ОМОГУЋИТЕ ДЕЦИ ДА БУДУ ДЕЦА: скидајте им одела, кравате и ранчеве са леђа!

ОМОГУЋИТЕ ДЕЦИ ДА БУДУ ДЕЦА: скидајте им одела, кравате и ранчеве са леђа!

13 септембра 2017

Пише: Милош Кордић

Каква слика у једном недавно емитованом телевизијском прилогу: првачићи Основне школе „Свети Сава“ у Врчину, код Београда, у тамносивим оделима, са светлоплавим кошуљама и наранџастожутим краватама, а министар просвете Младен Шарчевић, такође у лепом тамнијем оделу, с белом кошуљом и са откопчаним горњим дугметом на кошуљи!

Нема давно како је то обавезно било обрнуто: министри с краватама, а ђаци у својим разноразним шареним одорицама.

Све то у шта су била обучена деца у Врчину, креирала је и, ако се не варам, поклонила поменутој школи наша позната модна креаторка Драгана Огњеновић. И то је заиста за сваку похвалу.

И то је био, ако сам добро схватио, „пробни балончић“ онога о чему се већ дуго прича. А прича се о увођењу једнообразне одеће за ђаке школа у Србији.

И то пуним срцем подржавам. Јер време је да се у земљи каква је Србија, са све израженијим социјалним разликама, са хиљадама и хиљадама деце која живе на дну егзистенцијалног минимума, а нека и испод њега… време је да се слике те немаштине, на једној страни, и раскоши, на другој страни, бар кад су школска деца у питању, сведу на што јединственију слику – слику која неће изазивати ни завист ни мржњу једних према другима.

У педагогији и дечјој психологији учили смо (радни век почео сам у просвети) да би школа требало увек да буде место где се уз радост и игру учи, али и ништа мање васпитава.

Међутим, у оделима и са краватама око вратова, неће бити ни посебне, дечје радости, ни слободне дечје игре. Осим тога, колико ће родитеља у овој земљи моћи да купе деци одела, кошуље, кравате? И ципеле, наравно – уз таква одела не иде баш свакаква обућа, понекад и код некога подеране патике. Многи родитељи једва изађу накрај и с набавком уџбеника и свега што иде уз уџбенике, чиме морају да напуне оне тешке и претешке ранчеве, па где још да издвајају и за таква одела каква ни многи од њих можда никад нису имали.

Прошао сам доста Европе. И одмах да кажем: нема одела у свим земљама. А у једној, скроз западној, нећу рећи – којој (не, нису Сједињене Државе у питању – оне нису у Европи), седим испред куће у којој сам боравио, у једном већем граду, а у краћој улици којом су у тегет одела обучена, с плавим кошуљама и веома присталим краватама пролазила основношколска деца, за време великог одмора, у куповину пица, сендвича, пецива…

У повратку, готово сваког дана, непоједене пице бацали су по зидовима једнообразних кућа (поједини остаци завршавали су и по прозорима устакљених а благо истурених тераса). И сад замислите слику: деца у скупим оделима, с кошуљама и краватама бацају остатке пица по зидовима зграда у улици којом свакодневно пролазе! Наравно да не мора да је тако у свим местима те земље. Али ни та, у том граду, углавном пунашка, прилично преухрањена деца, у тим тамним оделима, нису ми деловала нимало дечје, а не само неваспитано.

Четворо унучића живи ми у Италији. И сви иду у школу. И увек у кецељама: девојчице у кецељама једне боје, а дечаци у мушким кецељама друге боје. Одлазио сам у њихову школу, као и у дечји вртић који су полазили. И увек су деца била у кецељама: јефтино, једноставно, лагано за носити и играти се, лако за опрати, испеглати и уопште одржавати. Купују се у продавницама, на пијацама…

Оно што је за Министарство просвете, за све просветне органе ове земље и за родитеље много важније јесте: како скинути тој нејакој нашој деци оне огромне и често по седам килограма тешке ранчеве!? У ери компјутера и којекаквих других информатичких средстава и система, натоварити деци онолике ранчеве, не само да је нехумано, непедагошки, него је то уништавање њихових кичми, стопала… Речју, уништавање њиховог здравља. А уз знатно смањен број часова физичког васпитања. То је терорисање читавих нараштаја.

И да се вратим почетној слици са екрана: министар без кравате (што поздрављам), а деца с краватама стегнутим око врата. Е, па то не иде!

Како би било лепо да се министар и његово Министарство не опредељују за скупоцена одела, кошуље, кравате (ово нема везе с идејом и у свету цењене креаторке Драгане Огњеновић), него да се уведу једнобразне, једноставне кецеље. Деца треба да буду слободна, лака, разиграна. Јер деца су птице.

И претешких ранчева да их министар и његово Министарство што пре ослободе! И у школе ове земље да уводе компјутере па да нико ништа не мора ни да носи!

Омогућите деци да буду деца. Да се радују, играју и уче у слободи свог детињства. А не да буду манекени било чијих и било каквих одела, руксака и често веома бројних бескорисних уџбеника и којекаквих контролних свешчица!

(ИНТЕРМАГАЗИН)

KOMENTARI



7 коментара

  1. Jovan says:

    Mnogo potseca na Nemacku 1933, razlika je samo u farbi odela. Ali tako je u svim drzavama sledbenicima te Nemacke. Dresiranje i kodiranje ljudi mora poceti od I rareda, da se naviknu sta ih ceka u buucnosti- totalitarni sistem, jednobraznost i jednoumlje bez prava na slobodu izbora. Idemo hrabro u Vrli Novi Svet!

  2. Zoran says:

    Hvala bogu te mi dete zavrsilo skolu u Americi. Nije imalo uniforme, gradjansko vaspitanje isto nije imalo, a imalo Bibliju jedno polugodje po svom izboru. A skola privatna.

  3. Kosovac says:

    Милош Кордић, моје одлично поштовање, ….. Наша позната модна креатура Драгана Огњеновић лаже, није поклонила униформе ђацима, за те униформе јој је министар Шарчевић дао државне паре, волео бих да ми рачун покаже Повереник за информације Шабић, али мислим да не може, зато што се Шабић плаши за радно место….. Тамносива одела, са светлоплавим кошуљама и наранџасто-жутим краватама, су такође ружна, ружна као тегет кецеље од шифона, без кравата, Ружна су као и једнобојни мали шеширићи и ципелице од змијске коже….. Свака униформа је ружна….. Изазива отпор код онога који је носи, то је чињеница. Деца нису ништа згрешила па да морају да се унакарађују толико. Задње ђачке униформе су се копрцале у ропцу још 1965. године, ђене-ђене, па и тада су се носиле спорадично, а руку на срце стандард је тада био у порасту. Како ли су деца преживела неношење униформи задњих 50 година, није ми јасно, изгледа да се неко сажалио па је Шарчевићу дао налог….. Деца такође као и људи што раде, воле да се облачењем истакну, да повећају своју лепоту, да буду интересантни. Па направе покушај са неком скупом одећом, то мора да буде дречећа одећа, па се појаве код својих другара, па виде да штрче, па им је непријатно, па оду кући, па се обуку по моди која тренутно влада међу децом. Ако има пара, онда купи „Најке“, ако нема, онда на бувљак, живот тече даље. може да се деси и да препадне некога који носи најке, па га сазује, а себе обује. Ето униформе али на природан начин, не као у Гулагу или са неким пругама које је Вучић показивао Динкићу….. Ја сам размишљао дуго, уз пут нисам прао зубе флуором, тако да сам дошао до револуционарног открића: Свака држава треба да донесе закон где ће у члану бр. 1 писати: „Онај који доноси закон, ће сносити све трошкове произишле као последица доношења закона“. Члан 2 би гласио: „Онај који предлаже неку измену, он сноси све трошкове који су последица измене“. Ова два члана би гарант олакшала живот свим члановима друштва бар за 50%..... Тако када би неко за промену личне карте видео да треба да плати 25 милиона евра, рекао: „Добре су и старе“………. А ранчеви, још неку годину, после ће деца у школе носити само Таблет. Дигитализација је толико напредовала, да стварно нема сврхе трошити папир и оловку. И роман можеш читати на Таблету у лежећем ставу……….Толико добрих предлога, већ ме ухватио страх да ме не киндапују Американци.

      • Kosovac says:

        @ Bosanac, ….. Хвала. Ваљда је то онај стари познаник коментатор „Baja“ који има козе, а превише је паметан да би био Хрват.

  4. Вања С. says:

    Коменмтари углавном злуради и злонамерни на један ОДЛИЧАН текст и једну у суштини веома добру намеру, која би уз одређене корекције могла донети много позитивних резултата. Идемо редом: "...Задње ђачке униформе су се копрцале у ропцу још 1965. године..." Ја сам основну школу завршио 76. и носио сам ђачку униформу! "...Ако има пара, онда купи „Најке“...може да се деси и да препадне некога који носи најке, па га сазује, а себе обује. Ето униформе али на природан начин..." Много "васпитно", нема шта! Значи наша деца треба од малих ногу да уче да буду разбојници и лопови, да оно што не могу да имају, зараде не радом, него лоповлуком?!? "...Свака униформа је ружна….. Изазива отпор код онога који је носи, то је чињеница. Деца нису ништа згрешила па да морају да се унакарађују толико..." Најобичнија, тзв "кецеља" је неутрална, а деца би се много пријатније осећала кад појединци неби "штрчали" својим прескупим "аутлетом"! Итд, не знам чему толико злобе на један у суштини одличан предлог?!? Уз предлоге које је изнео г-дин Кордић у свом тексту, допринео би томе да деца више буду деца и да се развију у боље људе који не цене човеке по томе у шта је обучен, већ по томе каква му је душа!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u