OTIMANJE ZA BEOGRAD – Nemačka želi da uzme Srbiju pod svoje jer bi „lako mogla da se okrene Rusiji”

Tweet

Kako je Angela Merkel postala glavni zagovornik daljeg proširenja Evropske unije na Balkan? Nemačka kancelarka je sve donedavno veoma nevoljno pristajala na razgovor o ulasku novih članova EU, posle Hrvatske. A zahvaljujući  „Vikiliksu” saznali smo da je kancelarka još 2009. godine „snažno obeshrabrivala” Borisa Tadića da podnese kandidaturu za ulazak Srbije u EU. Tadić je nije poslušao, podneo je zahtev koji se onda kiselio još tri godine, da bi Beograd postao kandidat za članstvo tek u martu 2012. godine.

Otkud onda u Berlinu tolika podrška našem regionu, a posebno Srbiji za koju smo od većine nemačkih i evropskih diplomata i političara na mini-samitu čuli da je postala najvažnija država zapadnog Balkana. Kada slušate visoke nemačke diplomate koji otvoreno govore o novoj briselskoj i berlinskoj diplomatiji prema Srbiji, ali ipak ne žele da se njihovo ime pojavi u novinama, Srbija je postala ono što se u američkoj unutrašnjoj politici zove – sving stejt. Izvorno, to je američka država koja može da glasa i za republikance i za demokrate, a u našem kontekstu i u tumačenju ljudi koji kreiraju nemačku i spoljnu politiku EU – zemlja koja lako može da prevagne i na evropsku i na rusku stranu.

Za Baraka Obamu besmisleno je da troši vreme i novac na kampanju u Masačusetsu, koji će svakako birati demokratu, ili u Teksasu, koji je tradicionalno republikansko uporište. Izborne bitke vode se oko neodlučnih država poput Ohaja ili Pensilvanije za koje se nikad ne zna kako će glasati. Slično, Brisel je, objašnjavaju naši kontakti u nemačkoj diplomatiji, shvatio da mu je na zapadnom Balkanu „kritična” Srbija, evropska sving država koja, iako je kandidat za članstvo u EU, gaji bliske veze sa Moskvom. Ovakvo razmišljanje evropskih lidera isprovocirala je kriza u Ukrajini gde i Zapad i Kremlj nastoje da nametnu kontrolu. Istovremeno im je važan svaki partner i saveznik u Evropi koji može da ih podrži u ukrajinskom konfliktu. Kako su nam otkrili briselski i berlinski insajderi, Srbija je zbog svoje politike, koja nije jasno usmerena ni na Istok ni na Zapad, u očima unije postala najvažnija zemlja regiona. To između ostalog znači da će briselska diplomatija i evropski fondovi ubuduće pre svega biti usmereni na Srbiju. Službenici i zvaničnici u Berlinu dobili su instrukcije da kada razmišljaju o budućim projektima za zapadni Balkan pre svega imaju u vidu Srbiju. U tom smislu treba shvatiti i susret Merkelove i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza sa premijerima i ministrima iz našeg regiona. EU je želela da pošalje poruku da ovaj deo Evrope nije zaboravila i da Brisel ovde hoće da tu igra glavnu ulogu. Iako je to bila konferencija posvećena celom zapadnom Balkanu, predstavnici Evropske komisije i nemačke vlade jasno su novinarima stavili do znanja da je za njih Srbija broj jedan. Nije bilo teško zaključiti da je Rusija, to jest odnos EU prema Rusiji, presudno uticao na promenu evropskog stava prema Beogradu. Kako nam je otkrio jedan izvor iz Evropske komisije, „EU su kritikovali što je primila Bugarsku, ali se sada pokazalo da je to bila ispravna odluka, jer da Bugarska nije primljena, danas bi bila kao Srbija, između Evrope i Rusije.”

Na toj konferenciji čak se cinično govorilo o tome da će ruski predsednik Vladimir Putin dobiti nagradu za najboljeg Evropljanina jer mu je pošlo za rukom nešto što nije nijednom evropskom političaru – da ujedini Evropu i natera Brisel i Berlin da ozbiljno razmišljaju o daljem proširenju.

Poruke koje smo do sada primali od EU bile su drugačije. Izgledalo je da Brisel nije previše zainteresovan za nove balkanske članice i da će evropska vrata još dugo ostati zaključana. Međutim, tvorci nemačke spoljne politike tvrde da ništa nije dalje od istine i da Srbija i ostale zemlje zapadnog Balkana neće biti poput Turske koja je večiti kandidat i čiji status više ništa ne znači. Ali, iz Berlina je slata poruka i Moskvi. Najmoćnija političarka Evrope je iz najmoćnije članice EU „ohrabrivala” Srbiju i ostale zemlje regiona da rade na priključenju uniji i tako poručivala da Berlin i Brisel žele da dominiraju na Balkanu.

Sukob EU sa Rusijom ponovo je zainteresovao Nemačku za jugoistočnu Evropu, ali tamošnje diplomate ne pokazuju previše razumevanja za specifičan međunarodni položaj Beograda koji je još više došao do izražaja posle izbijanja rata u Ukrajini. Srbija je politički i ekonomski povezana sa EU, ali i sa Rusijom, čiji je uticaj pojačan prodajom NIS-a i ugovaranjem izgradnje gasovoda „Južni tok”.

Posle svih poruka iz Berlina o zainteresovanosti za Srbiju, možemo da zaključimo da je to sa njihove strane sasvim legitimno: međunarodna politika i jeste širenje svog uticaja i ostvarivanje svojih interesa u svetu. Razumljivo je i to što unija i Rusija jedna drugoj preotimaju saveznike i partnere. U tom otimanju za Srbiju jedino što još treba da postane jasno jeste to da je i položaj Beograda isto tako razumljiv i legitiman a ne, kako se na to često gleda, „sedenje na dve stolice”.

(Politika)

Tweet