisarijev plan. Ili je to bio savet „Svete stolice“? Ipak stiče se utisak da ono što za režim u Beogradu predstavlja Brisel, to za SPC znači Vatikan. Umesto da svim silama traže oslonac u Rusiji i RPC i to u trenutku nesumnjivog jačanja Rusa na svetskoj pozornici, srpska svetovna i duhovna elita krivi glavu prema Zapadu.

Podaništvo ne spasava Srbiju

Pompezno najavljenu borbu protiv članstva okupiranog KiM u Uneskou, rukovodstvo Srbije iako potpuno podaničko prema Vašingtonu i Briselu izgubilo je za samo dva meseca. Beograd je pozvao svoje „prijatelje“ i „strateške partnere“ sa Zapada, a isto je učinila i Priština. Pokazalo se ponovo da SAD i EU više cene Šiptare od Srba, a kako i ne bi kada su saučesnici u zločinima nad srpskim narodom. Sa druge strane, Rusija je otvoreno stala na stranu Srbije. Već u avgustu, mesecu kada se SPC prema rečima episkoma bačkog Irineja uključila u diplomatsku borbu, sve je bilo jasno. „Poštovanje, zaštita i očuvanje srpskog pravoslavnog kulturnog nasleđa jesu fundamentalne obaveze i predstavljaju test za odgovornost kosovskih vladajućih institucija“, izjavio je odlazeći šef Unmika Farid Zarif pred članovima Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku. Nekoliko dana pre toga, Unesko je odgovorio da je „stupio u kontakt sa Unmikom tražeći uputstva“.[iv] Zapad je već zapečatio sudbinu Dečana, Gračanice, Bogorodice Ljeviške i Pećke patrijaršije, četiri svetinje na Uneskovoj listi svetske baštine. Naravno, Božja reč je poslednja.

Beograd je znao šta se sprema još 2004. godine

Još 2004. godine vladika Artemije je upozorio da „evropski put“ Srbije podrazumeva i odricanje od svetinja na Kosovu i Metohiji. Inicijativa Saveta Evrope oličena u „Nezavisnoj međunarodnoj komisiji“ formiranoj 10. septembra 2004. u Parizu od strane Saveta Evrope, Evropske komisije i UNMIK-a, kao i dokument koji je tom prilikom objavljen pod šifrom AT04 224 rev 2, sa datumom 15.09.2004., neprihvatljivi su sa stanovišta srpskog naroda i Srpske Pravoslavne Crkve, kao tvorca, vlasnika i korisnika srpske kulturne baštine, saopštio je episkop Artemije u svom obraćanju „Nezavisnoj međunarodnoj komisiji“. – Mi nećemo dopustiti sprovođenje ovakvih inicijativa na terenu, i odlučno ćemo dići svoj glas protiv uzurpacije svojih prava od strane bilo kojih organizacija ili inicijativa, u pogledu zaštite i brige o kulturnoj baštini“ istakao je vladika Artemije i dodao „Ukoliko se ovakve inicijative i protiv naše volje i saglasnosti budu na terenu sprovodile to će samo biti još jedno nasilje, u nizu mnogih izvršenih na Kosovu i Metohiji u poslednjih pet godina, i jasno svedočanstvo o namerama i karakteru onih koji to čine“. Srpski episkop je još istakao da je osnovna zamerka pomenutom dokumentu „zaobilaženje i minimiziranje uloge države Srbije i SPC u zaštiti svoje kulturne baštine na Kosovu i Metohiji“.[v] Predstavnici EU su tada otvoreno ucenjivali episkopa Artemija govoreći mu da neće biti novih finansija i napretka na evropskom putu ukoliko Srbija ne pristane na prevođenje i preimenovanje srpske duhovne i kulturne baštine u „kosovsku“.[vi] Vladika raško-prizrenski je takav predlog odlučno odbio. Ništa zato, američka obaveštajna služba je već imala plan kako da ga ukloni.[vii]

Briselski sporazum i konačna izdaja Kosova i Metohije

Sve do dolaska na vlast Aleksandra Vučića, šefove srpske vlade je bilo, čini se, barem pomalo sramota, da ubrzaju evro-integracije jer su znali šta to znači. Međutim Vučić je otišao dalje od svojih prethodnika. Briselski sporazum koji je počela da primenjuje Vučićeva vlada potvrdio je „evropski put“ Srbije, ali i „Kosova“.[viii] Ovaj proces je ubrzao protivustavno uklanjanje Južne srpske pokrajine iz pravnog poretka Republike Srbije. Rukovanje episkopa Teodosija, Aleksandra Vučića i Ivice Dačića sa osuđenim zločincem Hašimom Tačijem i njihovo „strateško partnerstvo“ na putu EU nisu smanjili, već povećali broj srpskih poraza. Danas je izdaja proglašena najvažnijim strateškim ciljem zvaničnog Beograda, a takvu kvazi – državu će pobediti svako, pa i Šiptari.

Izdaja se ne isplati

Nekada u herojska vremena, čuvena slikarka Nadežda Petrović iako je mogla da bira gde će služiti, žurila je da se vrati u svoju Valjevsku bolnicu gde je smrt bila svakodnevica. Žrtvujući se da bi pomogla ranjenim i bolesnim ona je umrla u aprilu 1915. godine. Dr Selimir Đorđević okružni fizikus, njen saborac, takođe je stradao od pegavog tifusa jer se odrekao vakcine u korist vojnika. Takvi su nekad bili srpski div junaci. Danas je sve drugačije. Poznate ličnosti ne vide potrebu da se makar, samo javno bore, za srpsko Kosovo i Metohiju. Oni se najviše plaše gubitka pozicije. U decembru prošle godine zanimljivu priču je ispričao predsednik Međnarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah kada je objašnjavao prijem Prištine u ovu organizaciju. Još u Bangkoku na sednici ANOKa sam se lično zahvalio Vladu Divcu na razumevanju. Hvala mu što je shvatio interese sportista saKosova i što ih je stavio ispred nekih ličnih interesa, pa je sve prošlo mirno i u prijatljeskomduhu. Srbija se ni u jednom trenutku nije zvanično usprotivila ovoj odluci. MOK je inače bio u stalnim konsultacijama sa Olimpijskim komitetom Srbije, ali i ostalim komitetima koji su izrazili zabrinutost zbog ovakve odluke, rekao je Bah.[ix] A kako da se Divac suprotstavi otimanju Kosova i Metohije kada je prethodno postao predstavnik Evrope u u Izvršnom odboru ANOK-a (Udruženje nacionalnih olimpijskih komiteta).[x] Ovaj potez Divca koji je blagoslovio zvanični Beograd nije prošao bez odjeka, ili bolje reći kazne. Uskoro je Atina pravdavajući se sve bližim vezama Beograda i Prištine i pristajanjem Srbije na članstvo „Kosova“ u MOK-u, najavila podršku Šiptarima.[xi]

Domino efekat je sve jasniji, jer zvaničnici u Beogradu već otvoreno govore o članstvu Prištine u Savetu Evrope[xii]… Istorija će zapamtiti da je srpska svetovna i duhovna elita ovaj proces pomogla za šta će polagati račune pred Bogom i narodom.

[i] http://www.newsweek.rs/region/57044-dacic-albanija-podnela-zahtev-za-clanstvo-kosova-u-unesko-sledi-teska-borba.html

[ii] http://rs.n1info.com/a83201/Vesti/SPC-o-prijemu-Kosova-u-Unesko.html

[iii] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Zasto-se-Irinej-poziva-na-Ahtisarija.sr.html

[iv]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/701/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0/2014429/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE%3A+%D0%94%D1%83%D0%B3%D0%B0+%D0%BD%D0%BE%D1%9B+%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html

[v] http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=2485

[vi] http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=455

[vii] http://www.pravda.rs/2015/10/11/plan-cia-posle-prijema-kosova-u-unesko-sledi-stvaranje-kosovske-pravoslavne-crkve/

[viii] http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Bolno-hrabro-jedino-moguce.sr.html

[ix] http://sportdc.net/portal/2951/mok-zahvaljuje-divcu/

[x] http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=128073

[xi] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Menja-li-Atina-kurs-prema-Pristini.sr.html

[xii] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Dacic-Zemlje-koje-nisu-priznale-Kosovo-pod-velikim-pritiskom.sr.html

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *