Откривена спомен-плоча Слободану Цици Перовићу

Otkrivena spomen-ploča Slobodanu Cici Peroviću

6 maja 2017

Veliki glumac pozorišne, filmske i TV scene Slobodan Cica Perović (1926-1978) da je poživeo, na Đurđevdan bi napunio 91. godinu. Poslednji boem prošlog stoleća ili prvi glumac budućeg vremena (kako je za njega govorio Zoran Radmilović) otišao je prerano sa životne i umetničke scene, pre gotovo četiri decenije: u znak sećanja, na zgradi u kojoj je živeo u Kneza Miloša 7, Društvo za ulepšavanje Vračara i Skupština grada Beograda postavili su spomen-ploču s njegovim imenom.

Uz inserte iz kultnih filmova „Paviljon 6“ i „Buđenje pacova“, prijatelji i kolege evocirali su uspomene na izuzetnog glumca:

– Ovde nas je okupio promašeni finansijski revizor, čovek s tajnom, avanturista, boem, putnik oko sveta, borac za slobodu, filozof, glumčina, Slobodan Cica Perović – istakao je Milan Caci Mihailović, koji je s njim igrao i u poslednjem izvođenju predstave „Marija“ na sceni Ateljea 212, već toliko bolesnim da tokom igre nije izgovorio nijednu reč. Uprkos tome, želeo je da se još jednom pojavi na sceni…

U pozorištu se pamti njegova antologijska uloga Džordža u predstavi „Ko se boji Virdžinije Vulf“. Prestižno priznanje „Zlatna arena“ pripalo mu je za film „Muškarci“, u Nišu je „Cara Konstantina“ dobio za „Buđenje pacova“, a 1968. godine u Linkoln centru proglašen je za najboljeg stranog glumca. Mihailović otkriva i da je Perović kao knjigovođa jedno vreme radio u JDP, da bi posle uskakanja u neku ulogu, na nagovor prijatelja upisao i za tri godine završio Akademiju u klasi Joze Laurenčića.

– Perović je bio neka vrsta ekscesa. U njegovoj igri primećivalo se odsustvo glume, što i jeste prava gluma. Biti, a ne pokazivati. Harizmatičnost i ubedljivost, uostalom, odlikuju ličnosti od formata – rekla je Dušica Žegarac.

Kolega Dejan Čavić svrstao ga je među dvanaest predvodnika urbane glumačke moderne Ateljea 212. O bogatstvu njegovog dara svedočio je i Milan Nedeljković, predsednik Opštine Vračar, a glumčev unuk Marko Tanasković podsetio je na reči rediteljskog gorostasa Živojina Pavlovića: „Cica Perović bio je jedinstven, jer nije imao ni prethodnika ni naslednika“…

ULMANSKI: UVERAVAO U NEMOGUĆE

O velikanu naše scene govorili su i snimatelj Milorad Jakšić Fanđo i Ksenija Zelenović iz Jugoslovenske kinoteke, dok je Renata Ulmanski podsetila da je bio „jedno od najsvetlijih glumačkih imena u grupi neobičnih glumaca, što znači da je umeo da uveri u nemoguće“. O Perovićevom delu nadahnuto je svedočio i scenarista i reditelj Đorđe Kadijević, podsećajući da je ovaj umetnik znao da bude „zatvoren, distanciran, prilično ciničan, čak odbojan – jer je već prečistio s tim šta su film, pozorište i umetnost“.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *