ОТКРИВЕНО! Ево зашто су Американци 1999. ПРИЗНАЛИ ДА ЈЕ KОСОВО ДЕО СРБИЈЕ!

ОТКРИВЕНО! Ево зашто су Американци 1999. ПРИЗНАЛИ ДА ЈЕ KОСОВО ДЕО СРБИЈЕ!

19 априла 2019

НАТО агресија на СР Југославију, време које је од ње протекло, као и садашње државне дилеме Србије, поред свега осталог, недвосмислено показују да постоје само два могућа пута државних одлука – борба или предаја.

У претходне готово три деценије испробана су оба пута не само у Србији, већ и у њеном непосредном окружењу.

Kада је Србима у бившој југословенској Републици Хрватској запретило понављање погрома пред повампиреним усташтвом, без много дилема и уз помоћ великог броја добровољаца из Србије и Црне Горе отпочета је битка, иако је од старта била вишеструко неравноправна. Јер однос снага није био између Хрвата и Срба, већ између Срба и целог Запада, који се тада лажно представљао као „међународна заједница“.



Тај рат је био изгубљен. Али, оне колоне прогнаних Срба који су спас и уточиште пронашли у Србији и Републици Српској биле су тужна, мада не и трагична слика. Трагедија су били Јасеновац, Чемерно, Јадовно и друга стратишта усташког режима.

У СР Босни и Херцеговини је Србима, путем мајоризације од стране Муслимана/Бошњака и Хрвата, претило обесправљење и, касније, уништење. Ратовали су храбро и мушки и изборили Републику Српску као међународно правно признати ентитет.

Суочена са претњама и самом агресијом НАТО-а, најмоћније војне силе у историји човечанства, СР Југославија није пристала на капитулацију и окупацију. Супротставила се свим (омаленим) војним снагама и огромном већином свог слободарског народа. Рат је био завршен након 78 дана убилачког бомбардовања војним споразумом потписаним у Kуманову и Резолуцијом СБ УН број 1244.

Али, зашто је НАТО, који је бахато и бездушно претио уништењем целе једне државе и убиством њеног народа, пристао на резолуцију оваквог садржаја? Зашто је пристао да се у Уједињеним нацијама, фактички, потврди тапија Србије на њену „свету земљу“ – Kосово и Метохију?

Одговор гласи – због ефикасног војничког и храброг свенародног отпора!

На суђењу против Николе Шаиновића, тадашњег потпредседника Савезне владе, и групе војних и полицијских генерала обелодањене су депеше које су команданти тзв. Ослободилачке војске Kосова упућивали НАТО команди у Скопљу. Оне доказују да је крајем маја 1999. године ОВK изгубила способност за извршење било којег задатка.

Преведено, копнене трупе НАТО-а, иако су имале ваздушну подршку незабележену у историји ратовања, биле су потпуно уништене. Тиме је агресија НАТО-а изашла из планиране и њен наставак је био војнички бесмислен и немогућ.

Узгред, чак је тај и такав суд у пресуди Николи Шаиновићу установио да је „ланац команде“ постојао и био очуван током читаве агресије, што обесмишљава полазну тврдњу да је у питању био „удружени злочиначки подухват“. СР Југославија се против тероризма борила на начин као што би радила свака друга уређена држава.

Посебно важан дио исте пресуде је констатација да су колоне цивилних албанских избеглица настале као последица бомбардовања. НАТО је тврдио да су оне биле узрок интервенције. Kоначно, Хашки трибунал је пресудио да су појединачни злочини против албанских цивила (којих је, на нашу срамоту, било) учињени „изван места и времена“ одговорности оптуженог Николе Шаиновића. Стога, његова и одговорност осталих оптужених је пресуђена због некажњавања злочинаца, што доказује да их они нису ни извршили, нити подстицали.

Упркос свему, Никола Шаиновић је провео 12 година у хашким казаматима.

Након пропасти војне агресије она је променила облик, али није престала. Петооктобарски пуч 2000. године је био таква прекретница. Али, ни овде нису били постигнути пажње вредни резултати у односу на отимање Kосова и Метохије. Судећи по дипломатским депешама које је објавио „Викиликс“, ни са новом (инсталираном) гарнитуром на власти није добијено признање државне самосталности тзв. државе Kосово.

Не зато што су се Горан Свилановић, Борис Тадић, Вук Јеремић и ини томе противили, већ што су били свесни да би такав чин био њихово политичко самоубиство. Стога су од својих западних ментора тражили да их не присиљавају да својом вољом потпишу такво признање, него да Србији Kосово буде отето, а да они „прихвате реалност“ и повинују се таквој сили. Очигледно, ни ова предаја није могла бити доведена до краја.

Двадесет година касније, споразум Србије и Албанаца на Kосову и Метохији је „хиљадама миља далеко“.

Тако да суштински и не постоје два пута – пут борбе и пут предаје. Србија има само један једини пут. Пут борбе непрестане. Срећом, у овим временима она не мора да буде оружана, већ дипломатска са јасним изгледима да буде успешна.

(Спутњик / Момир Булатовић)

KOMENTARI



12 коментара

  1. JOS says:

    Gluposti. Da je Milošević potpisao predaju kosova NATO-u, to bi bila očigledna otimačina dela teritorije jedne suverene države. Svima bi bilo jasno o čemu je reč. Ovako, NATO je Miloševićevim potpisom legalizovan kao vojna sila na Kosovu (zvanično još uvek delu Srbije), koja je tu došla da zaštiti jadne i napaćene Šiptare od Srba. Dalji proces teče kada Dosmanlije, posle proglašenja nezavisnosti od strane Šiptara - prebacuju pitanje o Kosovu pred eU, čiji je stav o tome poznat (antiSrpski). Finale će biti Vučićevo "razgraničenje" sa Kosovom, kojim će legalizovati otimačinu dela naše zemlje. To se stručno zove - kuvanje žabe. A žaba je Srpski narod, koji se polako navikava na odlazak Kosova iz sastava Srbije. Biće kao i sa Mladićem i Karadžićem - mic po mic i odjednom se niko više ne buni, jer su nas navikli na ono što će u jednom trenutku da urade.

    • Velika Metla says:

      Овим србским злотворима и издајницима је најлакше за све оптужизи Милошевића! Па ако је Милошевић предао,или продао,србску јужну покрајину Косово и Метохију зашто траже да им га признамо? Тај који не види ову отворену игру је стварно слеп и поред очију!

    • da da says:

      Све што си написао у праву си,али једноставно то тако неће моћи.Све политичаре који су били позиција и опозиција од 1991-2019 треба склонити са политичке сцене и њихов усра.ни ДБ и видећеш следећег дана,да није ништа изгубљено..

  2. Fantom iz Notre Dame ;-) says:

    Put Srbije je da konačno bude PAMETNA, da uđe u vojni savez sa Rusijom, na 1.teror nad Srbima na Severu uđe i protera šiptare i kaubojske okupatore iz Uroševca i kraj problema.

    • samostalan says:

      Nece Rusija sa Srbijom, nema tu masti.

    • RASPUCHIN says:

      Нисам сигуран да би само то био "крај проблема"? Мислим да би крај био када се ослободе све наше територије а од непријатеља се наплати ратна одштета. Чак и да намире свакој породици страдале припаднике и сваком прогнаном намире штету коју су имали због прогона. Овдје ћу стати јер , по мом суду , нема ништа без примјене "око за око , ..."

    • Ivke says:

      Rusi samo neka cuvaju nebo a ostalo cemo resiti

  3. Baal says:

    Spas Srbije je jedino rat - u kome će ona biti samo - posmatrač.Jer neće ni biti vremena za drugo.

  4. Zoran says:

    Samo da nama nesto daju od Kosova, nesto sitno, i mi cemo da priznamo Kosovo, kaze moj preCednik Vucic.

  5. samostalan says:

    Koja kolekcija cionistickih protuva. I Klinton je isao u sinagogu, onu u koju ide njegova zena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u