Они су обележили 2016. годину

Oni su obeležili 2016. godinu

4 januara 2017

17-masinovodje_620x0

SKROMNI DOMETI

1. „Dnevnik mašinovođe“, Miloš Radović

2. „Dobra žena“, Mirjana Karanović

3. „Vlažnost“, Nikola Ljuca

4. „Stado“, Nikola Kojo

5. Santa Maria Della Salute, Zdravko Šotra

OČEKIVANJA da će se produkcijska plima prisutna u 2015. godini nastaviti, nisu se, nažalost, obistinila. Našoj publici i javnosti se 2016. godine predstavilo upola manje filmova, kojima je u većini slučajeva nedostajao kvalitet nužno potreban za uspeh domaće kinematografije.

Srpska kinematografija u protekloj godini ostvarila je veoma skromne rezultate, a među filmovima koji se izdvajaju, reč je o nijansama kritičnog izbora, nije bilo filma koji bi svojim ukupnim dometom, kvalitetom i izrazom zablistao na domaćoj i svetskoj sceni. U takvoj situaciji najviše su postigla dva ostvarenja – „Dnevnik mašinovođe“ Miloša Radovića i „Dobra žena“ Mirjane Karanović. Posle vremenski dužeg odsustva iz naše kinematografije, Miloš Radović, reditelj srednje generacije, uspešno se vratio srpskom filmu sa, za njega karakterističnom, crnom komedijom, vešto obogaćenom elementima životnog apsurda naše svakodnevice na temu iz života mašinovođe, rađenu prema sopstvenom scenariju. Uz izvrsnu kameru Dušana Joksimovića i izuzetnu vodeću ulogu Laze Ristovskog (koji je i producent filma).

U „Dobroj ženi“, debitantskom rediteljskom ostvarenju naše poznate glumice Mirjane Karanović, koja je, takođe, scenarista i glavna glumica, reč je o autorski kreativnoj i provokativnoj priči na temu tragičnih posledica nedavno prohujalog građanskog rata na našim prostorima. Bolan i upečatljiv filmski iskaz.

„Vlažnost“ debitanta Nikole Ljuce, iako pomalo opterećena pretencioznim rediteljskim rešenjima, veoma se uspešno bavi problemima ličnog života mladih u kontekstu uspešnih karijera, što je karakteristika mnogih savremenih filmova američke i evropske kinematografije. Prema sopstvenom scenariju, uz svesrdnu podršku glavnog junaka Miloša Timotijevića, Nikola Ljuca je ostvario zanimljivu psihološku studiju. Još jedan debitant na planu režije, poznati glumac Nikola Kojo, nije bio toliko opterećen samim rediteljskim postupkom, stvorivši svojim „Stadom“, u nekoj vrsti producentske porodične glumačke manifakture, efektnu i dopadljivu komediju, na radost publike i svojih poštovalaca.

Pažnje vredan je i film Santa Maria Della Salute našeg poznatog reditelja Zdravka Šotre, koji, u njemu svojstvenom televizijskom izrazu, donosi uzbudljivu i pitku ljubavnu priču iz života našeg proslavljenog pesnika Laze Kostića, u sjajnom tumačenju Vojina Ćetkovića i mlade Tamare Aleksić.

(Piše: Borislav Anđelić)

SLOVENSKA DUŠA

1. „Hipnoza jedne ljubavi“, Dušan Kovačević

2. „Pijani“, Boris Liješević

3. „Ivanov“, Tatjana Mandić Rigonat

4. „Pod žrvnjem“, Egon Savin

5. „Deca radosti“, Snežana Trišić

U protekloj kalendarskoj godini, uprkos nedosegnutosti gotovo svih visokih ciljeva izvedenih pozorišnih predstava kod nas, procvetao je, na sreću, domaći dramski pisac. Odjednom, teško je naći kvalitetniji pozorišni događaj, a da nije postavljen na

domaćem dramskom tekstu. Za razliku od vremena u kojem su, na primer, irsko nacionalno biće, oličeno u delu Makdone, kao i „dramaturgija sperme i krvi“ (Sara Kejn, Rejvenhil) bili najviše na duši teatarskim stvaraocima, danas je, ipak, izbor značajnih pozorišnih predstava, pretežno, u celini srpski proizvod. Osim domaćeg pisca, rado i kvalitetno se tumače i ruski pisci, kako moderni (Viripajev, Presnjakovi), tako i klasični (Čehov, Ostrovski).

Na samom kraju prošle godine, najznačajniji srpski komediograf posle Nušića, Dušan Kovačević, napisao je i postavio na scenu Zvezdara teatra svoj novi komad, „Hipnoza jedne ljubavi“. I ponovo, kao u njegovim drugim velikim dramskim delima („Profesionalac“, „Klaustrofobična komedija“, „Doktor Šuster“…), svedoci smo novog žanra, koji se ne da lako definisati, niti može da se klasifikuje po radnji, koja je ili ozbiljna, ili smešna, pa je onda u pitanju drama, ili komedija.

„Hipnoza…“ Dušana Kovačevića je markesovski magično realistička drama o ljubavi, odanosti, snovima, odlascima, iluziji da znamo gde smo i da vladamo svojim životom.

Na vrhu planine, pod zvezdanim nebom, Mila (eterična Nina Janković), kćer šumara Ranka (izuzetan Ljubomir Bandović) i učiteljice Soje (surovo istinita Anica Dobra), dočekaće, dosanjaće svog galaktičkog princa, koga zove Maj (futurističan Ivan Mihailović)…

I da nije 175. godišnjica Društva srpske slovesnosti (današnja Srpska akademija nauka i umetnosti), u čiju čast smo videli ovaj događaj, što nas direktno vezuje sa Sterijom, „Hipnoza jedne ljubavi“ bi bila zapamćena kao granični kamen između pozorišta bede, nevolje, ružnoće, zločina, neljudskog kala i onog teatra u kome se opet može biti „od građe od koje se prave snovi“ (Šekspir), a „sve sos mera“ (Sterija). Glumačka radost, ushićenje publike, odnekud ponovo prizivaju nadu da se može biti i rodoljub i kvalitetan čovek u isto vreme (da patriotizam nije nužno „poslednje utočište hulje“). Da je srećan kraj, uprkos onome što vidimo oko nas, mogućan i stvaran. To je proradilo kao psihoterapija u (pozorišnom) vremenu koje, sudeći po novim, naročito postdramskim žanrovima, ima za zadatak da čoveku ogadi život.

Osim „Hipnoze jedne ljubavi“, o svim ostalim izabranim događajima smo pisali u ovoj rubrici, pa ih, za dodatne informacije, preporučujemo vašoj pažnji.

UDOBAN MIKROSTAN

POČETKOM svake godine sumiraju se rezultati i prave analize postignutog u prethodnoj. Bez obzira što je teško izdvojiti značajne projekte ili događaje u arhitekturi u protekloj godini a pritom ne biti subjektivan, neophodno je dati sliku prošlogodišnjih ostvarenja koja su ostavila trag. Kao kompleksna oblast, arhitektura je sklop ideja, projekata, objekata, ali i teorijskih radova i izložbi. Zbog toga, predstaviću po jedno delo iz pojedinih oblasti arhitekture, posebno u kategorijama: realizovanih objekata, konkursnih projekata, izložbi, arhitektonskog izdavaštva i periodike.

Na planu izvedenih arhitektonskih objekata 2016. moju pažnju privukao je enterijer biblioteke Gete instituta u Beogradu u Knez Mihailovoj ulici. Iza ovog svedenog, uzdržanog i jednostavnog projekta stoji ekipa mladih arhitekata okupljenih oko beogradskog arhitektonskog studija Ured. Članovi studija su: Nikola Milanović, Bojana Marković, David Bilobrk, Ivana Jevremović i Hristina Stojanović.

Izvanredan uspeh naših arhitekata na evropskom planu predstavlja projekat „mikrostanovanja“ kojim je autorski tim Sinestezia pobedio na konkursu održanom u Berlinu proleća 2016. Tema konkursa bila je „Mikrostanovanje na 27 kvadrata“, a pobedničko rešenje privuklo je posebnu pažnju (na slici). Grupu Sinestezia čine arhitekte Ana Zatezalo Šenk, Jovana Miletić, Miloje Krunić, Aleksandar Ćopić i Sonja Elaković.

Na Venecijanskom bijenalu 2016. Srbiju je predstavljao projekat tima mladih arhitekata Heroik: Free Shipping, koji na apstraktan način predstavlja probleme mladih. Rad arhitekata Ane Šulkić, Stefana Vasića i Igora Sjeverca izabran je na konkursu, a za učešće na Bijenalu arhitekture u Veneciji izdvojeno je neverovatnih 20 miliona dinara.

Iako tokom prošle godine nije objavljen veći broj publikacija koje se bave arhitektonskom teorijom, moguće je izdvojiti nekoliko uspešnih. Posebnu pažnju zaslužuje knjiga mladog arhitekte Đorđa Alfirevića „Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi“, koju je 2016. godine objavila izdavačka kuća „Orion art“.

Na polju arhitekstonske periodike posebnu pažnju zaslužuje srpsko izdanje „Kamenzinda“, međunarodnog časopisa za arhitekturu i istraživačke platforme, retro grafičkog dizajna, preuzetog od čuvenog glasila „Zenit“. U decembru 2016. objavljen je dvobroj 7+8 u kojem su predstavljene teme: „Kriza vrednosti“, „Degradacija gradova“, „O apolitičnosti i oportunizmu arhitekata“ i dr.

(Piše: Slobodan Maldini)

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *