ОВО ЈЕ ИСТИНА о животу у Италији и ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ!

ОВО ЈЕ ИСТИНА о животу у Италији и ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ!

9 септембра 2017

“Крајње је време да престанемо да пљујемо сами себе и да порадимо на томе да сви почну да нас хвале!”

Први пут сам закорачила на тло Италије пре 20 година. Била сам дете и све је деловало феноменално и много боље него код куће.

Италијани су имали предивне приватне плаже, улице су биле чисте и без рупа, возачи нису трубили, храна је била фантастична, а све то заједно чинило је да мој летњи распуст прође брже него икада.

Ишла сам у Италију још неколико пута. Видела Рим, обишла Трст, пројурила кроз Бари, прошетала се целом абруцеском регијом у средњој Италији… Може се рећи да нисам почетник у познавању ове земље, као и народа који у њој живи.

Знам колико се у последње време тамо доселило Африканаца, Румуна, Бугара… Знам да их потресају земљотреси свако мало… Знам да је то земља унутар које се налазе још две државе и знам да су поносни на чињеницу да су колевка западне цивилизације.

Међутим, по свему судећи, дрво је повукло влагу и колевка више не чува дете тако добро. Ово лето проведено у земљи пасте, сирева, вина и заводника уверило ме је у то да Срби нису ни свесни колико су далеко одмакли.

После двадесет година италијанског искуства могу да приметим да су им путеви пропали.

Препуни су рупа које вам протресају бубреге. Возачи су постали неподношљиво бахати, секу кружне токове у супротном правцу, јурцају преко пешачких прелаза, а појам “мигавац” избрисан је из речника.

Преко тога некако и могу да пређем, али преко нељубазности тешко. Понеко ће да проговори на енглеском језику, најчешће лошем, тако да – ако не знате италијански тешко да ћете успети да се споразумевате са локалним становништвом.

Осим ако не налетите на, рецимо, дипломирану економисткињу из Бугарске која ради као конобарица у ресторану у унутрашњости Италије – “трбухом за крухом”, па са њом успете да разговарате нормално.

Продавце морате да опомињете да вам дају фискални рачун (а некад и кусур морате да потражите), а народ познат по савршеној храни и винима угоститељство је почео да схвата погрешно.

Дешава вам се да конобаре морате да јурите и по пола сата, а кад се напокон удостоје да дођу по наруџбину, на сто вам тресну неопрану (ако имате среће) или препуну пепељару.

Наручено пиће и храна дођу вам за, рецимо, 45 минута, са до пола растопљеним ледом. Ако се деси да их поново позовете до стола, превртаће очима и јасно вам дати до знања да сте ви ту због њих, а не они због вас.

Ту је и фантастично правило да се ручак у ресторанима служи у тачно одређено време, те да као путник намерник не можете да ручате, рецимо, после три поподне.

Уз то, земља у којој су настали најлепши гастрономски специјалитети сада је “спала” на то да се сервира до пола жива храна, некад и на лоше опраним тањирима.

Онда седнете у кола, кренете ка Србији и почнете да размишљате…

Без икакве жеље да будем политички опредељена на било коју и било чију страну, једно је сигурно – Србија се полако али сигурно и можда чак и неприметно доводи у ред!

Када сте последњи пут морали да се борите за фискални рачун? Када сте последњи пут доживели да вам у луксузном ресторану сервирају живу храну? Да ли вам се дешава да у центру Београда морате да молите конобаре да вас услуже?

Док кукамо на радове на улицама престонице нисмо ни свесни да се у “европској” Италији вози по кратерима. Сматрамо да је крајње нормално то што скоро сваки пролазник може са странцима да се споразуме на бар два језика.

Нисмо нимало поносни на то што се трудимо да се туристи у Србији проведу савршено, јер мислимо да је гостопримство нешто сасвим очекивано од сваког домаћина.

Можемо за такав наш дефетизам кривити деведесете, политичаре, стране плаћенике, теорије завере, лошу нарав, затворене границе и немогућност путовања, али можда би требало да престанемо да размишљамо кога да окривимо?

Можда треба да размислимо како да се “одлепимо” од свих кривица и како да победимо у новим играма (не борбама, њих нам је доста).

Крајње је време да се тргнемо. Да схватимо да нам ипак и није тако лоше. Да полако, али сигурно, постајемо свет чак и за земље које величамо.

Уколико нам допре до мозга да смо у неким сегментима живота чак и фантастични, па се још мало потрудимо, живећемо све боље и боље, а и свет ће на нас гледати другачије.

(Дневно)

KOMENTARI



7 коментара

  1. Zoran says:

    "Знам колико се у последње време тамо доселило Африканаца, Румуна, Бугара…" Znaci li to da su j eoni upropastili?

  2. Aleks says:

    Italija je bila dok su imali Lire a kad su prešli na eure sve je islo na dole standard plate itd I sad su u banani. Eu i Euro je dobar samo za švabe oni postavjaju pravila igre naravno sebi u korist

  3. Rectum says:

    Lepo se meni u srpskoj Srbiji ali ne mogu da se pomirim sa tim da cu morati da zivim u evroatlanskoj Srbiji kanti za evroatlansko smece.

  4. goran says:

    Italiju su upropastili korumpirani mocnici, bas kao i Srbiju. Normalna drzava nikada nece pristati da bude konc/logor za Arape koji se raseljavaju jer im je Soros dao po stotinak evra.

  5. Čutura says:

    Da je plata 1000€ u Srbiji i penzije 700€ ne bi trebalo ni odlaziti iz Srbije. Tako malo je potrebno da nacije živne ali uzalud kada lopovi pokradoše i iznesoše Boga iz države. Evropa je postala septička jama a tako se i oseća kada se prošetate sporednim ulicama većih gradova.

  6. Za Srbiju says:

    Ако је једна Италија понижена и уништена уласком у ЕУ (производи и извози све), шта тек нас чека?

  7. Tuga svuda says:

    Lepo je pročitati nešto lepo o Srbiji... pa maakr i netačno! Sve je to lepo, ali kojim putevima po Srbiji se vozite!? Ja imam utisak da su Srbi izmislili udarne rupe, jer ih ima širom Srbije raznih obilka, veličina i dubina... Ljubaznost i usluga, kao i svuda, dobro se raspitajte o lokalu u koji ste krenuli, i u Srbiji se možete provesti fenomenalno uz vrhunsku uslugu, ali i potpuno suprotno. Ipak nekako se samo po sebi nameće za kraj, da naši ljudi zaposleni u ugostiteljstvu, koji govore i po dva strana jezika, sve u svemu, njih sedmoro radi za platu jednog nepismenog Italiajnskog kolege, šta više da vam pričam. za tu platu, sve navedeno... ne bih primetio.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u