ОПАСНА ИГРА НА БАЛКАНУ: Бајден размешта трупе у Грчкој, ЕВО ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА СВЕГА

ОПАСНА ИГРА НА БАЛКАНУ: Бајден размешта трупе у Грчкој, ЕВО ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА СВЕГА

3 марта 2021

ОД КАКО је Европска унија источно медитерански гасовод прогласила пројектом од општег европског интереса, источни медитеран је постао геостратешка неуралгична тачка контакта поприлично опречних и нарушених регионалних ривала.

У том смислу пре свега треба имати у виду троугао Грчка-Турска-Кипар. Овај троугао се допуњава и додатно усложњава са Израелом и Египтом. Процењено је да су енергетска налазишта у источном Медитерану ефикасна алтернатива за смањење зависности од руског гаса. У контексту садашњих политичких односа и економске оправданости јасно је да Европа тражи алтернативу руском гасу пре свега ради смањења зависности од Русије, али и диверзификације тржишта енергената. Ситуације се додатно усложњава из разлога што Турска није укључена у Источномедитерански гасни форум, каже у анализи за Курир експерт за међународне односе Дарко Обрадовић, који је секретар Института за међународну безбедност. Његову анализу преносимо у целости.



Управо у овом контексту треба посматрати вест да САД повећавају број трупа на Балкану, односно у Грчкој, која је подигла подозрења у Руској Федерацији и Турској. Бројни стратези и аналитичари сматрају да је ратификација заједничког војног споразума између САД и Грчке заправо повећање америчких трупа на ткз. југо-источном крилу.

Са друге стране, геополитичка перспектива је далеко сложенија. Због тензија у источном медитерану између Грчке и Турске (обе су НАТО чланице), све учесталијих повреда грчких територијалних вода, спора око екслузивних економских зона и експлоатације енергената.

Атина има пуно разлога за страх и зебњу од ревизионистичке политике коју води турски председник Ердоган. Турска регионална политика постаје све више непредвидљива, док са друге стране политика Руске Федерације је врло посвећена остваривању својих спољнополитичких циљева, и благонаклоно гледа на потезе Турске који погодују руским циљевима. Треба подсетити на руско-турске улоге у рата на Кавказу, Сирији и Либији. Са таквим распоредом снага и средстава, постојањем стратешких противуречности међу актерима, логично је да ће источни Медитеран постати неуралгична тачка и полуга путем које ће се мерити јединствен приступ ЕУ, али и способност да се Турска врати у токове изворних начела чланства у НАТО-у, које је почела да напушта набавком руског ПВО система С-400.

Са друге стране Грчка представља једног од најпоузданијих савезника САД, налази се на геостратешком положају од вишеструког значаја за Медитеран, црноморску регију али и Западни Балкан. Дуга историја савезништва се огледа и присуством америчких војних база, једна од највећих поморских база је управо Суда на Криту. Услед затегнуте и непредвидљиве регионалне динамике 2019. године Грчко руководство је ушло у поступак преговора ради закључења новог војно-техничког споразума, за који су Грци 2 године лобирали на Капитолу. Грци су уверени да је такав споразум и економски исплатив.

Са друге стране новооткривена налазишта енергената у Источном Медитерану отворила су и перспективу снабедевања гасом као вид алетернативе за Руски гас. Избором Бајдена овакав војни споразум треба посматрати и као јачање трансатланске сарадње, али и као успостављање баланса снага на југоисточном крилу. Свакодневне тензије у територијалним водама и водама од екслузивног економског интереса су пореметиле и овако нарушене односе на релацији Анкара-Атина. На то треба додати и економско-енергетски интерес изградње плиновода у који су укључени ЕУ и Грчка, Израел, Египат и Кипар. Интерконекције се увелико граде, Бугарска и Грчка су већ спојиле цеви на релацији Александрополис-Бугарска. Са економско-енергетске стране Источномедитерански гасовод ће бити снабдеван од стране неколико снабдевача што самим тим испуњава правило слободног тржишта и диверзификације снабдевања, што је и за Србију економски повољно да на своје тржиште уведе и друге снабдеваче, али и да се позиционира као транзитна држава што свеобухватно доприноси стабилности и економској исплативости.

Стабилност источномедитеранског региона је директно повезана са енергетском безбедношћу и слободним тржиштем, конкурентношћу што директно утиче на развојну перспективу Западног Балкана, у чему Србија има свој пун оправдани економски интерес у циљу још већег развоја У погледу Грчко-Турских односа остаје нам да прогнозирамо да ће повећање америчког војног присуства утицати на успостављање баланса у Источном Медитерану са једне стране, али и јачања стабилности и црноморске регије, како би регион могао да се окрене економским пројектима, енергетској диверзификацији и целокупном развоју. Спорови Грчке и Турске ће ваљда своје одговоре и решења пронаћи у дијалогу који це бити развојно и економски оријентисан.

(Курир)

KOMENTARI



8 коментара

  1. Dragan says:

    Ima mnogo protivrenih i netacnih informacija

  2. milorad 5 says:

    to je zbog bugara,mislim trupe.Čisto da ih poguraju da e ipak pridruže "nmanevrima" NATO u c.moro:)pošto su se oni iznenada "razboleli" i otkazali učešće:)

    • Djordje says:

      Kurur je strani izdajnicki placenik i pisu velike kazi. U Grckon se razmestaju jenki zbog Turke i Irana se boje jer imaju bazu na kritu.

      • rade n says:

        A i ovaj je placenik sto pise ove nebuloze !

  3. Miraš says:

    Krajem 2019 desio se dogovor SAD i Grčke o novim američkim bazama na teritoriji Grčke. Grčka postaje novi američki poligon za ratovanje sa ciljem obuzdavanja Rusije, Turske, Kine. Lučki grad Aleksandropolis nalazi se u blizini Dardanela (prolaz Bosfor-Dardaneli) i gledajući na sever udaljen je kopnom do Bugarske svega 50 kilometara, pa to mesto Pentagon vidi kao prvu lokaciju za izgradnju mornaričke i vazduhoplovne baze. SAD taj grad smatraju geografski važnom tačkom zbog blizine Crnog mora i kopnene veze sa NATO saveznicama Bugarskom i Rumunijom. Ovaj primorski grad smatra se i budućim centrom za distribuciju američkog tečnog gasa. ONO ŠTO NISU REKLI: IZ OVE LUKE AMERIKANCI MOGU DA PARALIŠU PROLAZ RUSKIH BRODOVA KA ISTOČNOM MEDITERANU NA PUTU KA SIRIJI, ALI I KA SVIM DRUGIM DELOVIMA SREDOZEMLJA! ČAK I DA NE DODJE DO TAKVOG DIREKTNOG SUKOBA VOJNIH SNAGA SAD-RUSIJA, PREPREKA KRETANJU RUSKIH BRODOVA KROZ EGEJSKO MORE BIO BI RATNI SUKOB TURSKA-GRČKA. NISU DOSAD USPELI DA IZAZOVU SUKOB TURSKA-RUSIJA, KOJI BI ODMAH OBUSTAVIO KRETANJE RUSKIH BRODOVA KA SREDOZEMNOM MORU, E ZATO IM JEDINO PREOSTAJE SUKOB TURSKA-GRČKA! ... Druga lokacija na spisku za ulaganje je Stefanovokio, koji je helikopterska baza grčke vojske, nalazi se izmedju Larise i Volosa koji je i grad i luka. Treće mesto je vaduhoplovna baza Larisa (Tesalija), koja se nalazi blizu Egejskog mora. Četvrto mesto je je američka pomorska baza Suda bej na Kritu koju koristi Šesta flota. To je jedina baza na istočnom Mediteranu u koju mogu da koriste veliki nosači aviona i ona će sada biti modernizovana i proširena. Tu mogu da budu smeštene i nuklearne bombe ako budu povučene iz Turske.

  4. Miraš says:

    To otkriva i tekst sa izjavama NATO lobistikinje Jelene Milić, tema je Vašingtonski sporazum koji su Amerikanci napravili sa Srbijom nepunu godinu dana nakon sporazuma sa Grčkom. Kada se ovaj tekst čita sve što ona predstavlja kao korist za Srbiju prvenstveno treba analizirati i shvatiti kao korist za Ameriku. "PLAN ZA BALKAN ŠEFA BELE KUĆE: Tramp Srbiji daje izlaz na more!" od 25.09.2020.godine. 25. 9. 2020.| 21:00 0 "Amerikanci će Srbiji obezbediti izlaz na more preko luka Drač (Albanija), i preko Grčke Aleksandropolis i Elefsina ( blizu Atine), predviđa plan za Balkan, koji je izradio tim predsednika SAD Donalda Trampa." Šta će nama Aleksandropolis, kad već imamo vezu do velike i razvijene luke Solun? Ovo je očigledno u interesu SAD. Elefsina je mala luka blizu Atine. Zapadno od nje je korintski kanal koji uglavnom služi za turizam, preuzak je da bi služio za trgovačke brodove. Dakle Elefsina ima jedono svrhu što je blizu Atine i verovatno će tu biti američkih vojnih snaga, a Srbija nema nikakv interes za ovim mestom. Zatim kaže: Nije u Vašingtonu, kako su komentarisali zli jezici, sklepan neki sporazum. Ideje o mini-Šengenu i inicijativi "Tri mora" (Baltičko, Crno i Sredozemno), koje su godinama planirane, sada će biti operacionalizovane. To podrazumeva i povezivanje Srbije sa Mediteranom. (OVO JE ZAPRAVO ZARAD AMERIČKOG POVEZIVANJA!) Ne dobija se samo izlaz na Drač već, pre svega, mogućnost izlaska i na grčke luke koje će biti u stanju da doturaju gas koji nije iz Rusije, time ne remeteći odnose, odnosno omogućivši Srbiji veću diverzifikaciju snabdevanja. Grčka se sada vidi kao ključni američki partner za jačanje infrastrukture luka i brodogradilišta - Aleksandropolis i Elefsina." A luku Bar pominju tekstu ovako: da sve to ne isključuje ni izlazak Srbije na Jadransko more preko Crne Gore (luka Bar). Što smo mi 20 godina gradili železnicu Beograd-Bar i za to izdvojili značajna sredstva, da bi se Bar sad pominjao tek malčice. Za naše potrebe dovoljna je luka Bar, a nije nam potrebna luka Drač. Nema svrhe da pored gotovog (železnica i luka) Srbija se širi i ka Draču. To je interes Amerike i njenih bližih saveznika. Zadužuju nas premnogo a ko magarca > mi da se preterano zadužujemo i gradimo ono što treba moćnoj i bogatoj Americi, zatim Izraelu i drugim bogatim državama.

  5. Miraš says:

    Luke Drač i Bar su realtivno blizu. Zašto forsiraju luku Drač? Ona je povoljnija za NATO za ostvarivanju kopnene veze južni Jadran(deo Sredozemnog mora) ka Crnom moru, dok naš koridor 10 je deo kopnene veze ka Baltičkom moru. Dakle "Inicijativa tri mora" je itekako aktuelna kao brana i front prema Rusiji. Kad već imaju na raspolaganju mnogobrojne grčke luke zašto im je potrebna albanska luka Drač? Po svoj prilici Grčka će postati novo veliko ratno poprište, a Drač (Albanija) će biti van toga. Kad zakuvaju novi ratni haos na jugoistoku Evrope treba i Amerikancima siguran put.

  6. M says:

    Balkan je slaba granica,neki trbuh Europe od udara s Istoka,bilo koga(Rusa,Blistoku,Kineza...),rupa koju treba zatvoriti!!Neki u USA to počinju shvaćati,valjda!?!Ali,kasno Marko na Kosovo stiže!Tako i ovi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u