Oni koji optužuju „Mladu Bosnu“ da je velikosrpska organizacija, treba da znaju da je među njima bilo i Hrvata i muslimana

Oni koji optužuju „Mladu Bosnu“ da je velikosrpska organizacija, treba da znaju da je među njima bilo i Hrvata i muslimana

20 juna 2013

XY2-1638884 - © - Classic VisionPiše: Vukašin Neimarević

Za godinu dana počeće obeležavanje stote godišnjice od početka Prvog svetskog rata. Uveliko se spremaju priredbe i proslave povodom ovog veoma važnog datuma širom evropskog kontinenta. Ne treba spominjati koliko je ovaj rat bio značajan za našu državu i narod niti kolike smo žrtve pretrpeli u tom ratu. Srbija je doživela nekoliko demografskih katastrofa u svojoj istoriji. Ona u Prvom svetskom ratu je bila jedna od najvećih.

Da li će Srbija adekvatno obeležiti ovu godišnjicu, recimo uz veličanstvenu vojnu paradu, sličnu onoj koju viđamo u Moskvi za vreme Dana pobede? Ne. Nije isključeno, međutim, da se, poput nedavne mlake proslave stogodišnjice Balkanskih ratova, scenario prilagodi „pomirenju“.

Pojedine evropske države sa svoje strane spremaju grandiozno obeležavanje, i to, ni manje ni više, nego upravo u Sarajevu. U duhu novog nemačkog revizionizma, koji je sve prisutniji nakon završetka Hladnog rata, dolazimo i do agresivnijeg  plasiranja  „činjenica“ kako je počeo ovaj sukob i ko je novi – stari krivac za njegovo otpočinjanje.

Novo oblikovanje istorije uglavnom dolazi iz Nemačke i nije prisutno samo u sferi Prvog već i Drugog svetskog rata. Svedoci smo sve većeg izjednačavanja pobednika i poraženog u poslednjem svetskom sukobu, u ovom slučaju Crvene armije i Vermahta, bez obzira na oštro protivljenje od strane Rusije. Pored toga, prisutna je i tendencija rehabilitovanja Nemačke i njenih vojnika za ratne zločine. Time se krivica za zlodela u Drugom svetskom ratu prebacuje na druge narode, minorizujući genocid i sopstvene zločine.

Srbi večiti krivci

Glavni krivci za izbijanje Prvog svetskog rata su, po mišljenju revizionista, revolucionarna organizacija „Mlada Bosna“ i egzekutor nadvojvode Ferdinanda, Gavrilo Princip. Međutim, revizionisti ne staju samo na tome. Pošto je u atentatu pored organizacije „Mlada Bosna“ učestvovala i „Crna ruka“, tajna organizacija iz Srbije pod vođstvom Dragutina Dimitrijevića Apisa, ide se ka daljem proširivanju krivice na čitav srpski narod.

U medijima možemo videti najave ovakve nove priče u mestu gde je sve počelo 1914. godine, u Sarajevu. Politika federalnih vlasti prema srpskom entitetu u BiH ne može se nazvati blagonaklonom, a izlivi neprijateljstva s vremena na vreme se prelivaju i na državu Srbiju. Setimo se samo povika na obeležavanju Dana državnosti Srbije u Njujorku zbog izvođenja kompozicije „Marš na Drinu“. Da sve bude mračnije, postoje i najave režisera iz Ujedinjenog kraljevstva da će praviti film o „Mladoj Bosni“, kao inspiratoru terorizma u svetu.

Franc Ferdinand „žrtva“

U novijoj reviziji istorije, na Austrougarsku se više ne gleda kao na „tamnicu naroda“, već kao na prosperitetno carstvo, koje bi od zaostale Bosne napravilo Evropu. Lako se zaboravlja da je ta ista „prosperitetna“ monarhija utamničila Bosnu 1908. godine – aneksijom i okupacijom teritorije.

Na ubijenog Ferdinanda se više ne gleda kao na tiranina, koji je provocirao Kraljevinu Srbiju organizovanjem vojne parade na Vidovdan, spominjući usput da Srbiji treba „čelično kupanje“, već kao na žrtvu terorističkog akta.

Ponovo se mogu čuti povici da je „Mlada Bosna“ „velikosrpska organizacija“, koja je imala za cilj da ostvari srpsku hegemoniju na Balkanu. Zaboravljaju da „Mlada Bosna“ nije bila samo srpska, niti je bila sačinjena samo od Srba. Ona je bila projugoslovenska organizacija, nastala sa željom sveslovenskog ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca. Među organizatorima atentata nisu bili samo Srbi, već i muslimani i Hrvati. Među članovima je bio i Ivo Andrić, koga danas svi u bivšoj Jugoslaviji svojataju. „Mlada Bosna“ je bila patriotska organizacija koja se borila za oslobođenje – i na nama danas je teret da tu istinu branimo i odbranimo.

Negiranje i zataškavanje svih zločina nad Srbima

Nedavno je kod nemačkog istoričara Holmsa Zundhausena, profesora istorije Jugoistočne Evrope na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, odbranjen doktorat na temu negiranja genocida u Jasenovcu. To je ostalo potpuno neprimećeno od strane naših medija, za razliku od nekih dešavanja na „Farmi“ ili u „Velikom bratu“. Našim uvaženim akademicima, uz časne izuzetke, na pamet nije palo da protestuju povodom iznetih neistina. Nedavno su u Poljskoj slične kreacije nemačkih revizionista doživele fijasko.

U pokušaju da delom rehabilituju svoje pretke, Nemci su krivicu za ubijanje Jevreja prebacili na poljske kolaboracioniste. Za razliku od nas, čitava poljska javnost je oštro reagovala na takva sramna podmetanja. Pravo pitanje je šta naše političare i akademske krugove sprečava da reaguju u sličnim situacijama.Srbija je na vreme upozorena na moguće događaje koji nas čekaju u bliskoj budućnosti. Ostaje nam da vidimo da li će neka od institucija reagovati na sve agresivnije pokušaje prekrajanja istorije. Protiv ovih najava za sada je jedini digao glas predsednik Republike Srpske, svestan opasnosti koje bi mogle da proizađu iz tih procesa. To bi samo dalje dovelo u pitanje srpski opstanak u Bosni i Hercegovini, jer bi se pojačali glasovi da se ukine entitet „terorista i ubica 20. veka“.

Svedoci smo veoma teških godina po Srbiju. Decenije pritisaka i nepravdi otupile su kod ljudi onu iskonsku želju da se izbore za istinu. Sebični interesi i partikularizam, uz sveprisutnu bezidejnost i malodušnost, doprineli su daljoj atomizaciji našeg društva i velikoj odvojenosti čoveka od čoveka. Ako se ne prenemo iz letargije i ne mobilišemo se protiv novih udara koje nam budućnost donosi, nestanak je bliži nego što slutimo.

(Srpski akademski krug)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *