ONO ČEGA SE ZAPAD PLAŠI – IRAN ĆE SE OSVETITI, ALI NIKO NE ZNA KAD!

Tweet

Piše: M. K. Badrakumar

Prema najnovijem izraelskom medijskom spinu, Iran se ne može odlučiti da li da uzvrati za ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijea, koji je ubijen 28. jula tokom posete Teheranu povodom inauguracije predsednika Masuda Pazeškijana.

Njihova teza je da između Pazeškijana i „tvrdolinijaša“ Iranske revolucionarne garde (IRGC) mora doći do sukoba jer se novi predsednik suprotstavlja svakoj agresivnoj strategiji protiv Izraela.

Na prvi pogled, to je smešan spin. Ipak, Iran ga je opovrgnuo, a vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Ali Bageri Kani je, u subotu uveče, izjavio da će Teheran „jednom legitimnom i odlučnom akcijom naterati agresorski izraelski režim da plati cenu svog napada“. To su bile pažljivo birane reči.

Ali postavlja se pitanje kako to da Iran već dve nedelje nije reagovao? Ovde je u igri nekoliko faktora. Prvo, Pazeškijan još nije formirao vladu. On je tek juče dostavio parlamentu na usvajanje svoju listu predloženih ministara, dok u međuvremenu izvršna vlast nastavlja sa funkcionisanjem u tehničkom mandatu.

Bitno je vreme

Ipak, prema ruskim medijima, Pazeškijan je na sastanku sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Sergejem Šojguom (5. jula u Teheranu) govorio o iranskom uzvratnom udaru na Izrael.

Ne treba isključiti mogućnost da Iran kalkuliše sa tajmingom napada. Na kraju krajeva, Izrael je u panici. Izveštaji govore da građani ostaju budni tokom noći, strahujući od iranskog napada. Prema Iranskoj novinskoj agenciji, premijer Benjamin Netanjahu je, uprkos signaliziranju hrabrosti, evakuisao četiri važne izraelske obaveštajne i bezbednosne baze u Tel Avivu.

Drugo, Iran neće biti remetilački faktor u situaciji kada regionalne države i SAD pokušavaju da nastave pregovore o prekidu vatre između Hamasa i Izraela. Činjenica da je Izrael pristao na razgovore u četvrtak sugeriše da Netanjahu takođe vidi određene prednosti u povratku za pregovarački sto. Osim toga, Iran će svakako pažljivo odmeriti razmere svog napada na Izrael. Na kraju krajeva, Hanije je ubijen u tajnoj operaciji u kojoj nije bilo iranskih žrtava.

Ipak, ključna stvar će biti napredak u predstojećim pregovorima. Iran bi mogao u potpunosti da odloži operaciju ako izraelska strana na pregovorima da garancije da neće izvršiti invaziju na Liban i da će povući trupe iz Gaze.

Teheran bi potencijalno mogao da preispita svoju poziciju ukoliko dođe do radikalne promene situacije u regionu nakon mogućeg sklapanja primirja između Hamasa i Izraela. Očekivanja su velika i, da ne bude greške, Iran ima mnogo bližu saradnju sa Jahjom Sinvarom, nego sa Hanijeom. Stoga, diplomatija visokog uloga, koja vodi do pregovora o taocima i prekidu vatre u Gazi zakazanim za četvrtak, ove sedmice predstavljaće prelomnu tačku.

Iranska misija pri UN u Njujorku saopštila je u petak: „Naš prioritet je uspostavljanje trajnog primirja u Gazi. Svaki sporazum koji prihvati Hamas, priznaćemo i mi.“ U saopštenju se ponavlja pravo Irana na samoodbranu od Izraela, ali se dodaje: „Međutim, nadamo se da će naš odgovor biti tempiran i sproveden na način koji ne bi bio na štetu potencijalnog prekida vatre“.

Teheran je potpuno svestan da je ishod pregovora između Hamasa i Izraela (uz učešće direktora CIA-e Vilijama Barnsa) u domenu oslobađanja američkih talaca, deo predsedničkog nasleđa Džoa Bajdena, i da je važan taman onoliko koliko ima potencijala da poboljša izglede kandidata Demokratske stranke Kamale Haris na novembarskim izborima.

Jordan je uzeo ulogu posrednika kako bi omogućio Vašingtonu i Teheranu da jedni drugima ukažu na svoje crvene linije. Jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi posetio je Teheran 4. avgusta zbog razgovora sa Alijem Bagerijem. Ponovo su se sastali na marginama vanrednog sastanka Organizacije islamske saradnje u Džedi, sedmog avgusta (što je inače bio diplomatski puč Teherana).

Dugoročna strategija

U međuvremenu, Bajden je razgovarao sa jordanskim kraljem Abdulahom. U saopštenju Bele kuće se navodi da su Bajden i Abdulah „razgovarali o svojim naporima za deeskalaciju regionalnih tenzija, uključujući trenutni prekid vatre i sporazum o oslobađanju talaca. Predsednik je zahvalio Njegovom Veličanstvu na prijateljstvu i potvrdio nepokolebljivu podršku SAD Jordanu kao partneru i savezniku u promovisanju regionalnog mira i bezbednosti“.

Istovremeno, Bajden koristi sve dostupne kanale da ublaži iranski napad na Izrael. Amerikanci su se takođe otvoreno ogradili od ubistva Hanijea. Oni su, kako se izveštava, preneli Teheranu da eskalacija podiže rizik od američko-iranskog sukoba, koji se može izbeći.

Konačno, u nizu teza o tome kako će izgledati iranska odmazda, ono što se generalno zanemaruje jeste da Iranci uvek imaju dugoročnu strategiju, za razliku od Izraela koji pribegava impulsivnim reakcijama. Stoga je važno sagledati „širu sliku“.

Iran ne želi rat, posebno u situaciji kada je pametnim postupanjem uspeo da smanji gubitke i na isplativ način „prebaci loptu“ u izraelsko dvorište. Međunarodni imidž Izraela je u blatu i ne može ga oprati sva voda iz Galilejskog jezera.

Prvi prioritet Irana biće ukidanje zapadnih sankcija. Dogovor vrhovnog vođe Hamneja sa Pazeškijanom se suštinski svodi na jačanje ekonomije kroz oslobađanje od sankcija, što će omogućiti Iranu da zauzme mesto koje mu pripada u međunarodnom poretku, optimalno koristeći svoje ogromne resurse.

Sve ključne izjave novog predsednika Pazeškijana su signalizirale da on daje prioritet odnosima Irana sa Zapadom. Nema sumnje da Pazeškijan u tom smislu hoda po tankoj žici, što pokazuje i najava Džavada Zarifa o ostavci na mesto zamenika predsednika za strateška pitanja. Zarif je, navodno, revoltiran što je odbor odgovoran za selekciju kandidata odabrao samo tri od 19 imena koja je predložio za mesta u kabinetu!

Bilo kako bilo, Abas Aragči, je predstavljen kao novi ministar spoljnih poslova. On je služio osam godina kao zamenik Zarifa tokom predsedavanja Hasana Rohanija, igrajući ključnu ulogu u nuklearnim pregovorima sa Obaminom administracijom. Evropske sile vide Aragčija kao „umerenog“. Zaista, on je efikasan sagovornik iz Teherana u zapadnim prestonicama — i to je najjasniji signal do sada da putanja spoljne politike Irana naginje ka konstruktivnom angažmanu sa Zapadom.

Pametno razmišljanje podrazumeva da mozak ima prednost nad mišićima. To je sfera u kojoj Iran profitira nad okorelim cionistima u Tel Avivu koji još uvek razmišljaju u koordinatima kulture Nakbe. Iran je oštroumno ocenio, u veoma ranoj fazi sukoba, da su kontradikcije neizbežne u odnosu Bajdena i Netanjahua posle 7. oktobra i da agenda Velikog Izraela i američka indo-pacifička strategija vuku u suprotnim smerovima.

Isto tako, Iran je izvukao ispravne zaključke iz napada u aprilu, gde je pokazao svoju ogromnu vojnu sposobnost i mogućnost da nanese štetu Izraelu, istovremeno navodeći SAD da ne reaguju! U celoj hronici „američko-iranskog tanga“ od 1979. godine tako nešto se nikada ranije nije dogodilo.

Zašto bi Teheran odustao od tog puta koji vodi u „baštu ruža“? Teheran će sigurno Izraelu naneti još veći bol nego u aprilu. Ali, u osnovi, slon iz telavivske staklarske radnje mora biti ukroćen pametnom mešavinom tvrde i meke moći – što podrazumeva i učešće Zapada. Zbog tog cilja Iran će se suzdržati i sačuvati status države na nuklearnom pragu.

(indianpunchline.com)

Tweet