ОТВАРАЈУ СЕ ВРАТА НОВЕ ЕПОХЕ: Десет догађаја који мењају свет

OTVARAJU SE VRATA NOVE EPOHE: Deset događaja koji menjaju svet

1 januara 2023

Turbulentna i puna neizvesnosti, tako bismo u najkraćem mogli da ocenimo 2022. godinu. Sve u svemu, proteklu godinu obeležili su događaji koji će trasirati put u budućnost. Međutim, taj put je nejasan, a najvažniji događaji u 2022. otvaraju vrata novoj epohi.



1. Ruska specijalna operacija u Ukrajini.

Ako bismo na spisak događaja koji su obeležili 2022. stavili samo rusku specijalnu operaciju u Ukrajini, ne bismo mnogo pogrešili. Ona pripada onim graničnim događajima u istoriji koji označavaju početak nove epohe.

Čak je i jedan od najznačajnijih ideologa neoliberalizma, Frensis Fukujama, rusku specijalnu operaciju nazvao „kritičnom prekretnicom“. Za razliku od teze o „kraju istorije“, kao i teza iznetih u tekstu u kome je specijalnu operaciju tako nazvao, Fukujama je u ovome u pravu.
Svi ostali događaji protekle godine, manje ili više povezani su sa ruskom specijalnom operacijom – ili su posledično proistekli iz nje, ili su reakcija na nju.

Rusija je decenijama upozoravala da NATO ne bi trebalo da se širi na istok, a od 2014, nakon Zapadnog državnog udara u Ukrajini, i na rasističku prirodu kijevskog režima prema Rusima ili ruski govorećem stanovništvu u toj državi.

Zapad se oglušio o ta upozorenja i Moskva je morala da reaguje. Ako ništa drugo, specijalna vojna operacija isterala je na čistac neke stvari – pokazalo se koliko je EU zavisna od ruskih energenata, a takođe i do koje su mere evropski političari spremni da idu kada je u pitanju vazalstvo prema Vašingtonu. Izjave šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja, predsednice Evropskog parlamenta Roberte Mecole, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen ili predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela najrečitije govore o tome.

Koliko su se demokratski kapaciteti u EU smanjili za manje od godinu dana govori i činjenica da su „Sputnjik“ i RT u EU zabranjeni, a neretko se progone svi oni koji imaju mišljenje koje se razlikuje od zvaničnog.

A ako samo pomenemo skandaloznu izjavu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, prema čijim rečima je potpisivanje Minskih sporazuma bilo samo kupovina vremena da se Ukrajina naoruža, vidimo do kojih je granica evropska diplomatija bila licemerna. Bilo kako bilo, ruska specijalna operacija sasvim sigurno će preoblikovati svet u narednim godinama.

2. Inflacija, energetska i ekonomska kriza, rast životnih troškova

Dok EU i SAD tvrdoglavo uvode sankcije Rusiji, bez vidljivih dokaza tvrdeći kako su „delotvorne“, njihovi građani suočavaju se sa porastom životnih troškova. Inflacija nagriza svaku poru zapadnih ekonomija zahvaljujući ne samo antiruskim sankcijama i skoku cena energenata (samo da podsetimo da je u avgustu cena gasa na berzi dostigla nivo od oko 3000 dolara za kubni metar), već i poremećenim globalnim lancima snabdevanja.

Za to na Zapadu okrivljuju Kovid, kao i rusku specijalnu operaciju. Inflatorni talas koji je pogodio svet u 2022. uporediv je sa talasom iz sedamdesetih godina prošlog veka, a u nekim državama, kao što je Velika Britanija, on je najveći od Drugog svetskog rata.

Druge države, kao što je Nemačka, bore se sa nestašicama – od energenata do lekova. Nemački političari rastrčali su se po svetu ne bi li obezbedili dovoljne količine gasa za zimu, a u celoj EU proglašena je opšta štednja tog energenta.

Centralne banke bore se protiv inflacije podizanjem kamatnih stopa, međutim, pitanje je koliko će to biti od pomoći jer situacija nije specifična. Povećanje kamatnih stopa, naime, malo doprinosi stabilizaciji lanaca snabdevanja i moglo bi da izazove recesiju. Čak i ako recesije ne bude, zbog podizanja kamatnih stopa siromašnim državama preti dužnička kriza.



3. Sijev treći mandat

Nakon što je po treći put izabran za generalnog sekretara Komunističke partije Kine, Si Đinping je i zvanično postao najuticajniji kineski lider posle Mao Cedunga.

Do sada je važilo prećutno pravilo da se generalni sekretar penzioniše nakon deset godina provedenog na najvažnijoj političkoj funkciji u Kini, tako da se Sijev izbor posmatra kao presedan.

4. Tenzije između Kine i SAD

Još jedna stvar koja je u 2022. isterana na čistac – Vašington smatra Kinu za neprijatelja. Kina gaji nameru i sve više kapacitet da preoblikuje međunarodni poredak u korist onog koji naginje globalno igralište u njenu korist“, stoji u Strategiji nacionalne bezbednosti koju je proklamovala Bajdenova administracija.

Sada je sigurno da više ne postoji ni mrvica od „triangularne diplomatije“ koju je svojevremeno promovisao Henri Kisindžer, u kojoj je Peking igrao ulogu partnera koji pomaže Vašingtonu u obuzdavanju Moskve. Zahvaljujući potezima koje vuče, Vašington sve više gura Kinu i Rusiju jednu prema drugoj.

Vrhunac zategnutosti kinesko-američkih političkih odnosa bila je poseta predsedavajuće Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu, avgusta 2022, kada je Peking pokrenuo velike manevre i praktično blokirao ostrvo.

Trgovinski rat sa Kinom praktično je svojevremeno pokrenuo Donald Tramp, a Bajden je samo počeo da uvodi antikineske političke mere, kombinujući ih. Tako je u oktobru uveo sankcije Pekingu na poluprovodnike proizvedene u SAD ili bilo gde u svetu ako su u njihovu proizvodnju uključene američke firme.

Amerikanci lobiraju kod svojih saveznika da se prema Kini ponašaju na isti način, međutim bezuspešno, tako da američke antikineske akcije za sada ostaju jednostrane.

Sredinom novembra, Bajden i kineski predsednik Si Đinping sastali su se na marginama samita G-20, kada su obećali da će raditi na smanjenju međusobnih tenzija. Međutim, svi američki potezi deluju kao da će politika konfrontiranja sa Kinom biti nastavljena.

Ali, Kina ne sedi skrštenih ruku čekajući da Vašington povuče sledeći potez. Politika Pekinga postala je više nego proaktivna i u tom smislu, Si Đinping je početkom decembra posetio Saudijsku Arabiju, gde je sa kraljem Salmanom potpisao niz važnih strateških dokumenata.

Suprotno uzdržanoj dobrodošlici koju je na svojoj koži letos osetio Džo Bajden, doček Si Đinpinga u Rijadu bio je više nego srdačan.

5. Latinska Amerika se pomerila ulevo

Sve je počelo 2018. sa pobedom Andresa Manuela Lopeza Obradora na predsedničkim izborima u Meksiku, a nastavilo se naredne godine, kada je za predsednika Argentine izabran Alberto Fernandez. Luis „Lučo“ Arse izabran je 2020. za predsednika Bolivije uprkos svim naporima desnice da svim (čak i nasilnim fizičkim) metodama zatre nasleđe Eva Moralesa. Prošle godine levičarske predsednike dobili su Peru (Pedro Kastiljo) i Čile (Gabriel Borić). Ali najvažnija promena dogodila se u Kolumbiji koja je prvi put u istoriji dobila levičarskog predsednika – bivši gerilac Gustavo Petro izabran je za predsednika 2022, uprkos tome što je u izbornoj trci startovao kao autsajder, a trend je nastavljen i u Hondurasu koji, uz to što je dobio levičarsku vladu, dobio i prvu ženu na predsedničkoj funkciji – Siomaru Kastro.

Kruna trenda bio je ponovni izbor Luiza Injasija Lule da Silve za predsednika Brazila. Mnogi ovaj trend upoređuju sa početkom milenijuma, kada su na vlast u svojim državama došli Ugo Čaves, Evo Morales i Nestor Kiršner.

6. Bura u Velikoj Britaniji

Tokom 2022. Velika Britanija je ličila na brod koji posrće i ne može da savlada talase na uzburkanom moru. Sve je počelo početkom godine kada je premijer Boris Džonson, pod pritiskom javnosti priznao da je prisustvovao (čak i organizovao) žurkama tokom zaključavanja zbog pandemije Kovida.

Kada je na jesen bio primoran da podnese ostavku, niko ni slutio nije da će „Gordi Albion“ upasti u političku krizu u kakvoj se nije našao u poslednjih 200 godina – Britanija je za oko dva meseca promenila tri premijera. Džonsona je nasledila Liz Tras, čiji je mandat trajao svega 45 dana. Za to vreme, ona je uspela da izazove ekonomsku krizu i skok inflacije koja u Britaniji nije zabeležena od Drugog svetskog rata. Na kraju, premijersku fotelju u Dauning stritu 10 zauzeo je Riši Sunak, prvi Indus ( i uopšte prvi nebritanac tamne puti) na tom mestu.

Sunak je peti premijer za šest godina, ali nije samo brza smena premijera to što zabrinjava za stabilnost Velike Britanije. Kao veći problem čini se to što konzervativci tvrdoglavo odbijaju zahteve za prevremenim izborima i premijera bira samo partijsko članstvo – oko tri odsto stanovnika ostrva. To dovodi u pitanje demokratski legitimitet premijera, ma ko to bio.

Uz političku i ekonomsku krizu, Britanija je u 2022. ostala i bez monarha – kraljica Elizabeta Druga, najdugovečnija britanska vladarka preminula je, a nasledio ju je sin Čarls Treći.

7. Svetska populacija dostigla je broj od osam milijardi

Ovaj broj dostignut je 15. novembra, a prema podacima UN, Indija je tome dala najveći doprinos – njena populacija povećala se u 2022. za 177 miliona ljudi. Prema procenama država-potkontinent nadmašiće u 2023. Kinu po broju stanovnika.

Svetu je bilo potrebno jedanaest godina da broju stanovnika doda milijardu ljudi, pri čemu se rast postepeno usporava. Prema UN-u, moglo bi proći 15 godina da se dođe do devet milijardi, a ne očekuje se da će taj broj dostići 10 milijardi do 2080.

Više od polovine projektovanog povećanja globalne populacije do 2050. biće koncentrisano u osam zemalja: Demokratskoj Republici Kongo, Egiptu, Etiopiji, Indiji, Nigeriji, Pakistanu, Filipinima i Tanzaniji.

Na povećanje broja stanovnika sa sedam na osam milijardi, najviše je uticao porast populacije u državama sa niskim i nižim srednjim prihodima, a očekivanja UN-a su da u ove zemlje najviše doprinesu rasti broja stanovnika na devet milijardi.

8. Kraj Kovida „na vidiku“

Tako se u septembru izrazio šef Svetske zdravstvene organizacije kada je samo konstatovao stanje koje bilo vidljivo od početka godine. Države su počele da popuštaju mere zbog sve više vakcinisanih i napretka u lečenju virusa koji je početkom 2020. zaledio svet.

9. Suše na jednom, a katastrofalne poplave na drugom kraju sveta

Ekstremne suše u Evropi i SAD, kao i poplave nezapamćenih razmera u Aziji obeležile su 2022. U Evropi su, kao posledica suše i velikih vrućina, besneli šumski požari, dok se na rekama beležio rekordno nizak vodostaj – bila je to najveća suša u poslednjih 500 godina; u SAD suša je bila tolika da su bili ugroženi i ogromni rezervoari kao što je jezero Mid. Uragan Ian napravio je haos na Floridi.

Na drugoj strani sveta, u Pakistanu, talas ekstremnih vrućina bio je praćen monsunom kakav se ne pamti i koji je potopio trećinu države.

10. Ilon Mask preuzeo Tviter

Promena vlasništva neke kompanije obično nije politička vest. Međutim, Maskova akvizicija popularne društvene mreže vredna 44 milijarde dolara ima i političke implikacije. Ne samo zato što je ekstravagantni Južnoafrikanac najavio da će „ptica slobodno leteti“; jedan od prvih poteza na čelu Tvitera bio je da „rehabilituje“ Donalda Trampa (Tramp je odbio da se vrati na Tviter), ali ono što je zatim usledilo, uzdrmalo je vašingtonski establišment.

Mask je javnosti ustupio interne dokumente Tvitera iz kojih proizilazi da je bivše rukovodstvo ove firme aktivno zataškalo aferu čiji je glavni protagonista bio Hanter Bajden, sin sadašnjeg američkog predsednika.

Bajden je svoj laptop ostavio u jednom servisu na popravci, a da nije izbrisao više stotina mejlova koji pokazuju da je trgovao uticajem. Afera se dogodila u sred američke predsedničke kampanje, a rukovodstvo Tvitera učinilo je sve da spreči širenje informacija o aferi putem društvene mreže kojom je rukovodilo.

To je pokazalo koliko je sloboda protoka informacija važna i na koji način američka duboka država postupa u slučajevima kada treba da sakrije svoja nepočinstva. Naravno, mejnstrim mediji su na Maska odmah obrušili drvlje i kamenje, pa je u isti dan kada su objavljeni dokumenti u vezi sa aferom Hantera Bajdena, počeli da objavljuju rezultate „istraživanja“ prema kojima je navodno govor mržnje na Tviteru porastao otkako ga je Mask preuzeo.

Poslednja Maskova politička odluka bila je da ime Kosova, zajedno sa pozivnim brojem ove lažne države, izbriše sa spiska država na Tviteru.

(Sputnjik)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Kulak says:

    Da, svet se menja. Treba snažno podržati multipolarnost.

  2. Biogradlija says:

    Neka postoje Rusija, SAD i Kina. Meni te države i njihovo blagostanje ne smetaju. Samo da ne diraju interese naše zemlje Srbije. I da bespogovorno poštuju njen teritorijalni integritet i suverenitet sa Kosovom i Metohijom u njenom sastavu. Sve poštujem, našu Srbiju volim.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *