ОВАЈ ЧОВЕК је утицао на Путина да створи МОДЕРНО РУСКО ЦАРСТВО!

OVAJ ČOVEK je uticao na Putina da stvori MODERNO RUSKO CARSTVO!

18 marta 2018

Nakon brojnih terorističkih napada čečenskih ekstremista poput školske krize u Beslanu u jesen 2004. i Narandžaste revolucije u Ukrajini krajem iste godine, Rusija se našla u neugodnoj poziciji. Ruski predsednik Vladimir Putin iako se uglavnom uspešno nosio sa pretnjama u unutrašnjoj i spoljnoj politici, morao je osmisliti viziju moderne Rusije. U istoriji je našao inspiraciju.

SSSR je najveća geopolitička katastrofa XX veka

Prilikom svog godišnjeg obraćanja Dumi i Savetu Federacije u aprilu 2005. Putin je pozvao na novo nacionalno jedinstvo protiv onih koji bi izazvali državu, unutar i izvan Rusije. Počeo je da država treba razmotriti dublje značenje vrednosti kao što su sloboda i demokratija, pravda i legalitet.

Zatim je izrekao poznatu rečenicu da je „slom SSSR-a najveća geopolitička katastrofa 20. veka“ jer su desetine miliona ruskih državljana ostali van ruske države. Ali je i izrekao da „oni koji traže obnovu sovjetskog sistema nemaju mozga“. Putin je mislio da obnovi nešto starije, vrednije i dublje: ideju ruske nacije, apsolutnu moć „trećeg Rima“, urezujući svoj pravac različit od nametanja zapadnih vrednosti.

Ivan Aleksandrovič Iljin – Putinov uzor

Te stare ruske ideje Putin je našao u starim istorijskim knjigama koje je lično preferirao. Putin je ideju nove Rusije našao u mislima i idejama političkog i religioznog filozofa Ivana Aleksandroviča Iljina. Iljina su boljševici više puta hapsili i na kraju proterali iz zemlje 1922. Iljinove ideje ponudile su intelektualnu osnovu za Putinovo razumevanje pozicije Rusije na međunarodnoj sceni i postaće sve važnije u posledičnim političkim debatama.

Kao pripadnik „bele“ antikomunističke Rusije u egzilu, Iljin je prihvatio viziju pravoslavnog ruskog identiteta kog su komunisti nastojali da zatru. U njegovim spisima Putin je našao puno materijala koji su podržavali njegove namere o obliku države kakvu je hteo da stvori, čak i zamisao „suverene demokratije“. Putin nije oplakivao krah sovjetskog sistema već je žalio za krahom istorijske ruske ideje. To je bilo prvi put da je Putin citirao Iljina, čiji su radovi počeli otvoreno da cirkulišu tek nakon Perestrojke i Glasnosti.

O demokratiji

Nemojmo dozvoliti da zaboravimo ovo. Rusija je država koja je izabrala demokratiju putem volje vlastitog naroda. Izabrala je ovaj put vlastitom saglasnošću i ona će sama odlučiti kako će najbolje osigurati da se načela slobode i demokratije ovde realizuju, uzevši u obzir istorijske, geopolitičke i druge jedinstvenosti i uvažavajući sve bitne demokratske norme. Kao suverena nacija, Rusija može i hoće odlučiti za sebe vremenski okvir i uslove za svoj napredak uzduž ovog puta kazao je Putin.

Putin – pasionirani poštovalac rada i dela Ivana A. Iljina

Putinova referenca za filozofa malo poznatog u inostranstvu, ali i unutar Rusije podudarala se sa povratkom njegovih posmrtnih ostataka u domovinu, zajedno sa onim antikomunističkog carističkog generala u građanskom ratu, Antona Denjikina. Iljin je bio pokopan u Švajcarskoj , a Denjikin u SAD-u, ali je Putin podržao inicijativu za njihov povratak u otadžbinu u Donski manastir u Moskvi.

Zabeleženo je da je Putin lično platio Iljinov novi nadgrobni spomenik , a potom je i viđen da na njega nosi cveće. Sve je to vodilo prema oživljavanju interesovanja za njegove radove. Osim Putina u krugu Kremlja Iljinovi obožavatelji uključuju i glavnog kremaljskog ideologa Vladislava Surkova i Dmitrija Medvedeva.

Ko je bio Ivan Iljin?

Ivan Iljin je rođen u Moskvi 1883. u aristokratskoj porodici. Pohađao je Carski moskovski univerzitet, protivio se ruskoj revoluciji 1905. i nije aktivno učestvovao u studentskim pobunama. Favorizovao je radikalne političke poglede poput anarhizma, ali se s vremenom približio pozicijama desnog centra gde mu je politički mentor bio hrišćanski filozof i politički liberal Pavel Novgorcev.

Godine 1906. diplomirao je pravo, a od 1909. počeo je da radi kao politikolog. Putovao je u zapadnu Evropu i studirao filozofiju Hegela. U početku je podržavao Februarsku revoluciju 1917. da bi bio kasnije razočaran nakon završetka Oktobarske revolucije. Nije učestvovao u Ruskom građanskom ratu već je radio kao profesor prava na Moskovskom univerzitetu do 1922. kada je proteran u egzil.

Iljin u egzilu

Između 1923. i 1934. Iljin je radio u Nemačkoj, tačnije u Berlinu kao profesor na Ruskom naučnom institutu. Postaje glavni ideolog ruskog „Pokreta belih“ u emigraciji i između 1927. i 1930. bio je izdavač i urednik emigrantskog časopisa „Russkiy Kolokol“ ili „Rusko zvono“. Bio je kao i mnogi u dijaspori zainteresovan za ideju Evroazijanizma. 1934. nacisti su otpustili Iljina i stavili ga u kućni pritvor. 1938. uz pomoć ruskog pijaniste Sergeja Rahmanihova napustio je Nemačku i otišao u Ženevu. Preminuo je blizu Ciriha u decembru 1953.

Monarhista, patriota, konzervativac, pravoslavac

Iljin je bio konzervativnih monarhističkih uverenja u duhu slovenstva. Počevši sa svojom tezom 1918. o Hegelovoj filozofiji, objavio je mnoge radove o političkim, društvenim i verskim temama koje se tiču istorijske misije Rusije. Nastojao je da odgovori na pitanje šta je to Ruse navelo da pokrenu i realizuju Oktobarsku revoluciju. Odgovor je našao u slabom i oštećenom samopoštovanju ruskog naroda. Kao rezultat, nastalo je obostrano nepoverenje i sumnjičavost između države i naroda.

Vlasti su konstantno zloupotrebljavale svoje ovlasti rušeći pritom jedinstvo naroda. Iljin je smatrao da država treba biti ustrojena kao preduzeće u kom su građani članovi s određenim pravima i obvezama. Smatrao je da Rusi imaju pogrešan odnos prema privatnom vlasništvu i veleposedima jer su verovali da oni nisu stečeni teškim radom nego moći i pogrešnim rukovođenjem zvaničnika. Stoga su Rusi negativno gledali prema privatnom vlasništvu. Ti činioci, prema Iljinu, vodili su prema revoluciji i egalitarizmu.

Moral, verska poniznost, porodica, religioznost

Alternativni put za Rusiju je bio koncept „savesti prava“ pojedinca temeljen na moralnosti i religioznosti. Iljin je kao monarhista verovao da monarhistička savest prava odgovara vrednostima kao što su verska poniznost i porodica. Njegov ideal je bio monarh ili car koji bi služio za dobro države, ne bi pripadao nijednoj stranci i ujedinio bi ceo narod bez obzira na njegovo uverenje.

Veliki kritičar boljševika i SSSR-a

Ipak Iljin je bio kritičan prema monarhiji u Rusiji uključujući i poslednjeg cara Nikolu II. Zanimljivo da je u mnogim svojim radovima Iljin bio čak prijateljski nastrojen prema fašizmu pa čak i nakon 1945. iako se čvrsto odupirao nacizmu zbog njegove ksenofobičnosti. Kao protivnik sovjetskog komunizma i zapadne demokratije, Iljin je predodredio poseban put za Rusiju utemeljen na promociji Ruske pravoslavne crkve i tradicionalnih vrednosti koje su trebale da donesu duhovnu obnovu ruskog naroda.

Panika u američkoj CIA

Intrigantno je da je zbog snažnog uticaja Iljina na Putina i njegov krug CIA čak požurila da pripremi analizu koja proučava ulogu Iljina u Putinovom razmišljanju i šta bi to moglo da znači za poteze ruskog vođe u budućnosti. Iljin je posebno naglašavao pravoslavlje, patriotizam, zakon i privatno vlasništvo kao temeljne osnove za rusku državu. Pišući iz izbeglištva tokom Staljinove vladavine i Velikog patriotskog rata, on je slavio junake građanskog rata s dubokim poštovanjem i romantizmom čiji su odjeci opet odzvanjali u modernoj Rusiju. Putin je mogao pronaći mnogo toga privlačnog u Iljinovim rečima.

Čuvena Iljinova izjava

– Heroj preuzima teret svoje nacije, teret svojih nesreća, svoje borbe, svojih istraživanja, i nakon što preuzme taj teret, on pobeđuje pobeđuje već samim tim, označavajući celi put prema spasenju. I njegova pobeda postaje prototip i svetionik, postignuće i poziv, izvor pobede i početak pobede za sve povezane s njim u jednu celinu patriotskom ljubavlju. Zato on ostaje svom narodu živi izvor veselja i radosti, i njegovo ime zvuči kao pobeda – rekao je Iljin.

Putinovo naglašavanje patriotizma i zbližavanje sa Ruskom pravoslavnom crkvom

Kad su na jesen 2011. u Rusiji počeli da izbijaju antivladini protesti nadahnuti Arapskim prolećem i Putinovim najavljenim povratkom na mesto predsednika, Putin je počeo otvoreno da koristi patriotsku retoriku i da zagovara tradicionalno-konzervativne vrednosti kao stubove na kojima počiva savremena Rusija. Zato je u februaru 2012. dobio podršku Ruske pravoslavne crkve na čelu s patrijarhom Kirilom koji je u početku pokazivao simpatije za proteste.

Promena odnosa Crkve prema Putinu bila je upečatljiva, ali je ona označila nastanak središnjeg narativa Putinovog povratka predsednikovanju. Taj narativ je podrazumevao ne nostalgiju prema sovjetskim vremenima već prema daljoj carističkoj prošlosti, između ostalih, i Iljina.

Raskid sa dekadentnim Zapadom i pronalazak ključa u idejama Ivana Iljina

Kad se suočio s protestima Putin je želeo da se predstavi kao neko ko nije bio samo jamac ostvarenja sovjetskih vremena već i vođa nacije u dubljem smislu: zaštitnik društvenih i kulturnih vrednosti tradicionalne Rusije. U seriji od sedam deklaracija tokom izborne kampanje 2012. u vodećim medijima, Putin je naglasio patriotsku viziju zemlje koja se osvrtala na ruski civilizacijski model, dijametralno suprotan dekadentnim vrednostima Zapada koje su predstavljali demonstranti na ulicama. Putin je izabrao strategiju koja je ostvarila rezultate, odnosno, malo po malo utišala proteste i zadobila podršku širokih narodnih masa običnih Rusa. Iljinova uloga tu je bila ključna.

Putinov i Iljinov projekat – Evroazijska ekonomska unija ili „evroazijanizam“

I osnivanje Evroazijske ekonomske unije može se povezati sa Iljinom. Evroazijanizam u Rusiji je duboko konzervativna filozofija podržana od političkih emigranata i intervencionističkom politikom SSSR-a. Ponovo se pojavila 1990-ih povezavši religiozne i monarhističke ideje emigranata poput Iljina, ali i geopolitičkih stratega poput ser Halforda Mekindera, Karla Haushofera i drugih, a u novije vreme i Aleksandra Dugina. Sve u svemu, uticaj Iljina na Putinovu viziju moderne Rusije je ogroman.

(Srbijadanas)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Zoran says:

    "Putin je ideju nove Rusije našao u mislima i idejama političkog i religioznog filozofa Ivana Aleksandroviča Iljina. Iljina su boljševici više puta hapsili i na kraju proterali iz zemlje 1922."____________Oce to da s ekrene na bolje kad se covek odrekne komunizma. Samo nekima tesko to pada.

  2. goran says:

    Ne treba gubiti iz vida i uticaj Solzenjicina koji se pred smrt sastajao sa Putinom. Takodje ne treba gubiti iz vida da su mnoge Solzenjicinove ideje preuzete od Dostojevskog, konkretno iz njegovog dela "Dnevnik" u kojem nasiroko raspravlja o geopolitici i u kojem daje izvrsnu sliku zapadne trulezi.

  3. Barakuda says:

    Dali ima iko da osvijesti AVAV-a i da se napokon vrati Pravoslavlju i nacionalnom interesu ???

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *