„ОЛУЈА“ – злочин који неће бити кажњен?

„OLUJA“ – zločin koji neće biti kažnjen?

22 januara 2015

Oluja 789Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu doneo je presudu po uzajamnim tužbama za genocid Hrvatske i Srbije, koja će biti saopštena u prvoj nedelji februara. Za sada ništa od sadržaja presude nije procurilo u javnost, pa mediji i stručnjaci spekulišu koja je opcija odnela prevagu među 17 članova Suda.

Kao najrealnija varijanta pominje se ona da je MSP odbacio oba tužbena zahteva za genocid – i hrvatsku tužbu i srpsku kontratužbu. Moguće je i da Sud prihvati u celini ili delimično tužbene navode iz hrvatske i srpske tužbe, ali i da prihvati tužbeni zahtev jedne države, a da zahtev druge strane bude odbijen.

– Ta tajnovitost oko već donete presude i to što do sada ništa nije procurelo u javnost je pomalo začuđujuća. Pogotovu ako se zna da, pored redovnih članova, sudsko veće u ovom slučaju čine i po jedan sudija Srbin i Hrvat – primećuje Savo Štrbac.

– Očekujemo da će biti prihvaćen naš glavni tužbeni zahtev – da je „Oluja“ genocidna akcija i da su hrvatske oružane snage i hrvatska država počinile genocid nad Srbima. Ako bi se prihvatio, onda bi se došlo do drugog procesa gde bi se odlučivalo o sporednim zahtevima – kaže za „Vesti“ Savo Štrbac, direktor Informaciono-dokumentacionog centra Veritas i ekspertski član srpskog pravnog tima.

Zašto baš 3. februara?

Kao najizgledniji datum kada će presuda biti saopštena pominje se 3. februar. Razlog je što MSP presudu mora da objavi pre nego što 6. februara nove sudije polože zakletvu. To je, uostalom, prošlog novembra najavio i predsednik MSP Peter Tomka u Generalnoj skupštini UN. Naime, na svake tri godine jedna trećina sudija MSP se menja, a presudu mora biti doneti i objavljena za mandata aktuelnog sudijskog sastava koji je pratio usmenu raspravu. S obzirom na to da je ponedeljak neradni dan u MSP, računa se da će presuda biti objavljena prvog radnog dana narednog meseca – 3. februara.

Ti sporedni zahtevi odnose se na kažnjavanje počinilaca genocida i drugih zločina nad Srbima u Hrvatskoj, na obeštećenje Srba i na obezbeđivanje održivog povratka prognanih.

– Među našim zahtevima jeste i onaj od koga se Hrvatima diže kosa na glavi pri samom pomenu, a to je da hrvatska država iz svog kalendara izbriše 4. avgust kao dupli državni praznik, kojeg sada slave kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i kao Dan hrvatskih branitelja. Zahtev je sasvim logičan jer nijednoj civilizovanoj zemlji koja počiva na antifašizmu nije svojstveno da dan kada je zaopočela genocidna akcija proslavlja kao državni praznik – objašnjava Štrabac.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi jedan je od onih stručnjaka koji smatraju da je najizglednije da MSP odbije i tužbu i protivtužbu Hrvatske i Srbije za genocid, uz mogućnost da u obrazloženju presude pomene neke zločine.

– Najlogičniji ishod jeste da bude odbijena i tužba i protivtužba – kaže Varadi, podsećajući da se nadležnost MSP prostire isključivo na genocid.

On navodi da je za vreme rata u Hrvatskoj i s jedne i s druge strane bilo nedela, ali da ona, prema njegovom mišljenju, ne dostižu nivo genocida.

– Ono što nije genocid, za to ovaj sud nije nadležan. Sud može to da pomene usput, ali ne može na tome da zasnuje odluku. Zamislivo je da sud odbije tužbe za genocid, a u obrazloženju pomene neka druga dela, za koja sud nije u ovom slučaju nadležan, ali se mogu pomenuti – pojašnjava Varadi.

Vođeni izrekom da „koga zmija ujede, i guštera se plaši“ javno mnjenje u Srbiji je prilično uzdržano od optimističke prognoze. Pogotovu su sumnjičavi da bi mogla da se desi varijanta u kojoj bi srpska kontratužba za genocid bila prihvaćena, a hrvatska tužba odbijena. Ovi realni pesimisti podsećaju da je Srbija loše prošla i kad je MSP presudio da Deklaracija o nezavisnosti koju su izglasali secesionisti na Kosovu i Metohiji nije u suprotnosti s međunarodnim pravom, ali i u slučaju tužbe BIH protiv Srbije za genocid, kada je presuđeno da je Beograd u slučaju Srebrenice povredio Konvenciju o genocidu.

Varadi, međutim, smatra da je u slučaju Hrvatske veoma malo moguće da Sud donese presudu kao u slučaju BiH.

On podseća da je u tom sporu odbijena tužba Sarajeva i da Sud nije smatrao da je Srbija kriva za genocid, bilo za izvršenje ili pomaganje, ali je našao da je Beograd povredio Konvenciju o genocidu, što je značajna razlika. Varadi, koji je bio srpski zastupnik u tužbi BiH za genocid protiv Srbije, tu razliku je pokušao da objasni na primeru korupcije.

Ako neko izvrši korupciju, onda je pogrešio, ali ako neko drugoj zemlji ne daje podatke koje pomažu ispitivanje korupcije, to je onda povreda konvencije, ali ne i sam čin korupcije, objašnjava profesor.

Brionski transkripti srpski adut

Usmena rasprava i iznošenje dokaza pred MSP u Hagu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid u vreme rata Hrvatskoj od 1991. do 1995. počelo je 3. marta prošle godine i trajalo je mesec dana. Glavni argument hrvatskog pravnog tima bila je „genocidna namera“ Beograda, koja se pokazala „u nizu zločina počinjenih nad Hrvatima, po istom obrascu i u približno isto vreme“. Na drugoj strani, glavni argument srpskog tima bili su dokazi o genocidnoj nameri koji se nalaze u transkriptima Brionskog sastanka, gde je tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman sa vojnim vrhom dogovorio operaciju „Oluja“, „koja je rezultirala genocidom“.

Hrvati bi burnije reagovali

Nije teško pretpostaviti da bi hrvatska javnost bučnije i žešće reagovala od srpske kada bi kojim slučajem MSP odbacio hrvatsku tužbu, a prihvatio srpsku kontratužbu.

Na to ukazuju i dosadašnje reakcije ne samo hrvatske javnosti već i državnog vrha, kada je bila doneta višegodišnja optužujuća provostepena presuda protiv generala Ante Gotivine i Mladena Markača zbog zločina nad Srbima u „Oluji“. Osim masovnih protesta, podseća Štrbac, tada su neki Hrvati svoje negodovanje iskazivali i iskakanjem kroz zatvoren prozor.

– Ako bi bila prihvaćena samo hrvatska tužba, Srbi bi to dostojanstvenije podneli jer smo navikli da međunarodni sudovi sude na našu štetu – konstatuje Štrbac.

(Vesti Onlajn)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *