Орден

Orden

1 jula 2015

CEDOMIR Antic 7876Piše: Čedomir Antić

Vojisav Šešelj, predsednik SRS i nekadašnji potpredsednik srpske vlade odlikovan je ordenom Arhiepiskopije Crnogorsko-primorske na čijem je reversu lik Sv. Petra Cetinjskog. Mitropolit Amfilohije, druga ličnost naše svete Srpske pravoslavne crkve, rekao je u govoru kojim je obrazložio ovu odluku: „Za kosovsko rvanje i služenje svetom božjem zakonu u odbrani od „pravde“ Haškog suda, kojem tragovi smrde nečovještvom.“

Mnogi danas kritikuju ovu odluku visokopreosvećenog mitropolita… Kažu da je Šešelj siledžija, autokrata, egzbicionista i šovinista… U pravu su za Šešelja. Imaju pravo i kada kažu da je učinio nažao drugim narodima. Ima istine i u tvrdnji da je tokom svoga rada, sve do zatočenja radio više u prilog štete nego na korist instresima srpskog naroda.

Ipak, postoji čas i postoji boj, kada se i u kome se svaki sin otadžbine poziva da pruži svoj doprinos za slobodu. U najtežim ratovima čak i demokratije oslobađaju osuđenike i zločince pružajući im priliku da se rehablituju. Vojislav Šešelj nije se suočio sa pravdom u demokratskoj Srbiji. Naprotiv, slabosti demokratsih stranaka i mane Đinđića i Koštunice učinile su da posle svega dve godine udvostruči popularnost i pođe putem uspona ka najvišoj vlasti u državi. Na tom putu sprečila ga je optužnica iz Haga i zahtev za izručenje. Odranije je obećao da će se odazvati. I odazvao se kao junak i vitez. Kakvi su bili njegovi motivi, a kakvo njegovo duševno zdravlje ne ulazim… Sud je požurio da ga sudi kao normalnog i kao zakonitog predstavnika srpskog naroda. Ostao je spomen bedne Karle Del Ponte i nesrećnog Zorana Đinđića koji je dozvilio sebi da kao premijer jedne zemlje kaže za svog sugrađanina i poslanika: „Vodi ga i nemoj da ga vraćaš…“

U Haškom tribunalu Šešelj je, što se mene tiče, okajao svoje grehe. Nemam pravo da to kažem u ime nekog nesrećnog Bošnjaka, Hrvata ili Albanca čijoj je nesreći doprineo ili je prouzrokovao… Ne mogu da tvrdim da je nevin u ime srpske demokratije protiv koje je postojano radio… Ali to više ne mogu da sude sudovi srpskih ili susednih država, a osebno ne Hag. Taj njegov veliki greh ostaje sudu Svevišnjeg za koji se nadam da je naumitan, pravedan i da je konačan, kao i da će i njemu samom doneti prosvetljenje. Haški tribunal, taj pristrasni, imperijalistički, šovinistički, nepraveni, na trenutke, i rasistički sud Šešelj je tokom dvanaest godina potpuno porazio. Osporio ga je, opovrgao, potukao, ponizio i ismejao. Na kraju su ga – baš kao i Vasilija iz komedije Radovan Treći, samo ne iz nacističkog logora već iz hermetičnog sudskog zatvora – izbacili „zbog nediscipline“. Posle svega nekoliko meseci slobode, tražili su ga ponovo nazad. Neodlučni da li je bolje da od teške bolesti umre izvan sudskog zatvora ili u njemu.

Iako mnogi kritikuju odluku da Šešelj bude odlikovan jednim eparhijskim ordenom, mnogo je razloga da to bude učinjeno. Jer Srbija i Srpstvo su i dalje u ratu. Oni su, posle svih poniženja, prihvatanja i mirenja sa sudbinom, u očima šefa američke diplomatije Džona Kerija „na liniji vatre“. Srbiji ne otimaju samo Kosovo i Metohiju već zahtevaju da sama u tome pomaže, obespravljuju srpski narod u Crnoj Gori, u Hrvatskoj i guše Republiku Srpsku. U takvom sukobu, od naših vođa očekuju da za uzvrat za vlast, novac i položaje u Briselu – prodaju srpske zemlje i narod, daju samostalnu državu za 1% stanovnika AP Vojvodine, omoguće autonomju „Severnom Sandžaku“ kakvu negiraju Srbima na Kosovu, u Bosni i u Hrvatskoj, i učine državu ekonomski, socijalno u kulturno potčinjenom… U borbi u kojoj su stotine mladih, perspektivnih, modernih i rodoljubivih politčara postali plen sa zapada širene korupcije… Kada predsednik i premijer Srbije moraju da se neprekidno izvinjavaju za celokupnu svoju prošlost i tvrde kako se kaju i kako to „nisu bili oni“, redak je neko ko je spreman da stoji iza svog naroda i njegovih legitimnih prava… Tužno je što smo spali na Šešelja, ali je dobro da se u „prokletoj avliji“ Haga našao neko da razotkrije farizeje, licemere i mrzitelje.

I dok Francuska odlikuje mnoštvo Srba, ali uz prestolonaslednika Aleksandra vitezom podlački proglašava vitezovima autošoviniste koji tvrde da su Srbi gori od svih susednih naroda, negiraju teške zločine koje su Srbi preživeli i zazivaju stranu okupaciju i protektorat (za sve osim za svoje katedre koje vode zapadnjački-moderno kao da predaju veronauku u Džedi – Saudijska Arabija)… Dokle god hrvatska odlikuje one koji u Srbiji šire mržnju prema Srbima. Sve dok plaćaju nevaladine organizacije koje teže otcepljenju dela Srbije ili zavađaju narod… Šešelj treba da bude odlikovan.

Ostaje uz sve spomenuto i pitanje: da li je mitropolit Amfilohije svestan neophodnosti da pred sile, koje u sukobe unutar srpskog naroda i našu samomržnju ulažu milione dolara, na čemu posvećeno rade hiljade njihovih službenika, ne može da izađe samo tako što izda saopštenje i preda orden, a da pri tom o svemu prethodno ne razgovara čak ni sa patrijarhom?

(Dan, Napredni klub)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Vuk Samotnjak says:

    Upravo si govorio o hiljadama izdajnika. Ja patrijarha I neke vladike ne bih ni za zdravlje pitao. Vladika Radovic je u pravu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *