Остајте овде

Ostajte ovde

4 jula 2019

Piše: Filip Rodić

DA li je zaista svuda bolje nego u Srbiji? Treba li po svaku cenu napustiti ovu zemlju? Jedan beogradski dnevnik se trudi da dokaže da jeste, i da treba, i u tom cilju vodi, reklo bi se, snažnu kampanju.

PRE petnaestak godina razgovarao sam s nekada bliskim prijateljem koji je imao ogroman problem zbog ratnih zločina koje je počinila Srbija, zemlja u kojoj živi i iz koje potiče. Suočavanje sa zverstvima koja smo počinili nad nedužnim susedima bilo je prioritet za ovog nekadašnjeg aktivistu LDP-a. Razgovor je potom preusmeren na neophodnost emigracije iz ove ovakve zemlje. Njegova najpoželjnija destinacija bila je, naravno, Amerika, gde bi, detinjasto je mislio, bez mnogo rada mogao da zaradi dosta novca. Na pitanje zar mu, kao visokomoralnom čoveku kojeg srpski ratni zločini peku kao jeretika inkvizitorska lomača, u SAD smetnju ne bi predstavljala neuporedivo veća količina zločina počinjena nad neuporedivo više naroda i ljudi, on mi odgovori odrečno, precizirajući da bi tamo imao dovoljno novca pa o tome ne bi morao da razmišlja.



U POSLEDNJIH nešto više od mesec dana jedan „nezavisni“ i „objektivni“ dnevni list koji se predstavlja kao svetionik slobode u inače mračnoj Srbiji ima rubriku „Naši ljudi u svetu“, posvećenu ne nekim velikim predstavnicima našeg naroda ozbiljnih dostignuća nezamislivih u Srbiji nego prosečnima koji su u pečalbu otišli u potrazi za boljim materijalnim životom. Cilj rubrike nije da promoviše „naše ljude“ i njihov uspeh već da što je moguće više ocrni našu zemlju. To se, makar, da zaključiti iz naslova svih dosada objavljenih tekstova poput „Svako ko može da ode iz Srbije, to treba da učini“, „U Srbiji sve mora da se gradi iz temelja, nema ni metar prostora da se bilo šta popravlja“, „Novac stečen radom na brodu ne može se nikad zaraditi u Srbiji“, „U Srbiji svakome ko pokuša da uradi nešto nalepimo etiketu“.

SADRŽINA tekstova potpuno opravdava očekivanja iz naslova. Tako Predrag Nikić, master književnosti iz Sečnja, navodi da je iz Srbije odlučio da ode „u trenutku kada su se sile mraka vratile na srpsku političku scenu i kada je Tomislav Nikolić postao predsednik“. Čovek koji je siguran da je „Zoran Đinđić bio poslednja šansa da Srbija preživi“ prvo je probao da živi u Njujorku, gde je nosio nameštaj, pa u Berlinu, gde je radio po restoranima. Na kraju je otišao u Kinu da predaje engleski. U Kini mu je, uprkos tome što je „prljava“, dobro. Baš kao što ni gorepomenutom s parama u Americi ne bi smetali ratni zločini, tako ni njemu koji je pobegao od „sile mraka“, „nedemokrate“, „nacionaliste“ Tomislava Nikolića, ne smeta Si Đinping, koji je, uz sve dužno poštovanje prema ovom velikom državniku, jedan nedemokrata, autokrata i nacionalista.

TUĐ izmet lepše miriše i Nataši Petrović koja je Srbiju napustila po završetku srednje škole, u jeku bombardovanja 1999. godine. Utočište od straha i neizvesnosti našla je u Austriji koja „daje šansu svima“. Njena šansa je bila da umesto da upiše fakultet u rodnoj zemlji radi prvo kao čistačica, a potom, kada je završila kurs, „neguje stare ljude po njihovim domovima“. Svima je jasno šta to podrazumeva. I sada radi isto to, samo se „prekvalifikovala“ pa ima posla sa nešto mlađom populacijom – zavisnicima od droge i alkohola i psihičkim bolesnicima. „Njen put je dokaz da, ako si uporan i ako želiš, u Austriji imaš mogućnost i podršku za dalje školovanje ili unapređenje“, piše u tekstu. Bravo! Ovo je zaista san neostvariv u Srbiji. Kao glavnu prednost Austrije u odnosu na Srbiju ona navodi sigurno radno mesto. U nedostatku validnih podataka iz Austrije, potražio sam one iz Francuske gde je, prema zvaničnim statistikama, radno mesto sigurno skoro kao grom u januaru – tamo u poslednjih petnaest godina bez posla ostaje milion ljudi godišnje.



OD adolescencije do danas živeo sam u četiri zapadnoevropske zemlje i uvek želeo da se vratim svojoj kući, jer se nigde nikada nisam osećao bolje nego ovde, uprkos (često znatno) većoj količini novca kojom sam raspolagao radeći više nego „pristojne“ i „ugledne“ poslove. Na sreću (ili nažalost) znam mnogo sličnih ljudi, ljudi kojima su porodica, prijatelji i koreni bili važniji od nešto novca. Kojima se kvalitet života ne meri isključivo kupovnom moći. Naravno, nismo svi isti i ne prijaju svima iste stvari. Svako treba da napravi svoj izbor i živi po svojoj meri. Glavno pitanje ovde je, međutim, zašto list koji se zgražava nad tim koliko ljudi godišnje napušta ovu zemlju sprovodi svojevrsnu kampanju defetizma u korist upravo odlaska po svaku cenu.

(Novosti)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Vodja says:

    Clanak iz novosti, a upravo je vucic stovrio klimu za masovno iseljavanje. Bukvalno je doveo narod do gladi, unistio sve isntitucije, zaveo diktaturu, svaki dan pljuje Srbe, svaki dan daje kretenske izjave samo da bi iritirao narod, posla nema, novac se zaraditi ne moze... I onda kaze zasto ljudi odseljavaju hahahah. Ne odseljavaju nego se bukvalno spasavaju od smrti gladju! Inace te fore teza/anti teza, danas/novosti, su samo dokaz da vlast i opozicija rade zajedno. Svima im je cilj da sto vise pocrkamo i da se raselimo. I jeste istina da se na zapadu moze zaraditi neuporredivo vise novca na poslovima sa ddna drustvene lestvice, jer je u Srbiji TOLIKO LOSE. Cestitam vam svima iz svih partija, svim analiticarima i svima ostalima koji ste deo ovog sistema. Istorija ce pisati i o tehnologijama ovog genocida i o imenima lidera ovog genocida nad Srbima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *