Оливер Млакар: Заволите и црног врага ако га виђате сваки дан

Oliver Mlakar: Zavolite i crnog vraga ako ga viđate svaki dan

17 oktobra 2016

28-zavolite-i-crnog-5_620x0

GODINE kao da su stale, prvi je utisak kada ugledate Olivera Mlakara, nekad megapopularnu jugoslovensku TV zvezdu. Danas živi u Samoboru, bajkovitom malenom mestu kraj Zagreba, malo gleda televiziju i najviše vremena provodi u prirodi. Često putuje, a sam kaže da se iznenadi, kao nedavno u Zaječaru, kada ga prepoznaju i mladi ljudi koji nisu imali prilike da gledaju legendarni kviz „Kviskoteku“.

– Pitate me zašto me u poslednje vreme nema više na televiziji? Ma pedeset godina me je bilo, to je ceo ljudski vek, svi smo se umorili. I televizija i ja. Imam 81 godinu i ko će još da gleda starce na televiziji?

* A gledate li vi televiziju, imate li vremena i volje za to?

– Malo, jako malo. Živim u ovom krasnom kraju, imam veliku okućnicu, svoju kuću, nekoliko malih pasa, šnaucera i to vas toliko angažuje da nemate vremena za nešto drugo. Eventualno na televiziji pogledam neki film ili seriju i redovno Dnevnik. Želim se informisati, a nakon toga se rano ide na spavanje jer se i rano ustaje. Na nogama sam već u 5.30, onako kako i treba na selu.

* Vremena su druga, sve se menja, pa tako i televizija. Danas kao da više nema zvezda koje dugo traju, kao što ste bili vi?

– Stvari su se promenile. Kada sam ja počeo da radim na televiziji bila je jedna televizija i jedan program i to je bilo neko čudo. Puno se puno se u to vreme gledala televizija, a svaki sam dan bio na ekranu. Prvo sam čitao vesti, pa vodio dnevnike, vodio sam neke emisije, festivale i kvizove i stalno me je bilo u kućama ljudi širom Jugoslavije. Drugih televizija nije bilo i morao si da gledaš Mlakara.

* Pa nije to valjda bio jedini razlog vaše popularnosti?

– Znate kako je, zavolite i crnog vraga ako ga viđate svakog dana. Šalim se, bile su to emisije koje su se gledale po celoj zemlji i popularnost je naprosto došla sama po sebi. Danas je sve to drugačije, postoji niz televizija, komercijalnih, ovakvih, onakvih, puno voditelja, zvezda, zvezdica i niko se ne uspeva nametnuti kao što je to nekada bilo moguće.

* Projekti u kojima ste vi učestvovali trajali su godinama, za razliku od današnjih koji traju sezonu-dve?

– „Kviskoteka“ je išla deset godina, „Male tajne velikih kuhara“ čak dvadeset. Uz Ivana Hetriha i Ljubu Jelčića 1958. godine sam na zagrebačkoj televiziji bio prvi spiker, stalno na televiziji i onda dođe i popularnost. A na početku je sve bilo strašno, bio sam uplašen, nikakav. Imao sam vremena da ispečem zanat, ali nije bilo jednostavno. Ljudi su se učili da gledaju televiziju, a mi smo se učili da radimo na televiziji.

* U bivšoj državi istu popularnost imali ste vi u Srbiji, kao Mića Orlović ili Minimaks u Hrvatskoj, da ne nabrajam mnoge druge?

– To televizijsko tržište je bilo puno veće, cela Jugoslavija je imala isti program. Kasnije su se informativne emisije odvojile, ali one zabavne poput kvizova su svi gledali. Nije tada bilo podela, politike. Onaj ko je bio popularan u Hrvatskoj, bio je i u Srbiji i obrnuto, nije se gledalo odakle je neko. Mene uvek začudi kada vidim da sam danas još uvek popularan u Srbiji.

* Često na sceni sa Mićom Orlovićem

* Da li vam se ljudi javljaju kada dođete u Srbiju?

– Često me zovu da učestvujem u nekim emisijama, u kulinarskom šouu i prošao sam razne gradove bivše Jugoslavije. Pre mesec dana sam bio u Budvi, letos u Makedoniji, Novom Sadu, Zaječaru. Ljudi su me prepoznavali i neki su rekli da ne veruju svojim očima da me vide. U Zaječaru mi je jedan gospodin rekao: „Gospodine Mlakar, pa mi nismo verovali da vi možete doći ovde. To je za nas neverovatno“. Ostala su očito neka sećanja na ona stara vremena.

* Imate li i danas neke kontakte sa svojim kolegama iz starih vremena u Srbiji?

– Sve manje, time da sam se često čuo sa Mićom Orlovićem pre nego što je umro, a radili smo i u Sarajevu pre nekoliko godina zajedno. Dolaze mladi, mi stari ipak više nismo u žiži.

* Videli smo vas u Hrvatskoj ovih proteklih meseci u kampanji za izbore, vodili ste nekoliko skupova HDZ-a?

– Nikada me politika kao politika nije posebno zaokupljala, pa ni sada. Bio sam simpatizer HDZ-a i vodio sam mnogo njihovih skupova, ali sam nikad nisam ušao u politiku. Niti sam imao ponuda, niti volje za to. Ostao sam u svojoj profesiji i samo sam kao voditelj učestvovao na političkim skupovima.

* Kada biste vratili sve ove godine koje ste proveli na televiziji, da li biste ponovo izabrali taj put?

– Svakako, jer sam uvek bio zadovoljan svojim životom. I pre i sada. Nisam nikada tražio pogaču preko hleba. Ono što sam radio me zadovoljavalo, a prihodi su bili pristojni da se može voditi normalan porodični život. Imali smo sve što nam je trebalo i više mi i nije trebalo. Ništa drugo nisam tražio.

* Od svega što ste radili, šta vam je najviše ostalo u sećanju, šta ste najviše voleli da radite?

– Kvizove, pre svega „Kviskoteku“. Mislim da su kvizovi u to vreme bili i najbolji deo produkcije i u to sam se dobro uklopio. Lazo Goluža je kvizove odlično pripremio, imali su svoju publiku u celoj Jugoslaviji i bio je užitak to raditi. Cela ekipa je bila veoma profesionalna, pedantna i nikada ništa nije bilo prepušteno slučaju. Radilo se i preozbiljno, samo da se ne dogodi neka greška ili problem. Volio sam kontakte sa takmičarima, publikom i naprosto sam se u kvizovima dobro osećao. A dobro se osećam i danas, bez kvizova.

TELEVIZIJA ĆE PREŽIVETI

* HOĆE li televizija kao medij da ostane važna kao u vreme kada je vaša generacija stvarala temelje?

– Mislim da hoće, iako se sada i sa internetom događaju čuda. Vidim ljude kako hodaju ulicom i gledaju na mobilnom program ili neke video-radove. Možda će i taj segment prevladati, ali televizija ima budućnost. Potrajaće televizija, jak je to medij.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *