ОВАКО СУ ОПЉАЧКАНИ СРБИ: Нико није видео…

OVAKO SU OPLJAČKANI SRBI: Niko nije video…

6 septembra 2018

Svetski ekonomski krah koji se dogodio 2008. godine se upravo dogodio jer je produkovan novac koji nema nikakvu vrednost u sebi. To su tzv derivati koji su u suštini plod finansijskih mahinacija. To vam je kao da u litar najkvalitetnijeg vina sipate 9 decilitara vode i tvrdite da ta bevanda i dalje ima kvalitet i značaj ovoga vina, rekao je Momir Bulatović, nekadašnji predsednik Savezne Vlade SRJ.

On je objasnio u jednoj emisiji na Happy teleiziji da je, kada je pre 10 godina kolabirao svetski ekonomski sistem, krenula borba za oporavak.



„Rezultati posle jedne decenije su poražavajući. Dug koji je u početku bio 70 triliona je porastao na 700 triliona. Vlade i države, posebno one najrazvijenijih zemalja, vodile su politiku tzv lakog novca. Laki novac se štampao i ubacivao u privredni sistem sa namerom da ljudi dođu, privrednici ili građani, da uzimaju kredite, kupuju stanove, kako bi krenula proizvodnja. Ali onda je taj laki novac koji se tako davao završio u bankama. Banke su taj laki novac pretvorile u pametni novac. Pametni novac je onaj novac koji zarađuje sam za sebe“, rekao je Bulatović.

Ističe da preko 40 odsto svih profita u američkoj privredi nastaje iz domena pametnog novca.

„Otvara se jedan vrtlog, jedna rupa bez dna, u kojem novac više ne postoji. Ljudi bi se neprijatno iznenadili da znaju da manje od 2 odsto onoga što mi smatramo za novac jesu ove novčanice i kovanice. Sve ostalo je samo digitalni zapis u nekim bankama. I taj zapis zavisi od dobre volje nekoga tamo sa strane… Taj neko to može da ukine kao što se desilo već u Grčkoj, na Kipru…“, rekao je on.

Govoreći o bitkoinu Bulatović kaže da je on propao u međuvremenu.

„To je kriptovaluta koja je htela da pobedi postojeći monetarni sistem. A monetarni stem je bitkoin okružio kao hobotnica i sada je počeo, nezavisno od vrednosti bitkoina, da se kladi na berzama za buduću vrednost bitkoina. To su fjučersi – finasijski instrument koji nema nikakve veze sa onim na šta se vi kladite. Nema veze da li je u pitanju nekretnina, nafta ili u ovom slučaju bitkoin. Nego ste vi napravili predmet klađenja od jedne valute koja je bila revolucionarni pokušaj da se suzbije ovo ludilo koje postoji u svetu“, objasnio je Bulatović i dodao:

„Kada govorimo o investitorima, investitori kupuju finansijski udeo. Oni ne kupuju vrednost mašina i uređaja. Evo npr – Amerikanci uvedu sankcije Rusiji i dođe do toga da padne vrednost akcija ruskih naftnih kompanija. Koji je rezultat svega toga? Nije nestala vrednost ruskih naftnih kompanija u smislu ljudi, kapitala, prava na eksploataciju nego je smanjeno očekivanje profita koji odatle dolazi. I onda beže kompanije poput Britiš petrolejuma, prodaju svoje vlasničke udele. A ko kupuje onda te vlasničke udele? Pa sama ruska kompanija. Oni uvedu Rusji sankcije a Rusija bude ta koja profitira.“

Bulatović je istakao da je oduvek voleo da prati tokove novca.

„Kao čovek, ne držim premnogo do novca. Kao klinac sam se suočio sa činjenicom da sam imao prilično mnogo novca i to me onda nije interesovalo. Ali posle dok sam se bavio politikom bio sam frapiran enornom količinom moći novca. Kada je došao kraj socijalizma stigle su banke koje su obećavale da će nam rešiti sve probleme. U vreme komunizma je bilo teško dobiti kredit a niko nije ni mislio da vrati kredit. Kada su došle strane banke, ja sam se u to vreme bavio nekim konsaltingom, jedan grčki bankar mi kaže u poverenju – Znate naša računica pokazuje da 2 odsto onih koji uzmu kredite u Grčkoj nemaju nameru da ih vraćaju. Pa, rekoh mu, gospodine ovde 98 odsto ljudi tako razmišlja“, rekao je Bulatović.

A onda je detaljno objasnio kako banke funckionišu.

„Banke imaju dva svoja sektora. Prvi je sastavljen od lepih, mladih, pametnih ljudi koji su beskrajno ljubazni. Oni vam sve obećavaju. Njihove plate zavise od toga koliko navuku ljudi da uzmu kredite. A onda ima ona druga divizija u toj banci. Banke su najmanje demokratske institucije. Vi možete da radite u banci ali ne smete da znate šta vaš kolega radi tamo. Čak je ograničeno i druženje. Ne smete da prođete iz sektora u sektor. Imate relativno pristojne plate ali prevara koja se tu radi je takva da mora biti strogo ograničena“, rekao je Bulatović.

Kada je u pitanju situacija u vezi sa kreditima koji su uzeti u švajcarcima on kaže da se tu radi o svesnoj prevari.

„Dugo vremena je Evropska centralna banka štampala ogromnu količinu novca uz obavezu Švajcarske da drži paritet prema evru. Ali kako su Japan, Engleska i SAD krenuli da štampaju novac, Švajcarska, koja je relativno mala zemlja i koja je najviše okrenuta ka izvozu, je shvatila da ne može da prati toliku produkciju evra. To je zato što su njene devizne rezerve, koje su morale da osiguraju taj paritet došle na 75 odsto njenog BDP. Švajcarska se iznenada i jednostrano povukla iz čitavog tog aranžmana a ovi su se nesrećnici svuda po Evropi, koji su vezivali svoje kredite uz kurs prema švajcarskom franku, našli potpuno u ludilu. I tu je morala da nastupi država. Pravni sistem ne dozvoljava prevaru. Prevara je bila unesena sitnim slovima u ugovorima“, objasnio je Bulatović.

To je prevara, kaže on, „jer ste uneli elemenat u ugovor koji ne zavisi ni od jedne strane. To je svesna prevara i obmanjivanje“.

„Banka nema novca. Jedini novac koji postoji je onaj kad ja dođem na šalter banke da dam depozit i ono što će mi prvog od plate odbiti. Banka služi tu da kaže – Ja sam insitucija kojoj vi morate da verujete da ja imam taj novac. A banka taj novac nema. Kada se desi kriza kao u Grčkoj ili na Kipru… U Grčkoj ste mogli da imate milione na svom računu ali vam je banka davala 60 evra dnevno“, istakao je Bulatović.

Napominje da najveći izvor ovakvih informacija su tzv pokajnici.

„Oni uporno godinama rade na nekom poslu, svesno varaju ljude a kompenzacija im je da prime platu. Kad ostanu bez plate i bez posla onda vam to ispričaju“, rekao je on i podsetio:

„Kada je 2001. došla konverzija iz nemačke marke u evro tu je bio označen početak napada na Srbiju. Srbija je imala 11 milijardi evra u slamaricama i Srbija se predstavila kao siromašna zemlja bogatih građana. To je izazvalo pohlepu svih bankara koji su krenuli da unište Srbiju.“

(Kurir)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Epir says:

    Potrebno je što više ovakvih obrazovnih tekstova i što više demistifikacija prevara u ekonomskom i političkom životu!

    • Pidza says:

      Tako a ne rijaliti go-na

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *