„One koje vi mislite da kontrolišete – mi kontrolišemo“

„One koje vi mislite da kontrolišete – mi kontrolišemo“

24 novembra 2014

Milorad Vucelic 7836Piše: Milorad Vučelić

Nepobitna je činjenica da je na Mišu Beka izvršen atentat. Bio je to smišljeni i organizovani pokušaj ubistva. Teško ranjen, Beko je preživeo zahvaljujući velikoj sreći i umešnosti lekara. U skladu sa objavom na zidu jedne ugledne svetske klinike: „Mi smo previli a Bog je izlečio.“

Sve ostalo moraju utvrditi policija, bezbednosne službe i drugi nadležni organi.

Nemamo pretenzija, niti možemo da uobličavamo, otkrivamo policijsku sliku ovog teškog zločina ili da utičemo na nju. Insistiranje na nepobitnim činjenicama čini se samo zbog toga što će se one, koliko sutra, zahvaljujući tabloidnim i sličnim medijskim obradama ovog „slučaja“, potpuno zaboraviti ili zaturiti u neki ćošak. Sve će biti važnije od osnovnih činjenica. Bol će ostati privatni, ali će zato razne beslovesne i sumanute priče raspaljivati i privlačiti pažnju medija, a možda i svesno ili nehotice zametati prave tragove, inspiratore i nalogodavce. I povećavati povređenost žrtve i njegovih najbližih.

Osnovnu pouku iz ovog stravičnog događaja morali bi već izvući i mediji i političari. Oni ne mogu i dalje biti u funkciji satanizacije i „targetiranja“ pojedinih ličnosti, a pogotovo ne onih koje su pred državnim organima i institucijama sistema bile i ostale spremne da odgovaraju i da u prilog i na korist svoje nevinosti dobiju čitav niz odluka i sudskih presuda. Pritisak i kontrola javnosti je jedno, a raspaljivanje organizovanih ubilačkih strasti je nešto sasvim drugo.

U svakom slučaju, nezavisno od krivičnopravnog i policijskog ishoda, činjenica atentata na Mišu Beka je usmerena na destabilizaciju prilika, širenje zlokobnih poruka, sejanje nemira i straha u Srbiji. Ona je za sada samo poslednja u već impresivnom nizu, ali će se nizanje nastaviti u ovom ili onom obliku. Ako nema društvenih, ekonomskih i drugih osnova za poređenje sa atmosferom „devedesetih“, ako odista nema takvog kontinuiteta, onda kontinuiteta sasvim sigurno ima u delovanju stranih službi i njihovih domaćih posrednika i izvršilaca.

Geslo je jednostavno: „Možemo kada hoćemo i koga god hoćemo i kako hoćemo. A vama prepuštamo da ismejavate vlastiti narod i inteligenciju zbog toga što veruju u teorije zavere i u tu svrhu ćemo angažovati naše eksperte sa srpskim imenima i prezimenima.“

I još nešto važno se ovome dodaje: „One koje vi mislite da kontrolišete – mi kontrolišemo i mi im izdajemo konačne naloge. Vaše je samo da se pravite da to ne znate!“
Delotvorni i jedini lek protiv ovakvih delatnosti je građenje svoje snažne pravne države sa svim pripadajućim institucijama. Naša još neizgrađena država se danas našla na velikoj vetrometini. Pre samo nekoliko godina uveliko se raspredalo o tome kako je vreme geopolitike nepovratno prošlo i kako je Balkan tek neki zanemarljiv deo geografije te da Srbija i nema neki naročit geostrateški značaj i položaj i da je u drugačijem razumevanju ove situacije više reč o nekoj srpskoj megalomaniji nego o stvarnom stanju stvari. Uz vladajuće načelo da je svet nepovratno pod američkom dominacijom to je bio kompletan pogled na svet. Moguće su, po tom nalazu koji više liči na klinički nego na ideološki, samo neke male američke čarke sa Rusijom ili Kinom, posle kojih će se njihovi predstavnici rukovati i zagrliti i svet će nastaviti istim putem. Tako je bilo sve do događaja u Siriji, a posle svega što se desilo i dešava se u Ukrajini i oko nje jasno je da je reč o sukobu tektonskih razmera.

Bezbrojni su dokazi u tekstovima objavljenim u ovom broju „Pečata“ koliko je Srbija bitna i važna i to ne samo nama, njenim stanovnicima, kojima je najvažnija. Tako se možemo suočiti sa destabilizujućom činjenicom da postoji zvanični nemački poverljivi dokument „Uticaj Rusije u Srbiji“ uz otvorene nagoveštaje povratka u stanje Hladnog rata sa svim nepovoljnim posledicama po Srbiju, kao i o potrebi Nemačke da na našem tlu osujeti ostvarivanje ruskih interesa gde se pak oko načina na koji se to čini ne slažu Merkelova i njeni koalicioni partneri − nemački socijaldemokrati na čelu sa Gabrijelom i Štajnmajerom.

Tu je i red destabilizujućih činjenica koje se odnose na američko raspirivanje „eksplozivnog potencijala na jugu Balkana“ i zabrinutost zbog toga što su se neki političari iz Republike Srpske lako sporazumeli sa Bakirom Izetbegovićem, ali nikako ne mogu sa Miloradom Dodikom. I to ni manje, ni više nego oko jačanja centralizma u BiH, i to pod pokroviteljstvom nemačkog i britanskog ambasadora. To je i način da se onemogući i spreči uticaj Rusije u RS.

Uznemirujuća činjenica je da je britanski premijer Dejvid Kameron, govoreći u australijskom parlamentu, našao za shodno da nas podseti na Kosovo. On je kazao da su „širom sveta, uz britansku pomoć i akciju, spaseni milioni muslimanskih života od Kosova pa do Sirije“. Za to je dobio aplauz, koji je izostao kada je, kako to samo Englez može, rekao: „Ne, mi ne činimo zlo drugima, zlo dolazi nama od drugih.“ Za australijske parlamentarce to je bilo previše. Za neke naše verovatno ne bi bilo.

Čitav red uznemirujućih činjenica odnosi se i na ono što se dešavalo u Brizbejnu, gde je bilo i odista komičnih pokušaja da se učine pakosti Vladimiru Putinu. I iz njih se može izvući čitav niz pouka od važnosti za politiku političke i vojne neutralnosti Srbije.

Tu je od velike važnosti i upoznavanje sa bitnom činjenicom da je cilj Zapada da „razori rusku privredu sankcijama, a društvo revolucijama. Neka Putin visi na Crvenom trgu“. U našem slobodnom prevodu zvuči krajnje prepoznatljivo, kao „Gotov je“. Nije onda ni čudo što je u Arapskim Emiratima organizacija bivših otporaša označena kao teroristička.

Zapadna, a posebno američka hiperosetljivost ispoljena je povodom krajnje osnovane izjave srpskog ministra Aleksandra Vulina, i to kroz višekratna zvanična saopštavanja ambasade nama strane države. I to spada u red činjenica koje valja imati na umu da bi se nešto ozbiljno moglo zaključiti.

U red ozbiljnih i uznemirujućih činjenica spada i sve ono što se dešava premijeru našeg severnog suseda, Viktoru Orbanu, a što ukazuje da je otpočeo pokušaj njegovog svrgavanja zbog neposlušnosti Imperiji i Briselu oko izgradnje „Južnog toka“. Povod za demonstracije i destabilizaciju i nije naročito važan a svemu su prethodile, po oprobanom obrascu, američke sankcije prema nekim ličnostima iz Orbanovog najbližeg okruženja.

Naveli smo, bez mogućnosti da budemo iscrpni, čitav niz činjenica koje su se same, a posebno u ovom broju „Pečata“, dovele u uzajamnu vezu. Nismo ni pokušali niti je bilo potrebno da u nabrojano mnoštvo činjenica dodatno učitavamo bilo kakav višak smisla. Sve se nekako samo od sebe poređalo. A bol i strepnja prijatelja ovom prilikom su samo dodatno izoštrili pogled.

(Pečat)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Toma says:

    Povezivati pokusaj ubistva M.Beka sa destabilizacijom drzave je stvarno prosto smesno i za decu.Sto ne pokusa neko na npr.Stojana Stojanovica.Pa zato sto SS nije nikog opljackao .Dosta vise Vucelicu sa tvojim ko bajagi opozicionim stavovima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *