ОПАСНА ИГРА НА БАЛКАНУ: Бајден размешта трупе у Грчкој, ЕВО ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА СВЕГА

OPASNA IGRA NA BALKANU: Bajden razmešta trupe u Grčkoj, EVO ŠTA SE KRIJE IZA SVEGA

3 marta 2021

OD KAKO je Evropska unija istočno mediteranski gasovod proglasila projektom od opšteg evropskog interesa, istočni mediteran je postao geostrateška neuralgična tačka kontakta poprilično oprečnih i narušenih regionalnih rivala.

U tom smislu pre svega treba imati u vidu trougao Grčka-Turska-Kipar. Ovaj trougao se dopunjava i dodatno usložnjava sa Izraelom i Egiptom. Procenjeno je da su energetska nalazišta u istočnom Mediteranu efikasna alternativa za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa. U kontekstu sadašnjih političkih odnosa i ekonomske opravdanosti jasno je da Evropa traži alternativu ruskom gasu pre svega radi smanjenja zavisnosti od Rusije, ali i diverzifikacije tržišta energenata. Situacije se dodatno usložnjava iz razloga što Turska nije uključena u Istočnomediteranski gasni forum, kaže u analizi za Kurir ekspert za međunarodne odnose Darko Obradović, koji je sekretar Instituta za međunarodnu bezbednost. Njegovu analizu prenosimo u celosti.



Upravo u ovom kontekstu treba posmatrati vest da SAD povećavaju broj trupa na Balkanu, odnosno u Grčkoj, koja je podigla podozrenja u Ruskoj Federaciji i Turskoj. Brojni stratezi i analitičari smatraju da je ratifikacija zajedničkog vojnog sporazuma između SAD i Grčke zapravo povećanje američkih trupa na tkz. jugo-istočnom krilu.

Sa druge strane, geopolitička perspektiva je daleko složenija. Zbog tenzija u istočnom mediteranu između Grčke i Turske (obe su NATO članice), sve učestalijih povreda grčkih teritorijalnih voda, spora oko eksluzivnih ekonomskih zona i eksploatacije energenata.

Atina ima puno razloga za strah i zebnju od revizionističke politike koju vodi turski predsednik Erdogan. Turska regionalna politika postaje sve više nepredvidljiva, dok sa druge strane politika Ruske Federacije je vrlo posvećena ostvarivanju svojih spoljnopolitičkih ciljeva, i blagonaklono gleda na poteze Turske koji pogoduju ruskim ciljevima. Treba podsetiti na rusko-turske uloge u rata na Kavkazu, Siriji i Libiji. Sa takvim rasporedom snaga i sredstava, postojanjem strateških protivurečnosti među akterima, logično je da će istočni Mediteran postati neuralgična tačka i poluga putem koje će se meriti jedinstven pristup EU, ali i sposobnost da se Turska vrati u tokove izvornih načela članstva u NATO-u, koje je počela da napušta nabavkom ruskog PVO sistema S-400.

Sa druge strane Grčka predstavlja jednog od najpouzdanijih saveznika SAD, nalazi se na geostrateškom položaju od višestrukog značaja za Mediteran, crnomorsku regiju ali i Zapadni Balkan. Duga istorija savezništva se ogleda i prisustvom američkih vojnih baza, jedna od najvećih pomorskih baza je upravo Suda na Kritu. Usled zategnute i nepredvidljive regionalne dinamike 2019. godine Grčko rukovodstvo je ušlo u postupak pregovora radi zaključenja novog vojno-tehničkog sporazuma, za koji su Grci 2 godine lobirali na Kapitolu. Grci su uvereni da je takav sporazum i ekonomski isplativ.

Sa druge strane novootkrivena nalazišta energenata u Istočnom Mediteranu otvorila su i perspektivu snabedevanja gasom kao vid aleternative za Ruski gas. Izborom Bajdena ovakav vojni sporazum treba posmatrati i kao jačanje transatlanske saradnje, ali i kao uspostavljanje balansa snaga na jugoistočnom krilu. Svakodnevne tenzije u teritorijalnim vodama i vodama od eksluzivnog ekonomskog interesa su poremetile i ovako narušene odnose na relaciji Ankara-Atina. Na to treba dodati i ekonomsko-energetski interes izgradnje plinovoda u koji su uključeni EU i Grčka, Izrael, Egipat i Kipar. Interkonekcije se uveliko grade, Bugarska i Grčka su već spojile cevi na relaciji Aleksandropolis-Bugarska. Sa ekonomsko-energetske strane Istočnomediteranski gasovod će biti snabdevan od strane nekoliko snabdevača što samim tim ispunjava pravilo slobodnog tržišta i diverzifikacije snabdevanja, što je i za Srbiju ekonomski povoljno da na svoje tržište uvede i druge snabdevače, ali i da se pozicionira kao tranzitna država što sveobuhvatno doprinosi stabilnosti i ekonomskoj isplativosti.

Stabilnost istočnomediteranskog regiona je direktno povezana sa energetskom bezbednošću i slobodnim tržištem, konkurentnošću što direktno utiče na razvojnu perspektivu Zapadnog Balkana, u čemu Srbija ima svoj pun opravdani ekonomski interes u cilju još većeg razvoja U pogledu Grčko-Turskih odnosa ostaje nam da prognoziramo da će povećanje američkog vojnog prisustva uticati na uspostavljanje balansa u Istočnom Mediteranu sa jedne strane, ali i jačanja stabilnosti i crnomorske regije, kako bi region mogao da se okrene ekonomskim projektima, energetskoj diverzifikaciji i celokupnom razvoju. Sporovi Grčke i Turske će valjda svoje odgovore i rešenja pronaći u dijalogu koji ce biti razvojno i ekonomski orijentisan.

(Kurir)

KOMENTARI



8 komentara

  1. Dragan says:

    Ima mnogo protivrenih i netacnih informacija

  2. milorad 5 says:

    to je zbog bugara,mislim trupe.Čisto da ih poguraju da e ipak pridruže "nmanevrima" NATO u c.moro:)pošto su se oni iznenada "razboleli" i otkazali učešće:)

    • Djordje says:

      Kurur je strani izdajnicki placenik i pisu velike kazi. U Grckon se razmestaju jenki zbog Turke i Irana se boje jer imaju bazu na kritu.

      • rade n says:

        A i ovaj je placenik sto pise ove nebuloze !

  3. Miraš says:

    Krajem 2019 desio se dogovor SAD i Grčke o novim američkim bazama na teritoriji Grčke. Grčka postaje novi američki poligon za ratovanje sa ciljem obuzdavanja Rusije, Turske, Kine. Lučki grad Aleksandropolis nalazi se u blizini Dardanela (prolaz Bosfor-Dardaneli) i gledajući na sever udaljen je kopnom do Bugarske svega 50 kilometara, pa to mesto Pentagon vidi kao prvu lokaciju za izgradnju mornaričke i vazduhoplovne baze. SAD taj grad smatraju geografski važnom tačkom zbog blizine Crnog mora i kopnene veze sa NATO saveznicama Bugarskom i Rumunijom. Ovaj primorski grad smatra se i budućim centrom za distribuciju američkog tečnog gasa. ONO ŠTO NISU REKLI: IZ OVE LUKE AMERIKANCI MOGU DA PARALIŠU PROLAZ RUSKIH BRODOVA KA ISTOČNOM MEDITERANU NA PUTU KA SIRIJI, ALI I KA SVIM DRUGIM DELOVIMA SREDOZEMLJA! ČAK I DA NE DODJE DO TAKVOG DIREKTNOG SUKOBA VOJNIH SNAGA SAD-RUSIJA, PREPREKA KRETANJU RUSKIH BRODOVA KROZ EGEJSKO MORE BIO BI RATNI SUKOB TURSKA-GRČKA. NISU DOSAD USPELI DA IZAZOVU SUKOB TURSKA-RUSIJA, KOJI BI ODMAH OBUSTAVIO KRETANJE RUSKIH BRODOVA KA SREDOZEMNOM MORU, E ZATO IM JEDINO PREOSTAJE SUKOB TURSKA-GRČKA! ... Druga lokacija na spisku za ulaganje je Stefanovokio, koji je helikopterska baza grčke vojske, nalazi se izmedju Larise i Volosa koji je i grad i luka. Treće mesto je vaduhoplovna baza Larisa (Tesalija), koja se nalazi blizu Egejskog mora. Četvrto mesto je je američka pomorska baza Suda bej na Kritu koju koristi Šesta flota. To je jedina baza na istočnom Mediteranu u koju mogu da koriste veliki nosači aviona i ona će sada biti modernizovana i proširena. Tu mogu da budu smeštene i nuklearne bombe ako budu povučene iz Turske.

  4. Miraš says:

    To otkriva i tekst sa izjavama NATO lobistikinje Jelene Milić, tema je Vašingtonski sporazum koji su Amerikanci napravili sa Srbijom nepunu godinu dana nakon sporazuma sa Grčkom. Kada se ovaj tekst čita sve što ona predstavlja kao korist za Srbiju prvenstveno treba analizirati i shvatiti kao korist za Ameriku. "PLAN ZA BALKAN ŠEFA BELE KUĆE: Tramp Srbiji daje izlaz na more!" od 25.09.2020.godine. 25. 9. 2020.| 21:00 0 "Amerikanci će Srbiji obezbediti izlaz na more preko luka Drač (Albanija), i preko Grčke Aleksandropolis i Elefsina ( blizu Atine), predviđa plan za Balkan, koji je izradio tim predsednika SAD Donalda Trampa." Šta će nama Aleksandropolis, kad već imamo vezu do velike i razvijene luke Solun? Ovo je očigledno u interesu SAD. Elefsina je mala luka blizu Atine. Zapadno od nje je korintski kanal koji uglavnom služi za turizam, preuzak je da bi služio za trgovačke brodove. Dakle Elefsina ima jedono svrhu što je blizu Atine i verovatno će tu biti američkih vojnih snaga, a Srbija nema nikakv interes za ovim mestom. Zatim kaže: Nije u Vašingtonu, kako su komentarisali zli jezici, sklepan neki sporazum. Ideje o mini-Šengenu i inicijativi "Tri mora" (Baltičko, Crno i Sredozemno), koje su godinama planirane, sada će biti operacionalizovane. To podrazumeva i povezivanje Srbije sa Mediteranom. (OVO JE ZAPRAVO ZARAD AMERIČKOG POVEZIVANJA!) Ne dobija se samo izlaz na Drač već, pre svega, mogućnost izlaska i na grčke luke koje će biti u stanju da doturaju gas koji nije iz Rusije, time ne remeteći odnose, odnosno omogućivši Srbiji veću diverzifikaciju snabdevanja. Grčka se sada vidi kao ključni američki partner za jačanje infrastrukture luka i brodogradilišta - Aleksandropolis i Elefsina." A luku Bar pominju tekstu ovako: da sve to ne isključuje ni izlazak Srbije na Jadransko more preko Crne Gore (luka Bar). Što smo mi 20 godina gradili železnicu Beograd-Bar i za to izdvojili značajna sredstva, da bi se Bar sad pominjao tek malčice. Za naše potrebe dovoljna je luka Bar, a nije nam potrebna luka Drač. Nema svrhe da pored gotovog (železnica i luka) Srbija se širi i ka Draču. To je interes Amerike i njenih bližih saveznika. Zadužuju nas premnogo a ko magarca > mi da se preterano zadužujemo i gradimo ono što treba moćnoj i bogatoj Americi, zatim Izraelu i drugim bogatim državama.

  5. Miraš says:

    Luke Drač i Bar su realtivno blizu. Zašto forsiraju luku Drač? Ona je povoljnija za NATO za ostvarivanju kopnene veze južni Jadran(deo Sredozemnog mora) ka Crnom moru, dok naš koridor 10 je deo kopnene veze ka Baltičkom moru. Dakle "Inicijativa tri mora" je itekako aktuelna kao brana i front prema Rusiji. Kad već imaju na raspolaganju mnogobrojne grčke luke zašto im je potrebna albanska luka Drač? Po svoj prilici Grčka će postati novo veliko ratno poprište, a Drač (Albanija) će biti van toga. Kad zakuvaju novi ratni haos na jugoistoku Evrope treba i Amerikancima siguran put.

  6. M says:

    Balkan je slaba granica,neki trbuh Europe od udara s Istoka,bilo koga(Rusa,Blistoku,Kineza...),rupa koju treba zatvoriti!!Neki u USA to počinju shvaćati,valjda!?!Ali,kasno Marko na Kosovo stiže!Tako i ovi!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *