ОВАЈ ЧОВЕК ТРЕБА ДА БУДЕ ХЕРОЈ У СРБИЈИ: 20 година од „не“ Шредеру и „не“ атаку НАТО на Југославију

OVAJ ČOVEK TREBA DA BUDE HEROJ U SRBIJI: 20 godina od „ne“ Šrederu i „ne“ ataku NATO na Jugoslaviju

11 marta 2019

Pre 20 godina Oskar Lafonten, jedan od najmoćnijih političara Nemačke, šef SPD i ministar finansija u vladi Gerharda Šredera, napustio je političke funkcije.

Danas je poslanik Stranke levice u Sarskoj oblasti, piše novinar Dojče velea na srpskom Saša Bojić.

Oskar Lafonten se povukao sa svih političkih funkcija zbog neslaganja sa tadašnjim nemačkim kancelarom i socijaldemokratskim stranačkim kolegom Gerhardom Šrederom. “Odluka je u meni sazrevala neko vreme, ali je povod za moju ostavku dao list Bild udarnom vešću u kojoj je pisalo da kancelar Šreder više ne želi da podržava moju ekonomsku politiku.“



Tako je jedan od divova SPD, kancelarski kandidat te stranke 1990. koji je 13 godina bio premijer Sarske oblasti, ođednom sišao sa političke pozornice – ne zadugo, kako će se nešto kasnije ispostaviti – i napustio stranku u koju je stupio još 1966. godine.

Lafonten – veličina u Sarskoj oblasti

Već 1977. je bio šef SPD u Sarskoj oblasti, tada već kao gradonačelnik pokrajinske prestonice Sarbrikena. Stekao je veliku popularnost kao obnovitelj centralne gradske zone, ali i kao političar koji je izgurao projekat razvoja infrastrukture javnog saobraćaja u svojoj pokrajini.

Kasniji razlaz sa Šrederom nije došao preko noći. Lafonten je, te 1999. godine na funkciji ministra finansija, u tadašnjem nemačkom kancelaru video lobistu nemačkih koncerna. Šrederova reforma nemačkog socijalnog sistema i tržišta rada zvana “Agenda 2010″, skrojena po meri poslodavaca i u medijskom mejnstrimu okarakterisana kao “Jedan od najspornijih projekata nemačke posleratne istorije“, za Lafontena je predstavljala izdaju svih principa socijaldemokratije.

“Loš timski rad u vladi“

Lafonten je bio i protivnik bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine i učestvovao je u demonstracijama protiv vojne akcije NATO zajedno sa predstavnicima Nemačkog saveza sindikata DGB.

U kratkoj izjavi za medije, 11. maja iste godine, rekao je da se povlači sa funkcija ministra finansija Nemačke, predsednika SPD i poslanika te stranke u Bundestagu. Obrazloženje: “loš timski rad u vladi“.

U maju 2005. je nakon gotovo 40 godina članstva u SPD, istupio iz te stranke i nešto kasnije prešao u tadašnju Izbornu alternativu za socijalnu pravdu (WASG), levičarsku stranku koja je i formirana uglavnom od razočaranih bivših članova SPD, koja se 2007. stopila sa strankom Partija demokratskog socijalizma (PDS) u Stranku levice. Od 2005. do 2009. je bio njen poslanik u Bundestagu a od 2009. je šef poslaničkog kluba Stranke levice u pokrajinskom parlamentu Sarske oblasti.

Levičarski brak

U Levici je na pozicijama svoje supruge Sare Vagenkneht, dugogodišnje kopredsednice i predsednice poslaničkog kluba te stranke u Bundestagu, koja se zamerila velikom delu stranke svojim stavovima o izbegličkoj politici – jer je utvrdila da “kapaciteti za prijem izbeglica nisu ograničeni“ i da “u narodu postoji granica kada je reč o spremnosti za prijem imigranata“.

Lafonten i Vagenknehtova smatraju da nemačka vlada licemerno postupa kada je reč o imigraciji i da su imigranti za zvanični Berlin zapravo samo deo neoliberalnog plana o angažovanju što više radne snage spremne da radi za plate manje od zakonskih mininalnih nadnica. Oni kritikuju nemačku vladu i zato što prodaje oružje zemljama koje učestvuju u ratnim sukobima, što zapravo povećava broj izbeglica.

“Ustajte!“

Početkom septembra prošle godine ovaj bračni par je predstavio i svoj novi pokret “Ustajte!“ koji se zalaže za ponovno uvođenje sistema socijalne zaštite građana, da se maksimalna cena stambenog prostora ograniči, da nemačka vojska ne učestvuje u ratovima u stranim zemljama i da se obustavi agresivna politika prema Rusiji.

Povodom dvadesetogodišnjice podnošenja ostavke na političke funkcije koje je vršio kao političar SPD, Lafonten je rekao da se ne kaje zbog svoje odluke, i da je jedino za čim žali možda to da nije ostao na funkciji predsednika stranke – jer bi tako možda ipak mogao da se odupre neoliberalnoj liniji Gerharda Šredera.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Ivke says:

    Car bre ima i tih svaba normalnih

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *