ОПАСНЕ ИДЕЈЕ за америчку и српску војску

ОПАСНЕ ИДЕЈЕ за америчку и српску војску

23 маја 2022

Курти би, ако икако може, да српску војску што више одмакне од Косова и Метохије, а да америчку трајно стационира на територију јужне српске покрајине. Тек тад би, како је поручио током посете САД, Косово било безбедно. По оцени професора Војне академије у Београду др Митра Ковача, рекао је само оно што су САД хтеле да чују.



Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти затражио је током боравка у Сједињеним Америчким Државама да војни камп америчких припадника Кфора, Бондстил, постане стална војна база САД на Косову. Као устрајним заштитиницима Приштине је, такође, сугерисао да би за њену безбедност било добро да појас око административног прелаза између централне Србије и Косова и Метохије буде демилитаризован.

Америчку би војску у Бондстилу трајно

Генерал-мајор у пензији Ковач за Спутњик каже да иницијатива привремених приштинских институција да Бондстил постане трајна војна база САД на Косову није ништа ново, али и додаје да не верује да је то само производ већ познатог удворичког понашања Приштине.

По његовом мишљењу то је плод непосредне сарадње и разговора са одређеним центрима администрације САД да се медијски припрема једна таква одлука, или споразум.

„Америка када је и кренула у агресију на СР Југославију, Косово и Метохију није видела као проблем демократских права Албанаца него као свој простор где треба да базира снаге на југоистоку Европе у дужем времену и притом да то чини за мале или никакве трошкове“, истиче Ковач.

Он сматра да би Србија требало да реагује на овакав предлог Куртија и да искаже свој став да је то део територије Републике Србије и да никакви међународни споразуми нису могући без сагласности власти Србије.

Решење за југоисток Европе

На питање да ли је украјинска криза подстакла да управо у овом тренутку дође до те иницијативе, наш саговорник каже да се обично ствари никада не дешавају случајно.

Он додаје да не верује да је и ово случајно, јер Америка озбиљно размишља где у дужем временском периоду да базира снаге на истоку и југоистоку Европе.

На истоку према Русији и у централној Европи већ има решене проблеме захваљујући сусретљивости појединих држава које су у близини Русије, од Балтичких држава, Пољске, Румуније, па до Бугарске.

„Сада на југоистоку Европе из више геостратешких разлога и могућности употребе постојећих снага и довлачења нових из грчких, албанских и црногорских лука, Косово и Метохија је централна регија која им је дугорочно неопходна. Да би добили сигурност базирања снага и инсталације нових борбених система, они то желе да постигну некаквим договором са косовским властима, занемарујући ту вољу Србије“, истиче Ковач.

Демилитаризација али само за српску војску

Када је, пак, у питању предлог Приштине за демилитаризацију административне линије, то је, како сматра, у функцији припреме преузимања контроле административне линије, заједно са органима Кфора од стране војне полиције односно такозване Војске Косова, коју сада формирају.

„Са друге стране, тај појам демилитаризације означава потребу да Кфор, у складу са Кумановским споразумом, спречи боравак снага Војске Србије у том појасу уз административну линију. На тај начин би практично читав простор такозване Прешевске долине, односно општине Прешево и Бујановац, у доброј мери био без снага Војске Србије што је недопустиво са становишта безбедности Србије“, истиче наш саговорник.



Већ виђено

Суштински, то би, каже он, значило да у Копненој зони безбедности (КЗБ) остану само полицијске снаге, а оне су већ прилагођене националној структури на том простору југа Србије. Ковач подсећа да сада постоје базе у КЗБ са јединицама Војске Србије, у некима је и жандармерија и оне се протежу дуж целе административне линије, од Македоније, па до границе са Црном Гором.

Демилитаризација би у том случају значила да, поред криминала, организованог криминала, шверца наоружавања и свега онога што се и данас чини у тој зони, имају „зелено светло“ да то легално спроводе и да испољавају аспирације и према том делу Србије.

То је већ виђено када је после рата на Косову и Метохији 1999. Кумановским споразумом успостављена демилитаризована Копнена зона безбедности између централне Србије и Косова и Метохије ширине пет километара унутар територије централне Србије.

Део старог плана

То је албанским терористима омогућило да са Косова упадају на југ Србије, а што је ескалирало сукобима код Бујановца 2000. и 2001. године године у које се умешела и Војска тадашње СРЈ.

Тада је НАТО одлучио да се без тешког наоружања Војска СРЈ врати прво у јужни сектор КЗБ, на граници са Македонијом, а затим и у остале секторе Копнене зоне безбедност.

Зато Ковач каже да је демилитаризација део плана који није нов.

„То би значило аутоматски ремећење постојећег система безбедности и вршљање њихових организованих криминалних банди и у потребном моменту подизање тензија, па и оружане побуне, терористичких аката у случају изнуде, или намере да се изнуде нека политичка решења као што су то радили у прошлости“, закључио је Ковач.

(Спутњик)

KOMENTARI



Један коментар

  1. milorad5 says:

    Smeta im što ne mogu da kradu drva.Što se bonstila tiče on je odavno treba oda se razmontira.Amerikanci su se konačno odlučili za grčku,i bondstil im ne treba,pogotovo što je STRATEŠKI a delimično i taktički bondstil LOŠE mesto za vojnu bazu.Zaboli su je tu jer nisu imali gde drugde,sada su u makedoniji i grčkoj i to je to.Šiptari se plaše nas i treba da se plaše jer okupatoru nema mesta u našoj državi,čekaćemo ih makar 500 god. ,ponovo ali oni neće ostati na kosovu sigurno i oni to znaju.Kad amerika NESTANE moraće da traže nove sponzore:)ali tu ZEMLJU oni neće držati dugo niti uživati u svojoj pljački to je sigurno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u