Ono što se danas događa Srbiji i Srbima ne obećava ništa dobro u budućnosti

Ono što se danas događa Srbiji i Srbima ne obećava ništa dobro u budućnosti

28 februara 2014

6A8AA3D9-3D5A-4584-B390-AB208D2CB4C2_mw1024_n_sPiše: D. Gosteljski

Iz intervjua koji je Danijel Server (agent CIA i „ekspert za Balkan i ostatak sveta“) dao Nezavisnoj balkanskoj novinskoj agenciji sa sedištem na Kosovu, jasno se mogu videti dalje intencije Zapada u vezi dalje sudbine ovog dela Balkana.

Na pitanje BNA, kako ocenjuje tok pregovora između Kosova i Srbije i koji su pozitivni i negativni efekti razgovora između premijera Tačija i njegovog kolege – Ivice Dačića,  Danijel Server kaže:

Smatram da je sam proces razgovora bio ograničeno uspešan, ali u veoma važnom pravcu. Voleo bih kada bi to sve išlo brže u onom smislu kako je već dogovoreno: da dođe do diplomatskog priznavanja i razmene ambasadora. Ipak, za sada Srbija je prihvatila teritorijalni integritet Kosova i primenjivost  kosovskog (šiptarskog)  ustava na celoj teritoriji te zemlje. Uz to, razmenjeni su i „oficiri za vezu“, pod blagim EU pokroviteljstvom. Sve su to koraci koji idu u pravom smeru“.

Naravno, Server  ovde misli na onaj smer, koji će u svom konačnom dovršenju odvesti Kosovo u društvo Ujedinjenih nacija. Bespredmetno je da se dalje elaborira na šta je sve srpska strana pristala, kada je potpisala sramni briselski papir, odnosno, kada su srpski lideri stavili potpis na papir kojim Kosovo dobija sve, a Srbija, s druge strane, sve gubi: i zemlju i narod i suverenitet nad velikim delom države Srbije. Nažalost, u samoj Srbiji (koja više ne zna odakle počinje i gde se završava) tema Kosova i Metohije je sasvim izbačena iz političkih razmišljanja. Kosmet povremeno pomene poneka opoziciona partija, ali i oni sve tiše i u meri za koju veruju da im može biti od nekakve koristi. Jednostavno, na delu je upravo ona „izmena svesti“ u srpskim glavama na kojoj su insistirali poslanici Bundestaga i na čemu danas zdušno i servilno radi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka.

Naime, Kosmet je uveliko izbrisan iz srpske svesti – i on više ne obitava u srcu srpskog čoveka na onakav način kako je to bilo vekovima ranije. Recept je tu jednostavan: srpske vlasti govore jedno, a rade sasvim suprotno od onog što  obećavaju. Narod to vidi, ali više nema unutrašnje snage da se takvim pitanjem ozbiljnije pozabavi. Sirotinja, s jedne strane, i čežnja za materijalnim blagostanjem, s druge, doveli su srpski narod u slepu ulicu, iz koje, čini se, nema povratka ka onoj duhovnoj dimenziji koja je Srbe očuvala pred mnogim pošastima u brojnim stolećima iza nas. Ali nema ni puta ka svetu „blagostanja“ – oličenom uglavnom u snu o ulasku u Evropsku uniju. More duboko, a nebo visoko. Ono što se danas događa Srbima ne obećava ništa dobro u budućnosti. Srbi su prestali da rade (privređuju), prestali su da planiraju razvoj svoje zemlje, jednom rečju, prestali su da misle – a sve u ludoj nadi da će doći neko sa strane, da razreši srpske nevolje i probleme koji se svakim danom gomilaju.

Jedni bi da potraže „spas“ u Evropskoj uniji, drugi bi da se više oslone na imperijalni Ameriku, treći upiru molećiv pogled ka Rusiji, Kini. Nema nikoga ko bi mogao da rastera srpske iluzije i probudi narod iz smrtonosnog sna u koji sve više tonu. A rešenje velikog broja srpskih nevolja prilično je jednostavno: treba stvoriti uslove i za prost i za stvaralački rad, treba zaposliti ljude. Ali to treba učiniti ozbiljno i odlučno, a ne tako što će se neki političar razbacivati jalovim floskulama na tu temu.

U siromašnoj zemlji i duh postaje siromašan. Takvi procesi su uzajamno vezani. a moralno, intelektualno i duhovno propadanje uvek dolazi kao posledica ekonomske propasti jedne zemlje. Ako je čovek gladan, brojni etički postulati počinju da se ruše unutar kolektivne svesti. Tu jedinka, u pokušaju da opstane, prestaje da bira sredstva kako bi sebi obezbedila iole pristojan život. U ime ličnog opstanka (i lične koristi), pojedinac najpre odbacuje ono što mu je najlakše da odbaci.

Ako je reč i o Kosovu („najskupljoj srpskoj reči“), vidimo da je došlo do zamora u narodu. Logika je tu jasna: čovek deprimirano „priznaje“ da se povodom te svete srpske zemlje ništa ne može uraditi. Tako se Srbin miri sa onim sa čim se jedan narod, koji računa na svoju budućnost, nikada ne bi smeo da pomiri. Neprijatelji Srba uveliko (i sistematski) rade u tom pravcu – pokušavajući da nas ubede da smo (kao pojedinačne ličnosti) sami sebi najvažniji. Otuda, sintagma koja glasi „važni su ljudi, a ne teritorija“, svakodnevno ispira i ono malo preostalog kolektivnog srpskog duha i odnosi ga na Mamonov oltar.

Umesto bilo kakvog apodiktičnog suda, vratimo se Danijelu Serveru i njegovom intervjuu. Evo šta on tamo kaže o sudbini Srba na Kosovu i Metohiji:

Severno Kosovo se sastoji od četiri opštine sa srpskom većinom, koja će tamo upravljati u mnogim aspektima, ali u okvirima ustavnog okvira Republike Kosovo.  Tamošnji sudovi i policija biće integrisana u sistem kakav vlada u drugim delovima Kosova, a njihove opštinske vlasti delovaće kroz Zajednicu srpskih opština koja je formirana pod tutorstvom Prištine. Uz malo sreće, taj proces će napredovati bolje (brže) nego u prošlosti i to će biti srećno i ’dosadno’ mesto za život.“

(Koreni.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *