ОТКРИВЕНА ВЕЛИКА ТАЈНА Хилари Клинтон!

OTKRIVENA VELIKA TAJNA Hilari Klinton!

22 septembra 2016

150458

Piše: Dmitrij DROBNJICKI

Ostalo je manje od 50 dana do predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama.

Ove političke sezone teško je poverovati u podatke rejtinga, ali je njihova opšta tendencija očigledna. Prema pokazateljima, specifični republikanac Donald Tramp dostigao je Hilari Klinton kako na opštem nacionalnom nivou, tako i u ključnim neodlučnim državama od kojih i zavisi ishod te kampanje.

Bivša prva dama nije uspela da postigne ubedljivu razliku pre početka debata koje će početi već 26. septembra. A sudeći po izjavama članova njenog tima tokom jula i avgusta – oni su upravo na to računali.

Trebalo je da Hilari „neprimetno“ uđe u Belu kuću ne stupajući direktno u tešku i iscrpljujuću borbu na samom kraju. Trebalo je da umesto nje sve poslove urade mediji i stotine miliona dolara uloženih u političku reklamu.

Ipak, desilo se ono čega su se najviše pribojavali: borba nije obična, ravnopravna, već više liči na „trku za opstanak“, čiji se rezultat ne može predvideti.

U Americi se takva situacija naziva „ubitačna vrelina“ (deadheat).

Kad je takvo „vreme“ – veliki Donald se odlično oseća. Svoju dinamiku predizbornih aktivnosti učinio je još intenzivnijom (iako bi se reklo – kud više!)

Tramp izgleda veselo, energično i spremnim za borbu. Istovremeno su njegovi novi menadžeri kampanje, Stiv Benon i Kelin Konvej, poboljšali imidž svog kandidata, strogo isplanirali sve javne nastupe i uskladili rad čitavog štaba.

U ovom trenutku Hilari se ne može pohvaliti takvim uspesima. Za kandidata Demokratske partije protekle dve nedelje bile su samo košmarne. I problemi sa zdravljem, i nespretne izjave, i nova razotkrivanja …

Ipak, o svemu po redu.

Zdravlje gospođe Klinton

Odavno su krenule glasine o slabom zdravlju bivše prve dame. Ali, kao što se to uvek dešavalo sa porodicom Klinton, veoma malo informacija dospevalo je u medije, dok su zvanična objašnjenja iz njenog okruženja davala više pitanja nego odgovora.

Odmah po stupanju Hilari na dužnost državnog sekretara SAD štampa je prilično aktivno razmatrala „odsustvovanje Klinton“. Ona je retko prisustvovala sednicama kabineta, nije se pojavljivala u javnosti i nije davala intervjue. Kao razlog za to naveden je prelom lakta, koji se desio u ne sasvim razjašnjenim okolnostima, ili se okliznula, ili se onesvestila.

Hilari se onesvestila na aerodromu u Vašingtonu 2012., kada je pala i prilično jako udarila glavom. Prema zvaničnom pismu njenog lekara, Lize Bardak, koje je datirano u julu 2015., gospođi Klinton je tada postavljena dijagnoza potres mozga, kada je takođe otkriven tromb u krvnom sudu mozga.

Nakon toga Hilari je dugo videla dvostruko zbog čega je bila primorana da nosi naočare sa Frenelovim sočivom. Kao uzrok pada navedena je dehidracija zbog stomačnog gripa.

Prema tvrdnji L. Bardak, nakon odgovarajuće terapije tromb je nestao i već krajem 2013. nije bilo nikakvih posledica zbog povrede glave.

A onda, 11. septembra Hilari opet pada, ovoga puta – u Njujorku i pred kamerama.

U slučaju da je Liza Bardak, koja ju je tada pratila, malo ranije posumnjala da nešto nije kako treba, da su bivšu prvu dami odveli malo ranije, ili da je na toj manifestaciji bilo malo manje predstavnika medija, ne bi se ni saznalo za taj novi pad.

Ali, naočigled čitave javnosti kandidatkinja za predsednika pala je kao pokošena na putu do automobila.

Situacija se pogoršala i zbog toga što štab Hilari nije sat i po odgovarao na uporne telefonske pozive novinara.

Usledilo je kratko objašnjenje: zbog preterane toplote H. Klinton je dehidrirala i zbog toga je osetila nesvesticu. Sada je sve u redu.

Hilari 11. septembra 

Nekoliko sati kasnije usledilo je preciznije objašnjenje. Eks-državni sekretar izdržala je na nogama pneumoniju, a temperatura traje još od 1. septembra. Za sada joj je preporučeno mirovanje zbog čega se i odlaže nekoliko predizbornih manifestacija.

Liberalni mediji, koji su do tada prekidajući jedni druge govorili o užasnoj žegi u Njujorku 11. septembra (iako je temperatura bila oko 25 stepeni i od strane Hadsona duvao lak osvežavajući povetarac), odmah su se uhvatili za temu pneumonije i tom dijagnozom počeli da objašnjavaju njene nekontrolisane napade kašlja (a ne „sezonskim alergijama“).

Objavljeno je i novo zvanično saopštenje Lize Bardak u kojem je lični lekar H. Klinton potvrdila zvaničnu verziju o bakterijskom uzroku pneumonije.

Ovoga puta Donald Tramp nije zaoštravao temu zdravlja Hilari. Svojim saradnicima zabranio je da razmatraju nesvesticu i dijagnozu Hilari i poželeo joj brz oporavak, prvo na Tviteru, a zatim i u tv-emisiji.

Sve bi dobro prošlo da se nije nehotice odao… Bil Klinton.

Nastupajući pred pristalicama svoje supruge, on je izbegao incident u Njujorku: navodno, ništa strašno, to joj se već nekoliko puta dešavalo. Na direktno pitanje tv ABC News, Bil je odgovorio: „Da, desilo se. Dva puta. Ne više… Ne sećam se da je bilo više“.

Verzija o pneumoniji počela je da nestaje.

Uz to su hakeri upali u elektronsku prepisku Kolina Pauela, iz koje se saznaje da je on još u martu 2015. upozoravao da će „Hilari oterati sebe u grob“. Iz prepiske je bilo jasno da su i drugi političari i politički konsultanti bili svedoci, blago rečeno, ne baš sjajnog zdravlja bivše prve dame.

Na primer, senator Šeldon Vajthauz, energični pristalica H. Klinton, ispričao je da se Hilari na jednoj od manifestacija jedva popela na podijum da održi govor.

Glasine o moždanom udaru (sada, možda, ponovljenom) i hroničnom sindromu posle potresa mozga, tj. patološkim posledicama, počele su da se šire novom snagom.

Dosta pitanja pokrenula je fotografija sa njujorškog Ground Zero na kojoj, po svemu sudeći, Liza Bardak izvodi brzi neurološki test nekoliko minuta pre pada Hilari.

Bivši lekar Baraka Obame, Dejvid Šnajder, dolio je ulje na vatru kada je u emisiji CNNizjavio da H. Klinton obavezno treba da prođe kompletna neurološka ispitivanja.

Počeli su razgovori o tome da rukovodstvo Demokratske partije može da zameni Hilari drugim kandidatom, što je po zakonu moguće, na primer, Džoom Bajdenom. Međutim, te glasine su prilično brzo utihnule.

Postalo je jasno da će se bivša prva dama do kraja boriti za vlast.

Alergija na iskrenost i patološka laž

Ustav SAD ne zabranjuje bolesnom čoveku (makar i umobolnom, makar i na samrti) da bude biran za predsednika. Štaviše, mnogi američki predsednici bolovali su od ozbiljnih bolesti. I nekako je narod to preživljavao, snalazio se u tome.

U slučaju Hilari Klinton, Amerikance više brine to što čitava operacija skrivanja podataka o njenom zdravstvenom stanju veoma podseća na slične operacije u vezi sa drugim stranama njenog života i delatnosti, nego od čega i od kada ona boluje.

Pri tom je u okruženju demokratskog kandidata, izvinite zbog iskrenosti, hvalisanje postalo pravilo ponašanja.

Isto tako i kršenje pravila koja su za druge obavezna.

Ne radi se o tome da li su pneumonija ili moždani udar razlog što je Hilari pala na dva koraka od automobila. To je stvar lekara da otkriju bolest i da pacijenta dovedu do normalnog stanja.

Radi se o tome da o onome što se desilo – lažu. Po svemu sudeći, hteli su sve da sakriju.

Sat i po ćutanja štaba eks-državnog sekretara objašnjava se trivijalno: njeno okruženje je utvrđivalo koliko daleko je otišla novost o padu predsedničkog kandidata i koliko je to loše izgledalo. Nije isključeno da su sastavljali i odgovarajuće ciljne grupe.

Da nije bilo „zaraženog klipa” koji se razleteo po Internetu i dospeo na sve tv-ekrane Amerike, Klinton i njeni pomagači pokušali bi da se pretvaraju da se ništa nije ni desilo.

Saradnici Tajne službe obavezni su da lice koje obezbeđuju, u slučaju iznenadnog pogoršanja njegovog zdravlja, dostave u najbliže odeljenje za hitnu pomoć u bolnice klase „A“. To je strogi uslov protokola za reagovanje Tajne službe.

Međutim, Hilari uopšte nisu dovezli u bolnicu. Ona je otišla u stan svoje ćerke Čelsi. Zašto?

Zato što nije želela intervenciju drugih lekara koji nisu bili provereni na ličnu lojalnost. Isto tako nije želela da se zabeleži sama činjenica dopremanja u medicinsku ustanovu.

Inače, kako su novinari „iskopali“, moguće da Hilari nije toliko otišla u goste kod svoje ćerke, koliko u svoju ličnu kliniku.

Radi se o tome da se na adresi 26. Istočna ulica, br. 21 (na kojoj je registrovano vlasništvo Čelsi) ranije nalazila bolnica koja je prema podacima Ministarstva zdravlja države Njujork,citiram „zatvorena ili predata drugoj ustanovi“.

Istočna ulica, br. 21

Održavanje svoje sopstvene klinike, čak i tajno, nije protiv zakona, ali kršenje protokola rada federalnih agenata je – prekršaj. A taj prekršaj je učinjen zbog jednog cilja – da se maksimalno ograniči potencijalno curenje informacije.

Isto to može se reći i o ličnom elektronskom sandučetu gospođe Klinton. On svakako nije greškom korišćen za službenu prepisku.

To što je namerno uklonjeno desetine hiljada elektronskih pisama koje je trebalo uputiti Stejt departmentu i što su pomoćnici Hilari čekićima razbijali stare smartfone, govori da se i tu radi o prekršajima koji imaju cilj da sakriju druge prekršaje.

Među tim prekršajima glavni je – trgovina političkim uticajem preko fonda Klintonovih.

Teško je reći koliko bi u takvoj trgovini objektivne istrage organa za primenu zakona mogle da otkriju i dokažu direktno kršenje američkog zakonodavstva, ali ne treba sumnjati da bi od samog početka izbori krenuli drugačije da su svi podaci koji su pažljivo uklonjeni sa servera Klintonovih bili medijima na raspolaganju.

Hilari je nekoliko puta uhvaćena u laži u vezi sa skandalom oko njene elektronske prepiske. Hakerski upad u prepisku Kolina Pauela otkrio je još jednu takvu laž.

Opravdavajući se svojevremeno zbog svog „pogrešnog, ali ne nelegalnog“ korišćenja ličnog servera, eks-državni sekretar se pozivala na svoje prethodnike, pored ostalih i na Pauela (šefa diplomatskog resora u vreme Buša-starijeg).

Kako se pokazalo iz elektronskih pisama Kolina Pauela, on je nekoliko puta upozoravao H. Klinton zbog korišćenja privatne pošte u službene svrhe, a kasnije i molio da njega ne uključuje u skandal koji je izbio.

Šta je još sakrila ili namerava da sakrije Hilari Klinton i to uz gotovo bezuslovnu podršku medija?

Kakvo će biti to predsednikovanje ako su i birači i mediji i kongresmeni već navikli na to da Hilari ima, kako je umesno primetila publicista Lora Ingrem, trajnu „alergiju na iskrenost“? I na moralnost …

Erozija Obamine koalicije birača

Štab Hilari i liberalni mediji uspeli su da na neko vreme (u maju-avgustu) pretvore izbornu kampanju u svojevrsni referendum o prikladnosti Donalda Trampa za najvišu državnu funkciju.

To je bila krajnje neprijatna situacija za kandidata-buntovnika koji je svoju strategiju gradio na kritikovanju vašingtonskog establišmenta. Ipak, ubrzo su Veliki Donald i njegov tim uspešno izašli na kraj sa tom situacijom.

Tome je doprinelo nekoliko faktora: i Trampova izuzetno uspešna poseta Meksiku i susret sa predsednikom Enrike Penja Nijetom (slučaj bez presedana u istoriji američkih izbora), i nekoliko veoma profesionalno sastavljenih govora … i, naravno, izgredi Hilari.

Naravno, eks-državni sekretar onesvestila se u veoma pogrešno vreme i pred javnošću, uz to, u njenu čast potrudili su se i hakeri koji su otkrili Pauelovu prepisku.

Sem toga, sama Klinton stvorila je sebi dodatne probleme nazivajući polovinu Trampovih pristalica „deplorantima“ (deplorables – beznadežni, nepotrebni, neprihvatljivi, nepopravljivi).

Donald sada konstantno koristi taj termin u svojim snimcima i govorima na televiziji ukazujući na nadmenost i lažnost elita koje stoje iza njegove suparnice.

Liberalni mediji koji su požurili u odbranu Hilari ovoga puta učinili su joj lošu uslugu. Insistirajući na tome da su tačne reči kandidata Demokratske partije, oni su samim tim izazvali nezadovoljstvo dela svog stalnog auditorijuma.

To se naročito odnosilo na takozvanu generaciju milenijuma (ili „generaciju Y“ – oni koji su rođeni u periodu od 1980-2000.).

Taj deo stanovništva, posebno oni koji žive u velikim gradovima i stekli su ili stiču visoko obrazovanje, smatran je za pouzdan izborni oslonac Baraka Obame u 2008. i 2012. Hilari se nadala da će sva ta baza „po definiciji“ pripasti njoj.

Sada ti mladi ljudi, uključujući i tamnopute, ozbiljno razmišljaju o mogućnosti da glasaju za trećeg kandidata – libertarijanca Gari Džonsona, ili za predstavnicu „zelenih“, Džil Stejn.

Prošle nedelje izdanja Politico i The New York Times priznala su da će biti veoma teško zaustaviti odliv „generacije milenijuma“ iz redova pristalica Klinton.

Za sada je rano da se govori o tome koliko će to uticati na ishod glasanja, ali i u toliko neodlučnim državama kao što su Florida i Ohajo, to očigledno ide na ruku Trampu, u svakom slučaju, još uvek.

U „novim neodlučnim državama“ – Džordžiji (ranije je bila tvrđava republikanaca), Pensilvaniji i Mičigenu (ranije – demokratske baštine) tek će biti potrebno da se proceni efekat „okretanja generacije milenijuma“.

Možda to okretanje predstavlja svojevrsni „eho iz budućnosti“, kada će novi Amerikanci izaći izvan granica sada postojećeg dvopartijskog političkog sistema – ko zna!

Ali je – apsolutno tačno to, da se posle osam godina Obamine vladavine mnogi iz „generacije milenijuma“ osećaju „nepotrebnim“.

Isto tako je tačno da neobično visok rejting trećih kandidata na tim izborima (zajedno 10-15%) dodaje nekoliko stepeni „ubitačnoj vrelini“ koja je trajala u SAD u prvoj polovini septembra.

U takvoj situaciji mnogo toga će razjasniti tv-debate.

Naravno, ako Hilari bude mogla da učestvuje u njima…

(za Fakti.org prevela Ksenija Trajković)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *