OVO JE CILJ RUSIJE

Tweet

Autor: Petar AKOPOV, RIA Novosti

DRŽAVI je potrebna mobilizacija. Zato što živimo u ratnom vremenu – u Ukrajini se vode borbe, a sa Zapadom kao takvim se vodi ekonomski, ideološki i geopolitički rat.

Ovaj rat se neće završiti završetkom SVO: Zapad je postavio za cilj izolaciju i slamanje Rusije (sramno nazvano „promena vlasti“), a mi – promenu postojećeg svetskog poretka, odnosno konačni završetak poluhiljadugodišnje ere zapadne dominacije u svetu.

Iako je izolacija Rusije nemoguća, atlantisti jednostavno nemaju gde da se povuku. Ulozi se podižu do maksimuma – to se vidi i po tome koliko se nepromišljeno i prkosno ponašaju ne samo prema Rusiji, već i prema Kini, kao da namerno guraju Peking u otvorenu konfrontaciju.

Očigledna je ludost takve linije ponašanja sa NR Kinom – ona je toliko neisplativa za sam Zapad da tera na razmišljanje o adekvatnosti lidera zapadnog sveta, koji nisu u stanju da realno procene globalni odnos snaga.

Uz sve ovo, kombinovana moć Zapada je i dalje ogromna – ekonomska, vojna i propagandna. Počevši sa operacijom u Ukrajini , bili smo svesni toga – kao i činjenice da će kao odgovor sva njegova sila pasti na nas, osim vojne.

Niko nije mogao da predvidi tok specijalne vojne operacije — da je otpor ukrajinske vojske dovoljno brzo slomljen, onda bi se naša konfrontacija sa Zapadom nastavila uglavnom na finansijskom i ekonomskom planu, dopunjena masovnim ideološkim i propagandnim ratom.

Međutim, borbe u Ukrajini se razvlače – a Zapad sada ulaže sve napore da sukob potraje što duže, napumpavajući Ukrajinu oružjem i psihološki je podstičući. Isporuke oružja i pomoć zapadnih obaveštajnih službi ne mogu da preokrenu tok neprijateljstava (osim toga, Rusija će uništiti većinu teške opreme pre nego što stigne do ukrajinskih trupa, a kriza sa gorivom u Ukrajini je pred vratima), ali mogu značajno da odlože vreme završetka vojne operacije.

Cilj koji se ne može poništiti je demilitarizacija Ukrajine, odnosno eliminacija njene vojske, i denacifikacija, što podrazumeva promenu sadašnje elite. Rusija neće ostaviti Ukrajinu (ma koje veličine bila) u sferi uticaja Zapada – ni geopolitičkog, ni vojnog, ni ideološkog.

Obnavljanje jedinstva trojedinog naroda će se neizbežno dogoditi – Rusija je već preuzela ovaj zadatak, i nemoguće ga je odbiti. Uključujući i to što bi ovo bio težak udarac za Rusku Federaciju kao takvu, narod ne bi razumeo i ne bi podržao takvo otpadništvo.

Narod ne sumnja u rešenost Vladimira Putina da ide do kraja, ali same vlasti ne žure da pozovu sve da shvate ozbiljnost situacije.

Ozbiljnost je čak i najblaže rečeno: prešli smo Rubikon i jednostavno nemamo povratka. Vratili smo se na visoki put ruske istorije i nemoguće ga je vratiti ili skrenuti na put dvosmislenosti i neodgovornosti, a da ne izgubimo Rusiju.

Stoga je potrebno reći ono što su svi dugo čekali: potrebna nam je mobilizacija. Sve za front, sve za pobedu? Da, ali pre svega ne govorimo o ekonomiji. Ovde vlasti preduzimaju najrazličitije (ali daleko od svih mogućih) mera kako da stabilizuju situaciju (u finansijskom sektoru i u proizvodnji), tako i da zamene nedostajuće spoljnoekonomske lance. Naravno, privreda tek treba da prođe kroz veliko restrukturiranje. Uz prinudnu (ali promišljenu) supstituciju uvoza, sa preraspodelom, a gde je potrebno – nacionalizacijom velikih industrija i vlasnika. Ali sada je veoma važna druga mobilizacija – moralna, duhovna, ideološka.

Narod razume da sve čekaju teška iskušenja. Ona su već u toku, a jedno od njih je i sama činjenica sukoba dva bratska naroda u građanskom ratu. Ali, teškoće će se samo povećavati – ne radi se o tome da će biti manje uobičajene udobnosti ili da će veze sa Zapadom nestati: oni koji su se toga plašili već su pobegli ili se spremaju da se presele. Ne, govorimo o nečem drugom – da će biti ne samo poskupljenja, već i porasta anksioznosti, brige za budućnost.

„Da li je zaista bilo potrebno sve ovo započeti? Ili možda vredi završiti sa onim što imamo? Jesmo li uopšte u pravu, hoćemo li imati dovoljno snage? Neće li se sve završiti katastrofom?“ – takve sumnje i brige muče mnoge i samo će rasti.

U tome nema ničeg neobičnog – znamo našu istoriju i možemo da se prisetimo mnogih paralela iz prošlosti, na primer Prvog svetskog rata.

Množiće se uzbunjivači i provokatori, na vrhu će biti povika o izdaji i parole „sve je izgubljeno“. Sve smo to već prošli u našoj istoriji. Sve se to mora i može izdržati, jer uz sve sumnje i muke, većina našeg naroda razume, čak oseća: nema ničeg nemogućeg u cilju koji smo sebi postavili.

Mi, Rusi, na svojoj zemlji rešavamo svoje probleme, najteže probleme nastale rascepom jedne države. Da, vojnim putem, ali mi odlučujemo. I nema te sile na svetu koja bi mogla da nas zaustavi, osim nas samih. I sve dok narod razume pravdu naše stvari, nepobediv je.

Zato vlast treba da govori o mobilizaciji, o nacionalnom jedinstvu i solidarnosti, o okupljanju svih snaga zarad pobede, o predstojećim iskušenjima i za šta se borimo – jer ljudi su spremni, razumeju ozbiljnost događaja kroz koje prolazimo.

Nije strašno što su mnogi predstavnici poslovne i kreativne „elite“ propali, pobegli ili se pritajili. Da li se neko nadao njihovom patriotizmu?

Ovakvo dezerterstvo je posledica njihovog porekla iz „veselih“ 90-ih, vremena ne samo lopovske privatizacije državne imovine, već i derusifikacije i denacionalizacije elita kao takvih.

Sada čak i ne treba jadikovati da „kako je moguće, zašto su pobegli, izdali?“, a kasno je da ih psujemo – ionako, sve što se sada dešava neminovno će dovesti do toga da ćemo imati novu, istinsku nacionalnu elita.

Na ove treba zaboraviti i uraditi ono što je mnogo važnije. Mobilizacija, koncentracija duha, vera u sopstvene snage, uverenje da će pravda pobediti, i to ne samo kao rezultat pobede na frontu,

Mobilizacija nije opstanak, nije prilagođavanje novim teškoćama, nije poziv da se izdrži. Sve je upravo suprotno: mobilizacija nije protiv teškoća i izazova (niko ih ne poriče – štaviše, za njih treba da se pripremamo), već radi izgradnje jake i pravedne Rusije.

Mobilizacija je zasnovana na osnovnim kvalitetima našeg naroda – na želji da živimo u istini, solidarnosti (zajedništvu), osećaju drugarstva i bratstva, nesebičnoj nepokolebljivosti.

Nema moćnijih sila od ovih, nikakvi politički konstrukti i propagandni trikovi ne mogu se ni blizu porediti sa njima.

Samo obraćajući se dubokim kvalitetima našeg naroda, proći ćemo kroz sva iskušenja i izaći iz njih obnovljeni, pošteni prema sebi, ujedinjeni i snažni.

Mi jednostavno nemamo drugog puta – a ova mobilizacija je već u toku.

https://t.me/ljubibliznjeg/696

https://t.me/ljubibliznjeg/697

(sa kanala Pangea novosti news)

Tweet