Osunčavanje mozga

Osunčavanje mozga

11 jula 2014

Vesna-Veizovic-v-2Piše: Vesna Veizović

Nakon detaljnijeg sagledavanja situacije u kojoj se našao današnji svet, a pre svega naša zemlja, na trenutke sam smatrala kako se nema više šta ni reći, ipak najtužnije mi je bilo što su moji zaključci bili da se nema kome reći.

Međutim nakon razgovora sa pojedincima, onim nevidivim koji su oličenje Andrićevog sada već čuvenog citata koji često citiraju upravo oni drugopomenuti:“ Dođe tako vreme kada pametan zaćuti, budala progovori,a fukara se obogati“, shvatila sam da ipak postoje oni koji su uprkos svemu željni znanja, nadilaze steriotipe, koji ćute baš zato jer je „glupom teško objasniti da je glup“.

Apsolutno je da će upravo oni koji ni sebi ni drugima ni po cenu života neće priznati zablude sa kojima se bude i sa kojima ležu, naći u mojim rečima obilje nadobudnosti iliti „preteranog pametovanja“. Ja ću se pak truditi da se izražavam što prostije, jer mi je namera da dotaknem svakog čitaoca i da pokušam da ga navedem da uključi svoj mozak, koji ima svoju namenu, mada su je mnogi zanemarili.

Pre svega jer sam baš pre nekoliko časova shvatila da je lenjost ljudi što se tiče korišćenja svog uma, otišla do te mere da pojedinci ne mogu da formulišu jednu prostu proširenu rečenicu. Ovo svakako može zvučati praznoglavcima smešno, ali samo malo razmišljanja o tome kakvim ljudima smo mi okruženi, koliko gluposti i automatizma zahvaćenog u globalnoj kataklizmi čija je osnovna crta upravo nerazmišljanje, praznoglavost, prepuštanje matrici (i matici stihijskoj), sudbini koju je po njima neko već odredio, usvajanje tzv vrednosti savremenog sveta, dovešće svakom mislećeg čoveka do očaja.

Ali nakon tog početnog obeshrabrujućeg osećanja, pojaviće se tuga a zatim i želja da se narušeno stanje nekako popravi. Tu se međutim rađa novi problem, jer je sadašnje stanje upravo i posledica toga što su poluučeni i polubudni bivali učitelji drugima, zato je za one koji prihvate sopstveno činjenično stanje da žive u zabludama najvažnije da počnu da rade na sebi. Jer ovakvi kakvi trenutno jesmo, gledajući globalnu sliku Srbije ne možemo menjati ništa na bolje. Mogu se smenjivati ljudi na političkoj sceni, čak i ideologije koje bi išle iz jedne krajnosti u drugu ali promene ne bi bilo apsolutno nikakve.

Naš narod je recimo vrlo bogat narodnim poslovicama, za razliku od većine drugih naroda kod kojih one nemaju nikakvog smisla, kod nas je njihov smisao jedna vrsta putokaza kako treba živeti i na koji način uređivati svoj život.

Ja neću sada ulaziti u njihovu analizu, što bi na primer trebao da bude jedan od osnovnih zadataka onih kojima smo poverili našu decu da ih obrazuju, niti ću navoditi starovekovne mudrosti koje su se sa razlogom prenosile sa kolena na koleno a koje su danas svedene na reči koje oni drugopomenuti iz Andrićevih citata povremeno prenesu ni ne pokušavajući da shvate taj duboki smisao koji se krije u njima.

Ali ću pomenuti jednu vrlo prigodnu onom što želim reći: Riba smrdi od glave.

Ta glava koja smrdi je Vaša glava, Tebe koji ovo čitaš i koji negiraš sopstveni smrad, smatrajući da si pokupio svu pamet sveta, možda čak i uvređen i sa mnoštvom negativnih osećanja prema meni jer sam se Ja tamo neka nebitna(zaista nebitna) našla da ti pametujem, i još se usudila da ti kažem da ti glava smrdi.

Ali smrdi i Ti možeš oprati kosu a smrad će ostati jer je on u glavi, najtužnije je da Ti čak nisi ni svestan da se tuđom voljom opireš i da tuđi godinama usvajani smrad nosiš. I bićeš spreman da ga braniš kao da je Tvoj lično. Možda čak nećeš ni shvatiti ovu komparaciju, te ćeš mi zato oprostiti i sve pripisati Mojoj gluposti.

Ukoliko pak shvatiš o kakvom smradu govorim, onda ćeš biti jedan od onih retkih koji su uspeli da pobede jedan od sedam smrtnih grehova, verovatno i najteži i ujedno uzrok svih ostalih – gordost.

To je, pa makar ta pobeda bila u samom tebi, prvi korak ka svetlosti i promeni. Jer samo ljudi koji su promenili sebe, mogu da menjaju i svet.

Ujedno u poimanju sopstvenih zabluda, a to se dakle ne može bez upotrebe uma, i preko potrebnog rada na sebi, takozvane instrospekcije, iliti samoanalize, daleko je jasnije da riba, u ovom Srbija, zaista smrdi od glave. A ta glava nije u skupštini.

Naime, sve češće se mogu čuti / pročitati fraze poput – „država nas je upropastila“, „ država Srbija je predala Kosovo Šiptarima“, „ Mi odavno nemamo državu“, „Odnos države prema narodu je takav i takav“. Ovo je zapravo velika neistina sa delom istine u sebi.

Neistina je zato jer državu Srbiju čine njen narod i njena teritorija, vlast je samo privremeni organ koji se menja i on se nikako ne može i posebno u ovom slučaju ne treba poistovećivati sa pojmom država.

Pogrešno percipiranje koje se nemislećem narodu polako uvlači u um koji je do te mere automatizovan kao kod bilo koje druge životinje doneće samo katastrofu. Pre svega jer podsvesnim manipulativnim propagandama stvaranja sinonima od vlasti –  države, u narodu se stvara osećaj odbojnosti i prema jednom i prema drugom, u početku neprimetno i neznatno ali vremenom sve više i više, dok narod ne počne da mrzi sopstvenu državu, odnosno sami sebe.

Onaj deo istine koji se krije u ovim poistovećivanjima je upravo zato što je jednim neznatnim delom i taj narod kriv jer je dopustio ovakvu sudbinu sopstvene države, na žalost upravo zbog svoje lenjosti pre svega umne.

Verujem da je sada jasnije zašto smo mi sami krivi za sopstvenu sudbinu i dešavanja u našoj državi, odnosno zašto riba smrdi od glave. Na žalost taj smrad neće nestati nikakvim ustankom, jer će glupost ljudska nastaviti da živi i što je još gore da se razvija.

Na primer, postoji sve više i više ljudi koji uopšte nemaju pojma o politici, ipak to ih ne sprečava da vode ne samo lokalnu politiku već da se bave geopolitikom na svetskom nivou, da analiziraju postupke stranih političara, nalaze im greške i da ih bez poimanja sebe i svoje gluposti u tom trenutku kritikuju.

Takvima je sasvim dovoljno da pročitaju dve analize, vrlo često autora koji ni sam ne zna previše ali koji odlično barata manje poznatim izrazima, što je jelte sasvim dovoljno današnjem čoveku da nekoga okarakteriše kao pametnog, i da se osećaju kao da su doktorirali političke nauke.

A da te „znalce“ neko pita: Šta je to politika?

Odgovor bi bio: Pa kako šta je politika, zna se šta je politika…

U jednom od svojih tekstova Iljin je napisao:

„Najopasnije predrasude su one koje se prećutkuju i o kojima se ne govori. Tako stoji stvar posebno u politici, gde predrasude cvetaju raskošno i neiskorenjivo. Evo prve i osnovne političke predrasude, formulisaćemo je na sledeći način: „Šta je to politika-poznato je svakom, tu nema šta da se razgovara…“ „Poznato je svakom..“ – Ali otkuda, otkuda ljudi tačno poznaju čitav taj prefinjen , složen i sudbonosan splet veština koje u sebi krije politika? „

Uz te stereotipe da svako poznaje politiku ako se doda i kratko pamćenje, ili što je još verovatnije, kasnije uključivanje u tok političkih dešavanja i lenjost da se pogleda šta je prethodilo određenim dešavanjima, i naravno uz sve to začini „mišljenje većine“ obrazloženo najplitkijim razlozima a koje je pak stiglo ko zna odakle, dobijamo čitavu hrpu potpuno praznoglave gomile koja više naliči jatu glupih somova koji jedu sve što dohvate, bez obzira što im tog jela može biti loše, nego li visokorazumnim i mislećim stvorenjima ljudima.

Gurđijev je pisao o jednom fenomenu kod ljudi, ilustrujući ga kroz vrlo zanimljivu pričicu o jednom piscu. Naime taj pisac napisao je jednu knjigu, koja se pak nije svidela vlastodržcima tog doba i te zemlje i vlast je pošto poto htela da je zabrani. Međutim što su je više branili to ju je narod više potraživao, te je taj pisac zahvaljujući upravo tome dospeo u žižu svetske javnosti. Jednu su o njemu govorili dobro, dok su drugi imali potpuno suprotno mišljenje. Međutim bilo je najčudnije to što su se oko tog pisca znali posvađati ljudi koji nisu pročitali čak nijedan jedini red njegove knjige, koji ga nikad u životu nisu sreli.

Verovatno je da shvatate komparaciju koju želim što slikovitije da postavim, jer upravo je ovo slika i prilika Srbije, običnih smrdljivih glava koje vidimo na svakom koraku.

Radije će svaka glava kritikovati i preispitivati nečije političke poteze koji ni najmanje veze nemaju sa nama, nego što će svoj sopstveni život preispitati, svoje odluke, svoje namere.

Neko je rekao, to je moderno, takav je savremeni svet, ali to su nove vrednosti, mi moramo da budemo u skladu sa svetom. Mi ništa ne moramo. Vi ne morate da budete robovi – sami ste odabrali da budete robovi. Robovi sistema, bezobzirnih trgovaca, iskopleksiranih šefova koji svoje frustracije prenose na potčinjene, robovi gradova, neznanja i mnoštva stereotipa.

To što neko ne prati televiziju, ne znači da neće umaći šapi novog svetskog poretka, na žalost upravo neobjektivno sagledavanje i samolaganje, želja da se nešto kaže ma kako to zvučalo, neznanje i lenjost uma su od vas načinili robote, odličan materijal za samouništenje, napravili štetu veći nego što će ijedan čip ugrađen u neki deo tela moći da učini.

Verovatno je većina Vas čula da dejstvo tzv subliminarnih poruka traje sve do onog trenutka dok ih ne postanemo svesni, tog trenutka dejstvo prestaje. Zamislite samo mogućnosti kakve ima čovek koji je non stop svestan sebe, svojih misli i svog postojanja. On nije zarobljen između prošlosti i budućnosti, nije rob strahova, beznađa, sutrašnjice, već gospodar sopstvenog života, on upravlja svojom sudbinom, njemu nije niko pisao sudbinu, on živi ono što Vi samo mislite da ćete živeti jednog dana kada se dese neke promene. On živi onaj život, jedan jedini koji ste Vi u svom neznanju predali drugima.

KOMENTARI



2 komentara

  1. Miloš says:

    Draga,riba smrdi, kratko i jasno, ali se kaže : riba se čisti od glave...!!

  2. Vladimir says:

    Vidi , clanak je dobro poceo i postajalo je sve interesantnije, a onda se niotkud pojavljuje ta glava i posle toga se sve pretvara u nocnu moru, u kojoj nekome smrdi glava. Miloš ti je to lijepo dočarao, riba se čisti od glave, tako da je momak u pravu... ne sekiraj se , nisi ti neka riba, ti si dobra maca! :)))

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *