ОВО ЈЕ КЉУЧНИ ДОКАЗ: У Сребреници није убијено 8.000 муслимана!

OVO JE KLJUČNI DOKAZ: U Srebrenici nije ubijeno 8.000 muslimana!

25 jula 2015

200310-Srebrenica-ANP-897864_1_0Kada je za vreme izricanja presude tročlanog sudskog veća, u procesu protiv generala Zdravka Tolimira, decembra 2012, sudija Priske Nijambe, iz Zambije, zatražila da se optuženi pusti na slobodu „zbog neosnovanosti centralnih tačaka optužnice koje se odnose na navodne udružene zločinačke poduhvate vezano za masovno ubijanje i prisilno izmeštanje civilnog stanovništva“, šira javnost je ostala šokirana.

Nijambe je u obrazložnju svog mišljenja takođe odbacila svedočenje svedoka-saradnika Momira Nikolića na kojem počiva veliki deo činjeničkih nalaza. Priske je istakla da je 3.000 muškaraca nastradalo ne kao posledica streljanja već legitimnih borbenih dejstava za vreme proboja kolone 28. divizije iz Srebrenice prema Tuzli, i podvukla da raspoloživi dokazi ukazuju na to da je ubijanje određenog broja ratnih zarobljenika bilo delo male grupe pojedinaca koji su postupali bez ovlašćenja i u tajnosti, a ne odluka vojnog ili političkog vrha Republike.

Prilikom izricanja prvostepene (doživotne) presude Tolimiru sudija Antoan Mindua delimično je izdvojio svoje mišljenje. On je bio uzdržan u vezi sa ključnim modalitetom odgovornosti „udruženi zločinački poduhvat“. Sudija iz Konga je podsetio da se institut udruženi zločinački poduhvat uopšte ne pominje u statutu Međunarodnog kkrivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, ali da, kao član većine, on u načelu ipak prihvata učešće optuženog u dva takva udružena zločina poduhvata. Sudija Mindua je podsetio i da u statutu suda postoje izričito navedeni modaliteti krivične odgovornosti, i upitao je zašto im se prilikom formulisanja optužnice ne daje prednost u odnosu na statutarno nepostojeći UZP.

Pročitajte još:

HOLANDSKI PUKOVNIK: Srbi nisi počinili genocid, već su briljantno oslobodili Srebrenicu!

LIČNA KARTA SREBRENICE: Evo koliko je muslimana poginulo u Srebrenici!

Evo koje poznate osobe su rekle da nije bilo genocida u Srebrenici!

Treći i predsedavajući sudija ovog veća, Nemac Kristof Flige, ipak je bio za doživotni zatvor srpskom generalu. Ovaj isti sudija je u intervjuu nedeljniku „Der špigel“ od sedmog septembra 2009. (tada kao član Karadžićevog pretresnog veća) javno postavio pitanje svrsishodnosti korišćenja izraza „genocid“ za situacije gde bi „masakr“ i „masovno ubijanje“ bili potpuno adekvatni. Upitan vezano za Srebrenicu, Flige je tada odgovorio:

– Šire gledano, ja sebi postavljam pitanje: da li nam je izraz genocid uopšte potreban da bismo okarakterisali takve zločine? Zašto nam je takva distinkcija uopšte potrebna?

Usledio je protest srebreničkog lobija i uskoro je Flige je bio prinuđen da napusti Karadžićevo veće. Nakon perioda neaktivnosti u Tribunalu, Flige je bio imenovan za predsedavajućeg u manje prestižnom, ali ipak važnom Tolimirovom predmetu. U presudi Tolimiru 12. decembra pokazao je da je „revidirao“ mišljenje.

Stručna javnost je još 2012. primetila široku pukotinu u haškom sudu u vezi sa procesima okrivljenima u predmetu „Srebrenica“. Iako je petočlano sudsko veće u aprilu 2015. potvrdilo presudu iz decembra 2012, najiskusniji sudija MKS, Žan-Klod Antoneti, na više od 100 stranica svog izdvojenog mišljenja je priznao:

– Uloga optuženog jeste definisana ovom presudom, međutim, odgovora nema na opravdano pitanje porodica žrtava, koje žele da saznaju ko je naredio masovna pogubljenja… Do današnjeg dana, čini mi se, na to suštinsko pitanje porodica žrtava i očekivanje međunarodne zajednice nije moguće odgovoriti… na pitanje ko je naredio pogubljenje hiljada žrtava, i zašto.

Donošenjem drugostepene presude Tolimiru, Apelaciono veće tribunala za trećinu je smanjilo broj navodno masakriranih Bošnjaka taj broj je sveden na 4.970. Šta se promenilo od prve presude generalu Krstiću gde je ustanovljen broj od sedam do osam hiljada umorenih ljudi?

Kao ekspert odbrane na suđenju nekada prvom obaveštajcu Vojske RS, pojavio se pukovnik Ratko Škrbić sa svojom studijom „Kretanje stanovništva Srebrenice jul-avgust 1995.“ koja iz temelja ruši priču o ubijenih sedam do osam hiljada muslimana. Škrbić, nekadašnji docent na Katedri strategije Škole nacionalne odbrane, ukazao je i na masakr brojevima koje tužilaštvo i sud u Hagu sprovode u procesima srpskim oficirima.

– Kada sam iz navedene dve optužnice za Srebrenicu u predmetima Popović i ostali i slučaja Tolimir prepisivao broj zarobljenih po mestima zarobljavanja, i kada sam to uradio i za prevezene na mesta pogubljena, u zonu Zvorničke lake pešadijske brigade, i potom sabrao broj koji je navodno streljan, dobio sam podatke koji nisu normalni – navodi Ratko Škrbić. Prema njima, broj zarobljenih u slučaju „Popović i ostali“ iznosi 4.420. Od ovog broja njih 4.940 prevezeno je na stratišta gde je streljano 5.390.

U Tolimirovom predmetu zarobljeno je 4.820 ljudi, prevezeno je na pogubljenje 5.340, a pogubljena 6.282 čoveka.

U studiji Ratka Škrbića dalje stoji: „U Srebrenici početkom jula 1995. godine bilo je od 38.000 do 42.000 stanovnika, a najčešći broj koji se pojavljuje u haškim dokumentima 40.000 (osam puta) i to je broj ‘činjenica o kojoj je presuđeno’ u predmetu Krstić. U Tuzli i okolini vlada iz Sarajeva uz pomoć Svetske zdravstvene organizacije 4. avgusta registrovala je 35.632 izbeglica (raseljenih lica) iz Srebrenice, a među njima 10.632 vojno sposobnih muškaraca (ovo su sve civili). U ovaj broj nije ušlo od 3.000 do 5.000 vojnika 28. divizije koji su ušli u sastav 2. korpusa Armije BiH i nisu registrovani među civilima. Dakle ukupan broj stanovnika Srebrenice 4. avgusta 95. (preživeli plus poginuli tokom proboja divizije) kreće se od 39.632 do 43.632 i skoro je jednak ili nadmašuje broj stanovnika Srebrenice početkom jula 1995.“

Škrbić je, simulirajući matematički model, u broj registrovanih preživelih iz Srebrenice ubacio sedam odnosno osam hiljada ubijenih (vojno sposobnih) iz optužnice. Došao je do zaključka da je u tom slučaju početkom jula 1995. u Srebenici moralo biti od 27.126 do 29.386 muškaraca, a enklava je morala da broji od 53.188 do 57.619 stanovnika.

Pripremajući se se za ekspertizu za suđenje generalu Mladiću, Škrbić je došao i do novih zaključaka koje treba da iznese pred sudom. Analazirajući „Prilog E“ iz optužnice uvideo je da su u navedenim ubistvima za koje se krivi Mladić, taj broj menja (5.943+61=6.004). Dakle nedostaje više od 1.000 žrtava. Do navedenih 6.004 tužilac je došao ne navodeći tačne cifre već formulacije: „ubistvo više ljudi (muškaraca)“ korišćena je ukupno 20 puta, „ubistvo otprilike“ korišćena je šest puta, „ubistvo oko“ u dokumentu se navodi 8 puta, zatim „više od“ četiri puta. Termin „ubistvo najmanje“ ljudi na stranicama navedeno ukupno 11 puta, dok je formulacija „ubistva najviše“ ljudi korišćena jedanput. Odrednica „smrt gušenjem više zarobljenika“ navedena je jednom.

Tužilac je u brojkama bio precizan samo u tri navrata, i to za smrt 25 odnosno tri zarobljenika, a neprecizan i nejasan broj naveo je 51 put.

PREKOMANDOVANI NA DRUGA RATIŠTA

Džonatan Ruper, dopisnik Bi-Bi-Si-ja, avgusta 1995. izneo je sledeće podatke: „Do prve nedelje u avgustu 1995. godine 35.632 ljudi je registrovano od strane Svetske zdravstvene organizacije i bosanske vlade, kao raseljena lica iz srebreničke zaštićene zone“ – drugim rečima, kao preživeli iz Srebrenice. Izveštaj Međunarodne komisije Crvenog krsta od 13. septembra 1995. ukazuje na pravu sudbinu nestalih iz Srebrenice. „Oko 5.000 muslimanskih vojnika iz Srebrenice napustilo je enklavu pre njenog pada. Muslimanska vlada je priznala da su ti vojnici prekomandovani u druge jedinice njihovih oružanih snaga. Činjenica da o tome nisu obaveštene njihove porodice pravdana je obavezama vojne tajne.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



2 komentara

  1. VENI VIDI VICI says:

    "Priske je istakla da je 3.000 muškaraca nastradalo ne kao posledica streljanja već legitimnih borbenih dejstava za vreme proboja kolone 28. divizije iz Srebrenice prema Tuzli, i podvukla da raspoloživi dokazi ukazuju na to da je ubijanje određenog broja ratnih zarobljenika bilo delo male grupe pojedinaca koji su postupali bez ovlašćenja i u tajnosti, a ne odluka vojnog ili političkog vrha Republike" //////////// Pa kaže: znamo da su veliki deo ubijanja Srebreničana u julu 1995. godine obavili pripadnici Desetog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske među kojima su bili i Slovenac Franc Kos, Hrvati Dražen Erdemović i Marko Boškić te bosanski musliman Zijad Žigić. http://www.politika.rs/rubrike/kolumna-nedelje/Zebra-na-Brionima.lt.html

    • Lune says:

      Hm,hmm..proboj je proboj, a streljano je do 2.500 !dovukli su razne leseve iz grobova, ukljucujuci i Srpske, da popune "klintonovu kvotu za senat".

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *