ОВА ЖЕНА РАДИ ШТА ХОЋЕ: Јелена Милић прави спискове и разбија Србију!

OVA ŽENA RADI ŠTA HOĆE: Jelena Milić pravi spiskove i razbija Srbiju!

29 aprila 2016

Jelena-Milic-5443Piše: Dušan Proroković

U izveštaju objavljenom negde u predvečerje predizborne kampanje, Jelena Milić je navela gomilu organizacija koje, je li, „rade za Ruse“. Tako je naša javnost dobila na uvid listu „proruskih elemenata“ u Srbiji. Ne znam šta bi se desilo da neko sprovede detaljno istraživanje o „pro-NATO“ elementima u Srbiji i objavi spisak „NATO lobista“?! Verovatno bi reagovale i nevladine organizacije i Vladine institucije. Ali to je neka druga tema.

Druga tema je i pitanje metodologije korišćene za klasifikaciju i kategorizaciju „proruskih elemenata“. Ostalo je nejasno zašto se ko nalazi na kom mestu, zašto su neke organizacije svrstane u pogrešne kategorije, a neke izostavljene. Tako se u izveštaju spominje i Radio Sputnjik koji nije „proruski elemenat“, već ruski medij, koji bi se mogao uporediti s nekadašnjom Radio Jugoslavijom. Takođe, navode se neke marginalne grupe koje više kompromituju saradnju sa Rusijom nego što joj pomažu.

Tema ovog članka je istraživačko pitanje na koje odgovor traži i Jelena Milić: zašto je Rusija toliko popularna u Srbiji?

Odakle desetine nevladinih organizacija, internet-portala, političkih partija, koje sve glasnije zagovaraju najbolje moguće odnose sa zvaničnom Moskvom, ulazak u ODKB, približavanje Srbije Evroazijskom savezu i slično. Iz tona pomenutog izveštaja se aludira kako to Rusija sve plaća… Takav zaključak je pogrešan.

Zašto?

Sa jedne strane, kao što napisah, previše je na tom spisku egzibicionista koje ne samo da ne vredi plaćati, već je njihov angažman kontraproduktivan po razvoj srpsko-ruskih odnosa. Sa druge strane, kada bi Rusi bili tako široke ruke i plaćali desetine raznih organizacija po državama veličine Srbije, brzo bi bankrotirali. Na kraju, važno je podvući da Rusija tek čini pionirske korake na poslu projektnog finansiranja koji su SAD i zapadne zemlje razradili do savršenstva. Čak su i Kinezi daleko odmakli Rusima na tom polju. Procenjujem da će Rusiji trebati najmanje još desetak godina da stigne Nemačku i Švedsku, na primer.

Da bi dostigli lidere u ovom poslu – SAD i Veliku Britaniju, biće im potrebno još više vremena. Jer, ne radi se samo o imanju (ili nemanju) novca za ove namene, već i o nizu drugih razrađenih mehanizama, kako bi se uloženi novac vratio kroz kvalitetne analize, evaluacije, procene itd. Za to su pored novca potrebni znanje (koje Rusi nesumnjivo imaju) i iskustvo (koje nemaju).

U jačanju ruskog uticaja u Srbiji novac ne igra veliku ulogu. Možda je ovo mnogima nejasno (pre svega onima na Zapadu), ali je tako. U okretanju Srba ka Rusiji, pa samim tim i nicanju tolikog broja organizacija koje zagovaraju bolje odnose s Moskvom, ključnu ulogu igraju neki drugi faktori.

Prvo – to je religijska vertikala. Semjuel Hantington je još početkom devedesetih upozorio na to da će se svet deliti prema „religijskim korenima“ i Srbe bez ikakve dileme svrstao u „pravoslavnu civilizaciju“, što je drugo ime za „ruski blok“.

Drugo – to su istorijska iskustva. Za razliku od nekih drugih istočnoevropskih naroda (Poljaka, na primer), Srbi nemaju neka velika negativna istorijska iskustva u saradnji sa Moskvom. Pogotovo to nemaju pripadnici takozvane ipsilon generacije i oni koji su došli posle njih.

Treće – to je u određenoj meri i „fenomen Putin“. Putinova popularnost je ogromna, gledano iz globalne perspektive, pa je i logično da se to može primetiti i u srpskom javnom mnjenju.

Četvrto – to je zbog Zapada. Iako se možda po rezultatima izbora (i dalje pobeđuju evrofanatici) ili izveštavanju vodećih medija (slika se preterano šminka) to još uvek ne vidi, Zapad je u dubokoj krizi. Pre svega vrednosnoj (moralnoj), ali i političkoj. U Srbiji se razmišlja o alternativi i u tom kontekstu se gleda na Rusiju. I po tome nismo jedinstveni. Kada bi se malo objektivnije predstavljalo u našim medijima, videlo bi se koliko su slični pokreti aktivni i uticajni u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji… Srbija po tome nije izuzetak.

KOMENTARI



31 komentara

  1. Mitar says:

    PODRAZUMEVAJUĆA LJUBAV UZ ISTORIJSKU PROVERU Svedoci smo objašnjenja raznih ,,atlanskih kancelarija'' o blagodetima za Srbe evroatlanskih integracija. Takvih ,,atlanskih Srba'' je veoma malo čak ispod 10%, dok ostali Srbi vole Ruse i okrenuti su Rusiji i pored velikih napora atlantista da Srbe usreće. Sada se najčešće pominju i objašnjavaju oni najbliži usrećiteljski događaji, poput Agresije 1999. godine uz slične natovske usspehe uvođenja demokratije u Irak, Libiju, Siriju itd. Za opredeljenje Srba za Ruse i Rusiju moramo pogledati istorijsko iskustvao Srba u malo dalju prošlost o kojoj nemaju pojma ,,atlanski direktori'' i evroatlanski terećerazredni političari, kojima je osnovna plitka misao ,,ostavite istoriju gledajte budućnost''. Pa da se vratimo ukratko na neke istorijske činjenice koje su uslovile trajno opredeljenje Srba prema Rusiji. Posle Kosovske bitke 1389. godine Srbija dolazi u vazalni položaj a nakon pada Srpske despotovine 1439. godine Srbi dolaze u robski položaj u odnosu na Tursku. Srbi su bili od strane Turaka angažovani u ratnim pohodima i bili dobri ratnici. Kao takvi su se uzdizali do najviših položaja u Turskoj, velikih vezira, ali uz jedan uslov da prime islam. Ništa bolji položaj Srba nije bio bolji ni u austrijskoj vojsci koja je pod generalom Enejom SilvijemPikolominijem 1689. godine sa 67% ortodoks – Srba vojnika stigla do Skoplja i Bitolja. Nakon toga je nastupila Velika seoba Srba u Panoniju - Austriju, koju su upravo većinski srbski vojnici oslobodili posle 155 godine od turskog ropstva. Srbi su dobili Privilegije od cara Leopolda ali i najveću obavezu da ratuju za cara. Vojno napredovanje srbina za generala bilo je uslovljeno primanjen katoličanstva. Srbi su uzeli aktivnog učešća na strani Austrije u prvom turskom ratu od 1716-1718. godine, kada su oslobođeni svi krajevi severno od Save i Dunava, kao i veliki deo Srbije, zatim u drugom tursko ratu od 1737-1739. godine, kada se Austrija povukla severno od Save i Dunava i trećem turskom ratu od 1788-1791. godine, koji nije doveo do nikakvih teritorijalnih promena. Srbe je Austrija koristila u svim ratovima, kao za špansko nasleđe 1701-1714. godine, pa protiv Rakocijevih ustanika 1703-1711. Godine, te je u sedmogodišnjem ratu od 1756-1763. gde učestvovalo 88.000 graničara Srba itd. U periodu od 1716 do 1718 Austrija je uspešno vodila rat sa Turskom. Rat je završen Požarevačkim mirom 21. jula 1718. godine, po kojem je Austrija dobila deo Srbije južno od Save i Dunava sa Beogradom. Srbi se tada nadaju, da su se izborili za svoju zemlju i svoju slobodu, ali tu teritoriju Austrija naziva Vojna Komandatura Kraljevine Srbije ( Militärkommandatur des Königreichs Serbien) i Austrijski car sebi dodaje i titulu Srbskog Kralja. Zemlju Srbiju austrijanci su podelili na 15 distrihta a Beograd je imao poseban status sa dve opštine nemačkom i srbskom. To stanje je trajalo do sledećeg rata koji je Austrija zajedno sa Rusijom vodila protiv Turske od 1737. do 1739 godine a taj rat je okončan 18. septembra 1739. godine Beogradskim mirom. Zbog poraza austrijske vojske kod Grocke, Austrija je izgubila ,,Kraljevinu Srbiju'' i sve posede južno od Save i Dunava. Kad se Austrija povukla iz Srbije ostavila je Srbe na milost i nemilost Turcima. U ovom burnom ratnom periodu Srbi su podpadali i služili jednom ili drugom carstvu a uvek boreći se za tuđe interese bez nade da žive slobodno u svojoj zemlji. Srbi su imali kroz usmeno predanje i junačke pesme visoku svest o svojoj slobodi i carstvu koje su nekad imali. U tom turbulentnom vremenu odazivajući se molbi oficira pukovnika Mihaila Miloradovića i Kapetana Ivana Lukačevića, Petar Veliki je šalje pismo - gramatu koje navedni oficiri predaju 3. marta 1711. godine vladici Petru I. Petar Veliki je Gramatu naslovio; ,, presvetlom Mitropolitu preuzvišenoj i uvaženoj gospodi gubernatorima, kapetanima, knezovima i vojvodama, i svim hrišćanima grčke i rimske veroispovesti, duhovnog i svetovnog čina u Srbiji i Maćedoniji, Crnogorcima i Primorcima, Hercegovcima i Nikšićanima, Banjanima i Pivljanima, Drobnjacima i Gačanima, Trebinjcima i Kučima, Bjelopavlićima i Piperima, Vasojevićima i Bratonožićima, Klementima i Grahovljanima, Rudnjanima i Popovljanima i Zupcima", pozvivajući hrišćane na ustanak protiv Turske sa kojima je Rusija već bila u ratu. Tek nakon ovog poziva i pomoći Rusije i Rusa oko stotinu godina Srbi dižu bune i hajdukuju protiv Turske. Zbog ustanka u Crnoj Gori Sultan je poslao vojsku od 50.000 ljudi, koju Crnogorci potukoše 9. Avgusta 1712. na Carevom lazu. I pored poraza na Carevom lazu pojačana turska vojska pod Numan - pašom Ćuprilićem sa preko 100.000 vojske, Crnu Goru opustoši, pohara crkve, razvali do zemlje cetinjski manastir i crkvu. Radi pomoći Crnoj Gori, Petar Veliki je od 1715. godine je počeo da materijalno pomaže Crnu Goru. Tako je nastala tradicija da ruski carevi materijalno podržavaju Crnu Goru, da bi mogli funkcionisati kao državna organizacija, jer narod u Crnoj Gori nije plaćao porez ni Vladikama ni Turcima. Imperator Pavle I je od 1798. godine je odredio kao državnu obavezu da isplaćuje godišnju pomoć Crnoj Gori od 3.000 rubalja „za narodne potrebe i formiranje korisnih ustanova.“ Značajna promena nabolje desila se u Rusko – Turskom ratu kad je turska vojska u Bugarskoj bila opkoljena, da bi sprečili njeno totalno uništenje bespomoćna Porta je pristala na mir, koji bi sklopljen 10. juna 1774. u mestu Kučuk Kainardži. Taj mirovni ugovor između Rusije i Turske imao je veliki značaj i dalekosežne posledice po hrišćane u Turskoj a naročito na Balkanu. U tom smislu je najznačajniji čl. 7 ugovora koji je garantovao pravo Rusije da štiti pravoslavce u Turskoj. ,,Ovaj mirovni sporazum predstavlja preloman momenat od kojeg počinje postepeno slabljenje Otomanskog carstva i istovremeno povećanje uticaja Rusije na hrišćane u Otomanskom carstvu a naročito na Balkanu. Rusija je preko Srbije, potvrđivala svoj status velike sile na Balkanu i gubila taj status. To samo Gorbačov i Jelcin nisu shvatili. Nije slučajno Petar Veliki, gledajući prema Mediteranu, slao svoje ljude Srbima i i primao srpske izaslanike u Rusiji.Te veze su davnašnje i duboke''. (Milorad Ekmedžić, Pečat, 26.12.2014). Imajući ovakva iskustva srbski narod je dobio svoj ,,Nacionalni program'' koji je sublimirao nacionalno iskustvo Srba. Mitropolit Stevan Stratimirović je bio od 1790. do 1836. godine na tronu Srpske pravoslavne crkve u Austriji i bio je značajan delatnik za nacionalnu slobodu, nezavisnost i ujedinjenje Srba. Mitropolit je odlično poznavao političke prilike u Austriji i njene političke namere. Kako je kod pojedinih uglednih srba u Austriji postojala dilema ,,kojem se privoleti carstvu'' u borbi za ujedinjenje srpstva a ,,Memorandum'' (1804) Stevana Stratimirovića je razrešio tu istorijsku dilemu. Vojni uspesi Rusije i njihovo prodiranje prema Dunavu i Konstantinopolju u toku XVIII veka stvorili su nadu kod pravoslavnih hrišćana a tih narodnih nadanja bio je svestan i Stevan Stratimirović, pa je pišući svoj ,,Memorandum'', njime bitno uticao na opredeljenje Srba da imaju trajno poverenje u Rusiju. Ovaj ,,Memorandum'' je doprineo da među srbima i drugim pravoslavnim narodima na Balkanu, bitno prevagne ruski uticaj, nad austrijskim. U ,,Memorandumu'' Stratimirović zagovara ruski ,,protektorat'' i brigu Rusije nad svim balkanskim hrišćanima. Namera Stratimirovića je bila da razlozima u svom ,,Memorandumu'' ubedi ruskog cara, da proširi ruski protektorat i nad ,,ujedenjenom autonomnom Srbijom'' i time izmeni u srpsku korist ,,Grčki projekt'' Katarine II Velike, koji je bio zvanična politika Rusije. Carska Rusija kao pravoslavna država, vojno moćna, sa najvećim slovenskim narodom davala je realnu nadu porobljenom srpskom narodu pod austrijskom i turskom vlašću, da će se samo uz njenu pomoć domoći slobode. Srpsko pravoslavno sveštenstvo je smatralo da samo Romanovi mogu biti oslobodioci srpstva, pa su zato prihvatali, propagirali i podržavali zvaničnu panslavističku politiku Rusije. Stratimirović iznosi caru ideju ,,da su Srbi jedini narod na Balkanu koji voli Ruse i želi da bude sa njima saveznik koji nikada neće izdati ruske interese i dinastiju''. Imajući u vidu ovu činjenicu navodi ,,da bi Rusi imali veće koristi u balkanskoj politici sa obnovljenom srpskom državom'', nego sa obnovljenim grčkim ,,Vizantijskim carstvom'' sa prevrtljivim Grcima, koji bi imao katastrofalne posledice po rusku balkansku politiku. Stratimirović nadalje tvrdi da obnova srpske države, pod ruskim protektoratom je osnovni uslov za realizaciju ruske politike na Balkanu a to je ostvarivanje glavnog strateškog cilja radi uspostavljanja političke i ekonomske kontrole nad crnomorskim primorjem i to bi ujedno bila brana širenju austrijskog, germanskog i katoličkog, dakle zapadnog uticaja na rusku interesnu sferu Bosfora i Dardanela. ' Stratimirovićev ,,Memorandum'' je ustvari prvi politički program o ,,nacionalnom ujedinjenju i oslobođenju Srba'' u novoj istoriji srbske političke misli. Srbi su se nalazili na kompaktnoj teritoriji centralnog Balkana ali porobljeni od dva moćna carstva Austrijskog i Turskog. Politički motivi su bili da se ostvari ujedinjenje Srba pod patronatom i moćnom zaštitom Rusije. Ovaj Stratimirovićev ,,Memorandum'' ili kako se još naziva ,,Plan za srbsko oslobođenje'' predao je u junu 1804. ruskoj ambasadi u Beču, hercegovački arhimandrit Arsenije Gagović. Zato Srbi od prvih kontakata sa Petrom Velikim i Rusijom, kroz stogodišnje iskustvo ratovanja ,,za Rusiju'' bili su svesni da ratuju i ,,za Srbiju'' ! Te istorijske okolnosti u kojima su Srbi bili izloženi vekovnim pritiscima imperija, imali su iskonsku potrebu za saveznikom a viševekovno iskustvo ih je uverilo da je to jedino Rusija. To iskustvo, pojačala je ista vera, srodnost naroda, etnička duhovna biskost i zajednički vojni interesi. Tu stvarnost realpolitike shvatio je srbski narod koji je bio verni saveznik Rusije a ruski carevi su pokazivali poseban diplomatski takt za takvog saveznika na Balkanu. Radi toga zapad, već vekovima smatra da su Srbi ,,mali Rusi'', ,,ruski konjovodci na topla mora'', ,,Srbija je južna Rusija'' i da je ,,Srbija ruski virus, koji treba uništiti'' zato je ,,Srbija uvek velika, bez obzira koliko je mala'' i sl. Suptilnim istorijskim promišljanjem na osnovu vekovnog odnosa sa imperijama i svojim položajem u njima Srbi su sintetizovali svoj stav u ,,Memorandumu'' jer su se trajno istorijski Srbi opredelili da budu u savezu sa Rusijom, da bi ostvarili nacionalno ujedinjenje i oslobođenje. Ta odluka izneta i prihvaćena u ,,Memorandumu'' nije doneta brzopleto, to je samo uvaženo istorijsko sećanje na to, ko su nam vekovni prijatelji a ko ne prijatelji, ko nam je pomagao, ko nas je branio a ko ubijao, gde su nam etnički i verski koreni i gde nam je civilizacijsko mesto, svesni svega što ne raskidivo vezuje ruski i srpski narod, to srpska istorijska odluka, zato traje i opstajava pored vekovnih iskušenja. To opredeljenje Srba je doživljavalo provere u prelomnim istorijskim momentima. Rusi su pomogli Karađorđa u ustanku i nije Mihail Kutuzov zaboravio na Srbe kad je podpisivao mir sa Turcima u Bukureštu 12. maja 1812. godine pred napad Napoleona na Rusiju 22. juna 1812. godine i u ugovor uneo ,,Član 8 Bukureštanskog ugovora je rađanje srpske državnosti'' prema mišljenju prof. D. Jankovića. Posle ustanka Knjaz Miloš je imao osećaj i strpljenje da samo Rusija može da pomogne Srbiji u konstituisanju autonomije. Nije se prevario mudri Knjaz Miloš, jer su Rusi preko čl.5. Akermanske knvencije od 25. septembra 1826. godine i čl. 6 Jedrenskog ugovora diplomatski izdejstvovali da sultan Hatišerifima 1829. zatim 1830. i 1833. godine da Srbiji punu autonomiju i slobodu. Izgleda da je krivica Srbije, što se oslobodila od turskog ropstva večna. Verovatno su Francuzi, Englezi i Nemci hteli da Turska bude Rusiji trajni neprijatelj, koji će sprečiti prodor Rusije na jug Evrope a sloboda Srbije im se nije uklapala u taj plan. U prvom susretu 1833. engleske spoljne politike sa srpskim Knjazom Milošem, engleski konzul iz Carigrada, Urkart ,,hrabri Knjaza Miloša da se oslobodi ruskog uticaja, za englesku podršku''. To je konstanta zapadne politike prema Srbiji do danas. Rusija je pomagala Srbe i kod Velike istočne krize 1876 – 1878 i na Berliskom kongresu kada su dve srpske države Srbija i Crna Gora dobile punu nezavisnost. I u Aneksionoj krizi i Balkanskim ratovima Rusija je i vojnički i materijalno oružjem pomagala Srbe. Srbija i Srbi su veliki dužnici Rusije za njenu podršku i ulazak u Prvi svetski rat radi Srbije. Da Rusija nije ustala da nam pomogne, mi Srbi bismo propali. Regent Aleksandar je na podršku cara Nikolaja I 1914. uzvratno izjavio ..Teška vremena ne mogu a da ne potvrde duboku vezanost Srbije sa Svetom Slovenskom Rusijom i osećanja svete zahvalnosti za pomoć i zaštitu Vašeg Veličanstva biće čuvana kao svetinja u srcima svih Srba''. I u Drugom svetskom ratu Crvena armija je sa 414.000 vojnika oslobodila veći deo Srbije, Beograd i Vojvodinu. Za zasluge za oslobođenje Jugoslavije 22 stranca su odlikovani oredenom Narodnog heroja a od toga je 16 Heroja Crvene armije. Nije Crvena armija bezrazložno kao ,,zapadni saveznici'' od 20. oktobra 1943. do 18. septembra 1944. bombardovala na desetine gradova i sela u Srbij i Crnoj Gori. Misterija je zašto su tepih bombama ,,uvežbavali'' bombardovanje naših gradova, što će tek kasnije primeniti na naciste u Nemačkoj. Da se istorija ponavlja nakon Austrijskog ultimatuma 1914. usledio je ultimatum 1999. u Rambujeu i ponovno bombardovanje Srbije i Crne Gore. Sada je ,,Milosrdni anđeo'' nije bio sa tepih bombama već ,,oplemenjen'' radijumom i tomahavcima, ubijao Srbe i otimao im teritoriju. Zato ,,priča ostavite istoriju, gledajte u budućnost'' važi za one koji nemaju istoriju ili se njihova istorija sastoji od pljačke a ne važi za Srbe. Srbski narod ima viševekovno iskustvo i zna ko mu je prijatelj a ko neprijatelj, koga je ubijao a ko pomagao koga voli i koga i zašto ne voli. Zato atlantisti ne mogu da shvate spontani revolt ,,par stotina'' građana a koji čini par desetina hiljada nezadovoljnog naroda protiv NATOa da porobljava Srba i treba da znaju šta je vekovno opredeljenje Srba koje se menja, jer je izdržalo i idržava proveru vremena. Mitar Radonjić

    • micky says:

      Najlepse HVALA.

  2. svetijovan says:

    Interedantno je doklece se ova zena kao dokazani neprijatelj Srbije tolerisati, i pitam se dali u ovoj drzavi ima zakona koji ovoj zeni staqti u kraj.

  3. Dražen Jovan Petrović says:

    Što je ova po nacionalnosti? Nekako smrdi na ustašiju.

    • cika Braca says:

      Dronfulja-Palcosisacica.Provereno!

  4. Kulak says:

    Svi Za Rusiju Sve Za Rusiju

  5. marinko says:

    to je do presednika srbije on mora znati ko izdaje srbiju i ko radi u srbiji protiv srbije znaci ona je izabrana id narda ko i nikolic legalno tadica treba ispitati ko se sve nakotijo u srbiji za vreme njegove vladovine ali sud sbije ne postoji

  6. vlada says:

    Gospodja je zarazena seksom 90-tih sa agentom australijske obavestajne sluzbe,sljakeri za amere,dobro,zivot je na njoj ostavio traga ali je i rodjena kao gad,sta da se radi.

    • cika Braca-melbourne says:

      I ne samo sa njim.Provereno!

  7. Srbin says:

    Kada ce ova spodoba ukapirati da je spodoba. Seme joj je izdajnicko. U kom okruzenju ona zivi i koji majmun se budi pored ovog skota, ko nju smatra za prijatelja. Svako ko se druzi sa njom treba da ga je sramota, ovakva kucka se nikada vise nece roditi. Drolja prodala se za saku dolara.

  8. Baja says:

    Prava pravcata Srpkinja !!!!!

    • Batina says:

      De si Baja utera ti slon do jaja.

  9. Baja says:

    Mi Hrvatine je obozavamo !!!

  10. Baja says:

    A vi zadržite Severinu hahahaha

  11. goga says:

    Moze da radi sta hoce ali ne dokle hoce,valjda ce se naci neki normalan covek u toj Srbiji i za nju!

  12. N.N says:

    Ovakvu nato drolju mogu samo kurvati da vole...posto su isti. Eto ni kurvati ni turci ne mogu da shvate zasto mi volimo bracu Ruse i Putka a mrzimo njihove gospodare amere i nato? Jbg glupi ste europljani...

  13. Don says:

    Koji ste vi bolesnici.Rusija propada u bankrot.Traze od Amera kredit.Mislili su da su gas i nafta dovoljni?Ne rade niti proizvode nista.Jos ih drzi samo Deushe sargarepa:)

  14. Zapadnjak says:

    Done,done,kako da od Amera traže kredite kad ta banditska tvorevina polagano ali sigurno propada,Rusija je puno puta bila suočena sa ovakvim situacijama i preživela,opet će,još jača,što se sa sigurnošću ne može reći za Amerikance,ovaj puta im je i poslednji.

  15. Baja says:

    srbe na vrbe.

    • Batina says:

      Hristos vaskrese, Baja.

      • Baja says:

        Fala i tebi prijatelju

  16. Don says:

    Traze,traze kredit.Idi do baze Jug pa mi javi ko je tamo.Caterpilar masine bato.Ogromna baza.Nisam ih ja doveo.A ni ti.

    • Batina says:

      Di si lipi moj don, tebi se nesto svist okrenula pa brabonjas. Samo od rente za Aljasku Rusija more da zivi. Ako Amerika uskrati rentu morat ce da vrati Aljasku pravim vlasnicima. Raspitaj se malo ali ne na jugu vec na Istoku.

  17. pravda says:

    Jelenu Milic u NDH ziju,pa da tamo siri NATO demokatiju.Majku joj govnarsku.

  18. Dražen Jovan Petrović says:

    Zakleta ustaškinja.Kao Artuković.

  19. Portopranco says:

    Idealna za PROČELNICU koncentracionog logora u JASENOVCU.

  20. Kulak says:

    Šibaj to u tzv.NDH

  21. Don says:

    Baza jug ti je u Srbiji,nije u dalmaciji.Da nisi pobegao ti ili tvoji znao bi gde je baza jug:)Spustis se dole i tako tu ti je negde.Kod manastira.Nije bas tu ,ali je blizu:)

  22. Kulak says:

    Identitet joj je nepoznat.Prezime Milić nosi po bivšem mužu.Da li joj je Jelena pravo ime ili ga je izmislila,nepoznato je.Identitet njenih bioloških roditelja je nepoznat.Njena nacionalnost je nepoznata.Nepoznata je i njena vjeroispovijest.Kada je i kako došla u Srbiju,nepoznato je.Apatrid kakvog još nije bilo!

  23. VUK says:

    ONa to jest jeca je na mom spisku najboljih duvacica jes ruzna za medalju al duva ko zmaj

  24. 99 says:

    Ta drolja radi sta hoce, ali nece dokle hoce. Nebi joj bio u kozi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *