Ово је ЧУВЕНИ ИНТЕРВЈУ Ђинђића из 1999. године! Више НЕМА ДИЛЕМЕ да ли је ПОЗИВАО НА БОМБАРДОВАЊЕ!

Ovo je ČUVENI INTERVJU Đinđića iz 1999. godine! Više NEMA DILEME da li je POZIVAO NA BOMBARDOVANJE!

25 marta 2019

Pojedini političari godinama tvrde da je tadašnji lider Demokratske stranke Zoran Đinđić pozivao na nastavak bombardovanja Jugoslavije.

U to vreme najvatreniji politički opozicionar u intervjuu koji je 1999. godine objavio nemački „Špigl“ pričao je o posledicama rata i demokratskoj promeni. Tada je govorio i da je vojna intervencija na Kosovu dovela do problema i da se međunarodna zajednica nikada nije bavila tim problemima.



Špigl: Gospodine Đinđiću, sklonili ste se u Crnu Goru, je l’ više niste sigurni u svoj život u Srbiji?

Đinđić: Televizijski napad protiv mene bio je jasan poziv za linčovanje. Bilo bi ludo da se sada vratim iz Crne Gore u Srbiju. Kao mrtav opozicionar ne mogu ništa postići za demokratiju. Teško je razmišljati racionalno u Beogradu i jasno znati istinu o našoj situaciji.

Špigl: Koliko će dugo trajati rat?

Đinđić: Vidim u Beogradu signale za promene. Nastavak rata neće Miloševiću doneti nikakvu korist. Prve tri nedelje su ojačale njegov položaj, ali sada pokazuje svoje pogrešno mišljenje. NATO ostaje tvrdoglav, a Rusija ne razmišlja o stvarnoj podršci Jugoslaviji.

Špigl: Slobodan Milošević je najavio svoju spremnost da povuče deo oružanih snaga stacioniranih na Kosovu. To je samo blef?

Đinđić: U svojim kompromisima uvek pokušava da igra poker. On želi da da manje na početku nego što je potrebno – i na kraju mora da izda više nego što je potrebno. Sada se nada da će svi biti zadovoljni delimičnim povlačenjem trupa i da će međunarodna zajednica zaboraviti svoje ciljeve.

Špigl: Zapad je pogrešio jednom kada je mislio da će se Milošević brzo dati. Da li on može da ima svoju borbenu vojsku protiv kopnenih trupa NATO-a?

Đinđić: Mislim da ne. Jer kopnene trupe znače da mora na kraju kapitulirati. Milošević zna da NATO neće ući.

Špigl: Da li on rizikuje rušenje ako iznenada prihvati međunarodne mirovne snage na Kosovu nakon bombardovanja?

Đinđić: Stanovnici su jednako razočarani u Evropu i Miloševića. Skoro svi žele da se rat završi po bilo koju cenu. Sigurno je mogao da potpiše plan G-8. Svi bi bili zahvalni.

Špigl: Stotine hiljada Albanaca je raseljeno, a mnogi verovatno neće da se vrate na Kosovo. Da li je Beograd tako postigao cilj tajnog rata?

Đinđić: Pitanje je da li je Milošević platio ovu metu previše skupo. Ako je Srbija uništena i izolovana posle rata, bez međunarodne pomoći, onda je to vrlo sumnjiva pobeda. Crna Gora bi u ovom slučaju uskoro bila odvojena od Jugoslavije.

Špigl: Ovo je pretnja crnogorskog predsednika Mila Đukanovića koji se uvek brzo povlači kada ga upozorava Milošević?

Đinđić: Sa Miloševićem na vlasti, Jugoslavija nema budućnost. Posle nekoliko meseci, nezadovoljstvo u Crnoj Gori bi preuzelo takve razmere da vlada neće imati drugačije rešenje nego da idu sopstvenim putem.

Špigl: Ko bi trebalo da izvuče Miloševića? On je pobedio opoziciju na svim većim izborima do sada, uprkos svom katastrofalnom ratu.

Đinđić: Promene moraju inicirati snage unutar Jugoslavije, ali međunarodna zajednica treba konačno treba da naš podrži čim počnemo borbu protiv nedemokratskog režima. Ako želimo da ubedimo naše birače, potrebni su opipljivi argumenti: izgledi za bolji život, integracija Srbije u evropsku zajednicu. Maršalov plan za rekonstrukciju mora slediti uvođenje demokratije, tj. pretpostavku vlasti od strane opozicije. Izbori će se održati sledeće godine, a faza kampanje počinje na jesen.

Špigl: Kakav će status dobiti Kosovo nakon promene vlasti?

Đinđić: Na početku mira Kosovo neće biti pod srpskom, ni pod albanskom, već pod međunarodnom upravom. Ali to ne sme da postane trajni protektorat ili čak da dovede do nezavisnosti. Dugoročno političko rešenje je autonomija Kosova u okviru demokratske Jugoslavije i Srbije.

Špigl: Ali da li će Zapad biti primoran da ponovo prihvati Miloševića zbog mira?

Đinđić: Prioritet je kraj rata koji potpisuje sporazum koji se ne računa toliko. Ali odmah nakon toga postavićemo pitanje odgovornosti NATO-u i našima. Milošević je trebalo da pokuša da izbegne vojni sukob svim sredstvima.

(Srbija Danas)

 

KOMENTARI



9 komentara

  1. mrak says:

    O CEMU PRICATE, BRE!? SVI SMO NA RADIJU CULI KAD JE HISTERICNO VRISTAO IZ NEMACKE DA NAS TREBA JOS VISE BOMBARDOVATI! "MALO JE TO, MALO ..." KAKVA CRNA GORA, KAKAV INTERVJU, KAKVI BAKRACI, BRE!?

    • rajko says:

      Pa nismo svi čuli "kako je vrištao 'malo je to, malo'". Ja ništa slično u životu nisam čuo. Bilo bi lepo kad bi nam našao taj snimak. Potrudi se, molim te. Istina je najvažnija, nije važno kakva je. Da nisi pobrkao sa nekim drugim? Ne znam... nisam pametan. Ali sam siguran da Djindjić nije "vrištao" jer nije imao običaj da vrišti u intervjuima, a ni da navija kao na stadionu u stilu "ajmo, ajde, svi u napad..." Osim toga, bilo bi i besmisleno da navija da se više bombarduje bilo koja zemlja, a pogotovu ona čije državljanstvo ima. Postoji jedan snimak u kom on rezignirano kaže da će Milošević pre ili kasnije morati da popusti, ali ti uopšte ne govoriš o tako nečemu, nego o vrisci i ciči. Potrudi se, molim te još jednom, da nadješ taj snimak koji smo "svi na radiju čuli".

  2. samostalan says:

    Djindjic je sibicar i zlocinac. O njemu nista novo.

  3. trikornjanin says:

    Kaze: Milosevic je trebao da izbegne vojni sukob a to nije ucinio. Dan pre ubistva Djindjica u prolazu procitam naslov novina ispred kioska "Slobodan strelac nisani Djindjica" eto mogao je i on da sacuva glavu kao sto je mogao Milosevic da izbegne sukob. Svi znamo da razbijanje Jugoslavije i Srbije nije radi neke pravde vec radi stvaranja novih kolonija. A kad se taj proces pokrene onda nastane takmicenje ko ce vise da opljacka - stranci ili domaci izdajnici.

  4. petrovgrad says:

    Ukoliko na internetu potražimo izjave Zorana Đinđića vezane za NATO agresiju na Jugoslaviju 1999. godine koja je započela na današnji dan, dolazimo do dve ključne izjave koje se pripisuju bivšem premijeru države: "Samo ih bombardujte, popustiće oni" i "Jugoslavija se mora bombardovati" su navodi kojima se Đinđić "citira" i dan danas, 13 godina nakon atentata na njega. Međutim, da li je Zoran to zaista izjavio ili se radi o zlonamernom interpretiranju njegovih analitičkih izjava i korišćenju nacionalne histerije? Odgovor nam daju same publikacije za koje je Đinđić govorio, "NY Times" i "Der Spiegel".

    • Slobodanka says:

      Izjavio je. Sećam se tog dana i tog njegovog govora. Upalila sam TV aparat iako nije bilo struje, a kad TV proradi imaću i toplu vodu za tuširanje. Ne tuširam se uz pomoć TV aparata, nego TV mi je bio orijentacija kad ćemo dobiti struju. Sećate se tog perioda kad su bacali nešto na naše elektrosisteme tako da često nismo imali električnu energiju, a u mom mestu to znači ni vodu. Ujutru smo sve imali i otrčala sam u akciju da uradim nešto naporno i prašnjavo u dvorištu, ali kad sam umorna, oznojana i prašnjava ponovo ušla u kuću opet nije bilo struje. Čekala sam veoma neraspoložena u stanju da sama sebe ne podnosim jer smrdim na težak znoj. Kad je TV proradio sačekala sam još malo da se pritisak u vodovodu normalizuje i upravo tada se pojavio Djindjić sa tim njegovim govorom. Na moj taj "tehnički" problem zasmrdi još i on. Takav dvostruki smrad, moj fizički i njegov mentalni, ne mogu da zaboravim. Naravno odmah sam pomislila i na sve naše ljude koji su tih dana imali ozbiljna i rizična zaduženja. Da li razumete kakvo je to poniženje svih nas? Ja uopšte ne sumnjam da Djindjić gori u paklu.

    • Slobodanka says:

      Ostavite se politike, stranaka i strančarenja. Sa tim strankama samo Vas zaglupljuju. Ja sam iz Vojvodine, kao i moji roditelji i ostali preci. Moj otac je služio vojsku pre mog rodjenja, 50-tih godina u nekoj vojnoj kasarni izmedju Zaječara i Negotina. U to vreme nije se išlo vojnicima u posetu, nego vojnici povremeno napišu pismo kući, a paketi od kuće stizali su im veoma retko. Ali u danu za posete nedeljom posećivali su ih neki nepoznati seljaci iz okolnih sela zajedno sa svojim ženama. Ako su neku nedelju preskočili sledeći put su se izvinjavali i opravdavali čime su bili sprečeni i zašto nisu došli. Donosili su im najčešće voće i kolače. Vojnici ih nisu pitali ono što ih je najviše čudilo jer nisu hteli svoje posetioce da uvrede, ali kad oni odu pitali su se zašto ih nepoznati ljudi posećuju. Kada je došla zima shvatili su da je njihova kasarna veoma loše snabdevena ogrevom i da će se oni porazboljevati i pocrkati. Ali i po teškoj vejavici svake nedelje dolazio je neko od tih seljaka sa kolima svog ogreva, posle su shvatili da oni to imaju svoj raspored. Pored toga donosili su im razne štrikane predmete od vune. Još im tiho kažu: Samo vi to deco obucite, ispod uniforme neće se videti. Problem je bio što postojao je i propis kako vojnik treba da bude obučen. Nisu oni tamo dolazili zbog Broza i KPJ, nego to je svest naroda koji je u raznim ratovima teško dočekao svaku svoju slobodu. Veljko Petroviću u šta se ovi naši danas izrodiše? Ja sam tu istu svest usvojila iz očevih priča. Podela na civile i vojnike kod mene ne prolazi, jer navodni vojnici to su naši civili: braća, sestre, očevi. Čitajte malo više našu stariju istoriju. Ni starijim generacijama nije bilo lako.

  5. rajko says:

    Mi se ovde gložimo oko Djindjićeve prastare izjave koja nije ni tad imala nikakvog značaja, a kamo li sad, a zemlja nam ode. Ode KiM, odoše poslednja preduzeća kao Zorka, ode narod u inostranstvo, decu nam prodaju, vakcinišu, vaspitavaju u monstrume itd. Samo mi nastavimo da mlatimo praznu slamu. Od toga ćemo imati mnogo koristi.

  6. milorad2 says:

    on je izjavio baš tako otvoreno , samo bombardujte milooševića, popusti će on.Ja goru izdaju, ne prema miloševiću,ne pream državi, nego prema narodu u čije ime on govori i kune se u dobronamernost, ne mogu da zamislim, jer bombe nisu padale miloševiću po glavi nego NAMA,tako da lično osećam veliku satisfakciju i olakšanje što je lik koji je LIČNO mene pokušao da ubije sad pase travu, da mi je bio pod rukom isto bi mu se desilo svakako bih branio svoj život , jer izjave pajaca kao što je djindjić su podjedanko opasne kao i pištolj uperen u glavu, zahvaljujući tako bezkrupuloznim ljudima mnogi su bacili kašiku, reč ubija podjedanko dobro kao i metak u odredjenim situacijama a ovaj dripqac je ODGOVORAN što se mene tiče za pokušaj mog ubistva, njegovo delovanje je direkto dovelo do toga da mi 1/3 familije pomre od kancera u zadnjih 10 god, i do mnogih drugih problema koje sam imao ZAHVALJUJUĆI dripcima kao što je djindjić, milošević me nije dirao uopšte brate mili, još mi je i stan poklonio na otkup u inflaciji.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *