OPROŠTAJ OD MARKA: Delije ne planiraju nikakvu osvetu

24 новембра 2014

IspraćajMarka Ivkovića, momka koga su ubili turski huligani u Istanbulu, biće održan u ponedeljak od 15.00, na Novom bežanijskom groblju. Pored članova njegove porodice, na poslednjoj šetnji sa svojim drugarom okupiće se i veliki broj navijača Crvene zvezde, i njegovih prijatelja sa fakulteta, iz kraja, iz detinjstva…

Telo nesrećnog mladića u subotu veče je prebačeno u Beograd. Porodica Ivković u Zemunu i u nedelju je primala brojne izraze saučešća od znanih i neznanih. Među navijačima i u javnosti raspravljalo se zašto Turci nisu obezbedili karte navijačima Zvezde iako je ulaznica bilo dovoljno. Druga tema bila je – zašto turska policija nije radila svoj posao iako je poznato da su samo ove godine navijači ovog tima ranili dvojicu navijača Čelsija i da su bez razloga tukli Nemce, fanove Borusije iz Dotrmunda. Navijači „Galate“ Evropi su poznati i po brutalnom ubistvu navijača Lidsa, dok su krvavi sukobi sa lokalnim navijačima Fenerbahčea i Bešiktaša u Turskoj redovna pojava.

Iako se strahovalo da bi navijači beogradskog kluba mogli izazvati incidente frustrirani činjenicom da im je drug ubijen, to se nije dogodilo.

– Ne planiramo nikakvu „osvetu“, niti odlazak ka ambasadi Turske. Sahranjujemo našeg drugara. Nema tu planiranja. Samo tuga i odavanje poslednje počasti Marku – rekle su nam u nedelju predstavnici „delija“ na pitanje da li će posle sahrane biti bilo kakvih organizovanih aktivnosti u centru grada ili na stadionu „Marakana“.

– Da li je neko šetao u centru? Koliko je bilo momaka na „Marakani“? Ako je neko i bio, nije to bilo organizovano – čuli smo od njih.

A protest navijača Zvezde je, navodno, trebalo da bude održan u podne. Pripadnici snaga bezbednosti su za svaki slučaj obezbeđivali državne institucije i ambasade u centru. Najpre je bilo najavljeno da će se demonstranti oko 12.00 okupiti kod turske ambasade, pa zatim ispred „Marakane“, ali je u to vreme došla manja grupa, mlađih i pogrešno informisanih pavijača, koji su se ubrzo razišli.

Nešto dalje od ambasade, na Malom Kalemegdanu, u kancelarija KK Crvena zvezda bilo je mnogo ljudi, proslavljenih asova, funkcionera i prijatelja kluba. Niko nije ništa hteo da priča, a sve što su imali da kažu bilo je emotivno pismo na zvaničnom sajtu.

– Kada razumno objašnjenje jedne tragične sudbine izostane, jednostavno zavlada muk. Marka Ivkovića nismo poznavali, ali je on jako dobro znao Crvenu zvezdu i valjda je zbog toga Zvezdu toliko voleo. Iznad svega, na jedan poseban način. Tako posvećenog sledbenika Zvezda je tragično i bespovratno izgubila i sada se oprašta od njega. Marko Ivković prešao je stotine kilometara da bi gledao upravo svoju Zvezdu, ne sluteći da će mu neko nasilnim putem oduzeti ono najvrednije što ima. Ali, upravo to se dogodilo. Marko je izgubio život, a posle toga svi se osećamo poraženi. Jer, način na koji se to dogodilo nije dostojan čoveka. Tako mladog čoveka. Tako dobrog čoveka. Marka Ivkovića. Imao je samo 25 godina. Oni koji su mu bili najbliži preneli su nam da je rođen u Zadru, a da je 1995. godine izbegao iz Krajine, gde je tokom rata izgubio oca. Preselio se u Jagodinu, a kada je u drugom razredu osnovne škole došao u Zemun, drugari su mu simbolično nadenuli nadimak – Jagoda. …Počivaj u miru, Marko – napisali su u košarkaškom klubu.

Na adresu Zvezde u nedelju je stiglo i pismo Ergina Atamana, koje je prosledio ambasador Turske u Beogradu, Mehmet Bozaj. Posle intervjua „Novostima“, trener Galatasaraja je još jednom govorio o tragediji, ne krijući kajanje zbog svojih izjava.

– Želim da izrazim iskreno žaljenje zbog smrti srpskog navijača tokom incidenata pre utakmice Galatasaraja i Crvene zvezde. Kao sportista koji godinama učestvuje i pobeđuje na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, mogu da kažem da nijedan trofej nije vredniji od života jednog ljudskog bića… Bez obzira na razloge ubistva i identitet počinilaca, oštro osuđujem incidente i, kao sportista, učiniću sve da dođe do saradnje sa ciljem da se ovo više nikad ne ponovi – istakao je Turčin. – Ovo nije ni lokalni ni nacionalni problem, već globalni, i ovaj međunarodni fenomen moramo svi zajedno da prevaziđemo. Naš je zadatak da očuvamo sport kao polje etičke i moralne utakmice i da sprečimo da postane sredstvo za stvaranje tenzija.