Opaka neobaveštenost

Opaka neobaveštenost

28 marta 2014

ljiljana-smajlovic-FRAJPiše: Ljiljana Smajlović

Obamin fantomski referendum na Kosovu samo je jedan u nizu primera da moćni lideri koji odlučuju o sudbinama drugih naroda često nemaju pojma o čemu govore.

Obama po svoj prilici pojma nije imao da referenduma na Kosovu nikad nije bilo, barem ne fer i demokratskog, o kakvom je on u Briselu govorio.

Za razliku od Hilari Klinton, koja je u izbornoj kampanji izmislila kako je, u proleće 1996, pod srpskom snajperskom vatrom sletela u američku bazu u Tuzli (gde su je dečica na pisti u stvari čekala sa buketima cveća), kod Obame je pre reč o nekoj morbidnoj formi neobaveštenosti.

Kao kod njujorškog političara Danijela Mojnihena koji je 1994. tražio da Amerikanci poruše „sve mostove na Dunavu”, ali je nekako smetnuo sa uma da Dunav teče kroz mnoge evropske prestonice.

(Nije čuveni senator hteo da bombarduje Bratislavu i Budimpeštu, već granicu na Drini. Amerikanci su u to vreme tražili od Miloševića da prestane da snabdeva bosanske Srbe oružjem preko Drine).

Devedesetih godina moje kolege i ja izmislile smo jedan mali, interni test za naše zapadne sagovornike, među kojim su znali biti i lični izaslanici američkih predsednika, koji su u to vreme bili redovni posetioci Beograda.

One koji u govoru ni tri minuta nisu mogli da sastave a da ne naprave neku krupnu materijalnu grešku o našoj regiji, proglašavali smo za opasno nekompetentne. Nemoj da se baviš geopolitikom, nemoj nikog da bombarduješ, ako ne znaš ni istoriju, ni geografiju regije čiju sudbinu rešavaš. Ako ne umeš ni da pogodiš ime reke po kojoj hoćeš da rušiš mostove.

Lepo je od Obame što kaže da u 21. veku u Evropi granice ne bi smele da se menjaju silom. Slažemo se. Ali nije lepo što pre dolaska u Brisel nije proverio je li njegova zemlja kumovala nekom takvom eksperimentu na evropskom tlu, barem u poslednjih desetak godina.

Nije li upravo njegova zemlja kosovskim Albancima dala za pravo u svemu za šta ovih dana oštro osuđuje Rusiju i rusku zajednicu na Krimu? Nije li njegova zemlja nazvala agresijom mirno pripajanje Krima Rusiji, a sopstvenu agresiju na Jugoslaviju opisivala kao humanitarnu intervenciju?

Ipak je on dobitnik Nobelove nagrade za mir. Odlično je bilo kada je, primajući tu nagradu, rekao da nijedna nacija ne sme da insistira da drugi poštuju međunarodna pravila, ukoliko ih sama ne poštuje.

I da „reči međunarodne zajednice moraju nešto da znače”, i da „oni koji tvrde da poštuju međunarodno pravo ne smeju da skreću pogled kada se to pravo negde krši”.

Ali upravo je sve to, na Kosovu, u ovom veku, uradila zemlja čiji je on predsednik. Nije čudo što se širom sveta danas rugaju bahatom licemerju jedine svetske hipersile.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Rade says:

    Svetski silnici mogu da čine šta im je volja,ali što, vlast u Srbiji ne reaguje. Nameće se pitanje,ima li Srbija vladu uopšte? Imam odgovor na ovo pitanje,ali ga očigledno većina neće da bude svesna. Trebalo bi da znaju da takvo ponašanje ima dalekosežne posledice.Nažalost,negativne!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *