ОСТАВШТИНА АЛЕКСАНДРА САШЕ ПЕТРОВИЋА: Нестале награде, нема ни негатива

OSTAVŠTINA ALEKSANDRA SAŠE PETROVIĆA: Nestale nagrade, nema ni negativa

24 jula 2017

VEST da je deset vrednih nagrada Aleksandra Saše Petrovića, sa svetskih i domaćih festivala, ukradeno iz stana njegove udovice Branislave Petrović, koji je sada u vlasništvu fondacije sa imenom jednog od naših međunarodno najpriznatijih filmskih reditelja, kao i da se to tajilo gotovo tri godine, uznemirila je javnost. Iz stana su, pod do sada nerazjašnjenim okolnostima, nestale Zlatna i Bronzana arena iz Pule, glavna nagrada festivala u Karlovim Varima, plaketa Venecijanskog festivala, Zlatna medalja jugoslovenskog filma, Srebrna medalja „Henri Četvrti“…

Informaciju je u štampi obelodanila Radmila Čvorić, sestra reditelja „Skupljača perja“, koja živi u Parizu, a za krađu je saznala tek pre nekoliko meseci, iako je advokat Fondacije „Aleksandar Saša Petrović“ Dušan Savić slučaj prijavio MUP-u još oktobra 2014. godine.

– Njihova dužnost je bila da te nagrade sačuvaju, a smatrala sam da javnost to mora da sazna šta se dešava sa zaostavštinom moga brata – rekla je juče „Novostima“ Radmila Čvorić, koja kao jedini pravni naslednik svoga brata vodi spor sa fondacijom osnovanom na osnovu poslednje želje njegove supruge Branislave. – Kao članu Sašine najbliže porodice, pripadaju mi autorska i ostala prava koja se odnose na njegovo ime. Cilj moje uporne borbe je da se filmovi moga brata gledaju.

Pored toga što je u sporu oko vlasništva nad stvarima svoga brata koje su ostali u stanu (posle Sašine smrti ona je nasledila tri četvrtine, a njihova majka, koja je u međuvremenu umrla – četvrtinu, dok je polovina ostala na uživanje Branki Petrović za života), naša sagovornica ističe da je nezadovoljna načinom na koji Fondacija, od samog osnivanja 2012. godine, vodi računa o očuvanju umetničkog nasleđa njenog brata.

– Fondacija uopšte ne deluje u skladu sa utvrđenim ciljevima, niti preduzima bilo šta da se lik i delo mog brata očuvaju, a što je bila svrha njenog osnivanja. Tokom skoro pet godina postojanja, oglasila se možda dva, tri puta. Apsolutno nije učestvovala niti reagovala na obeležavanju pola veka“Skupljača perja“ – ističe Radmila Čvorić. – I ne samo što ništa ne preduzima u skladu sa svojim utvrđenim ciljevima, već svojim neradom, nemarom i indolentnošću dozvoljava da nagrade budu tek tako ukradene i o tome ne obavesti nikoga.

Zato je kaže u Francuskoj osnovala Zadužbinu za očuvanje i eksploataciju filmova i dela Aleksandra Petrovića (ASEFOAP), a od 2013. radi na trojezičnom sajtu www.aleksandarpetrovic.org.

– Moja borba nije laka, jer se nažalost ne zna da li će i kada Kinoteka restaurirati negative Sašinih filmova – objašnjava naša sagovornica. – Branislava Petrović, moja snaja, testamentom je ostavila Kinoteci 50.000 evra da se obnove kopije. Kinoteka mi je objasnila da postoji problem interpretacije testamenta, jer je potrebno restaurirati negative i digitalizovati ih, a ne obnavljati kopije. Postoji i drugi još ozbiljniji problem. Ni producent, ni Kinoteka ne znaju pouzdano gde su negativi filmova Aleksandra Petrovića.

Pre godinu dana i sama se dala u potragu, i uspela da uđe u trag negativima dela „Biće skoro propast sveta“ i „Majstor i Margarita“, doduše italijanske vezije, dok je negativ jugoslovenske, nestao, kao i negativ filma „Tri“. Smatrajući da filmovi njenog brata ne stare i da na njih ima prava i neka buduća publika, Radmila Čvorić uputila je pismo ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću tražeći da se proveri kako rad Fondacije „Aleksandar Saša Petrović“, tako i staranje Kinoteke nad Petrovićevim filmovima.

U Ministarstvu kulture juče su nam potvrdili da su već uputili dopis Fondaciji u kome se, u skladu sa vršenjem nadzora nad sprovođenjem Zakona o zadužbinama i fondacijama, traži izveštaj o radu, dok se u dopisu Jugoslovenskoj kinoteci traži izjašnjavanje po pitanju negativa i restauracije filmova Aleksandra Petrovića.

OTPEČAĆEN STAN

STAN u kome su uz nagrade, plakete i priznanja, ostali i originalni tekstovi mog brata i umetničke slike, od kojih su neke, iz Sašine mladosti, pripadale mojoj porodici, bio je zapečaćen kada je umrla Branislava Petrović – priča Radmila Čvorić. – Zbog pritužbi komšija da iz stana curi voda, advokat Dušan Savić je doveo bravara i bez ikakvog sudskog odobrenja stan otpečatio, a potom o tome nikoga nije ni obavestio.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *