„Ovo je lažna javna rasprava“

„Ovo je lažna javna rasprava“

24 oktobra 2013

pol-marina-ragusPiše: Marina Raguš

Rekao je profesor Vladimir Vodinelić i dodao da su članovi radne grupe „zloupotrebljeni“. Nanovo, zakonska regulativa oblasti javnog informisanja deli Srbiju. Uz skandale i potpunu konfuziju tako osetljiva oblast koja bi trebalo da predstavlja „javni interes“ svih građana Srbije kakva je javno informisanje, predstavljena je atmosfera debate kojom se (delimično) rešava sudbina medijskog prostora. Kažemo delimično jer će završnu reč dati „preporuke“ iz Brisela. Tako je „javna rasprava“ povodom Nacrta zakona o elektronskim medijima i o javnom servisu (još jednom) iznela na površinu onaj (ne)zvanični deo Srbije koji se pita o svemu i za sve. Učesnici rasprave koja je počela 18. oktobra u Kragujevcu a okončana 23. oktobra u Beogradu pokazala je da su članovi Radne grupe koji su učestvovali u izradi nacrta seta medijskih zakona bili paravan neformalne i (još uvek) nepoznate „radne grupe“ koja je arhitekta nacrta medijskih zakona:

„Doslovno smo otkrivali izmenu po izmenu, a razmere i metodi takvih izmena teksta Radnoj grupi iza leđa, postale su belodane na sastanku Radne grupe održanom 14. juna ove godine“, rekao je profesor Vodinelić početkom jula tekuće godine.Da podsetimo još 2008. godine donete su skandalozne Izmene i Dopune Zakona o javnom informisanju koje je Ustavni sud Srbije ocenio neustavnim. Tadašnji članovi Radne grupe zbog toga što je tekst Izmena i Dopuna Zakona bio urađen „iza“ njihovih leđa prekinuli su saradnju sa resornim Ministarstvom. Sledeći to iskustvo (a radi se o istim ljudima koji su opet bili delegirani u novu Radnu grupu), zahtevali su da se skandal iz 2008. godine ne ponovi. Dobili su „čvrsta“ uveravanja iz novog saziva resornog Ministarstva…a onda se situacija ponovila. Početkom jula o.g. istaknuti član Radne grupe profesor Vodinelić podnosi ostavku i za razlog navodi „nespremnost pomoćnika ministra Dragana Kolarevića, inače šefa Radne grupe, da se stara o ravnoteži između sukobljenih interesa grupa zastupljenih pri izradi medijskih zakona“. Uključuje se Nezavisno udruženje novinara Srbije i Centar za unapređivanje pravnih studija i traže od Ministarstva da „upozna sve članove radne grupe sa novim tekstom nacrta zakona, upozoravajući da izmeštanje rada na zakonima iz okvira radne grupe dovodi u opasnost adekvatno artikulisanje javnog interesa u medijskoj sferi“. Na sve to profesor Vodinelić kaže da nije „spreman da sarađuje s ministarstvom koje, ovako kako je predstavljeno u radnoj grupi, nije u stanju da odgovori svojoj ustavnoj obavezi“. Da podsetimo: tada je ministar kulture bio Bratislav Petković.

U međuvremenu, Vlada je rekonstruisana na čelo resornog ministarstva došao je Ivan Tasovac a na mesto pomoćnika ministra odgovornog za medije Saša Mirković.Očekivanja su (ponovo) izneverena. Situacija još dobija na intezitetu skandala i konfuzije:„Potvrdu o sukobu interesa člana radne grupe Saše Mirkovića dobili smo od APR (Agencija za privredne registre, prim. aut.) koji nam je putem mejla sopštio da je Mirković registrovan kao zastupnik u poslovnom udruženju ANEM (Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, prim. aut) i da je član preduzeća za menadžment i konsalting B 92 sa 30, 92 odsto udela“, rekla je tokom javne rasprave (21. oktobar) Jelena Vučićević iz sindikata Studija B. Dok su članovi radne grupe na istoj raspravi 21. oktobra u Beogradu javno saopštili da oni u stvari i ne postoje. Zapravo Rešenjem Ministarstva kulture i informisanja radna grupa ne „postoji“ još od februara meseca tekuće godine. Pitamo se: Ko je onda, zaista, radio i „skrojio“ nacrte medijskih zakona i u čije interese?! Pre svega, da li se oni mogu smatrati legalnim s obzirom da Radna grupa kojoj je bilo u mandatu da radi na nacrtima zakonskih rešenja faktički nije postojala u momentu njihovih „pisanja“?! Na ova i druga pitanja, odgovore javnost i učesnici rasprava nisu dobili do danas. Od Kragujevca u kome je 18. oktobra počela javna rasprava i tokom koje smo čuli „da se pritom ne zna šta piše u krovnom zakonu o javnom informisanju“ (Jovanka Marović, direktorka RTV Kragujevac) i da „ nacrti zakona gube legitimitet jer se do danas ne zna ko su bili članovi radne grupe koja ih je pisala i po kom kriterijumu“ (Miroslava Stošić, TV Vranje) do Beograda 21. i 23. oktobra gde je u finalu rasprave dominiralo kako izlaganje Aleksandra Timofejeva generalnog direktora Studija B koji je „povlačenje države“ iz medija pogotovo kada je reč o lokalnim elektronskim medijima video kao smrt prestižne gradske televizije kakva je Studio B. Predlažući da se primena medijskih zakona odloži do 2020: „Tu, onda, nema laži prihvatamo evropske inicijative, principe i zahteve ali u trenutku kada zaista postanemo deo Evrope. Valjda će se do tog vremena smanjiti kriza i biće više para i imaćemo normalnije medijsko tržište“, zaključio je Timofejev iako nije imao iluzija da ono što je država naumila svojom skupštinskom većinom će i nametnuti kao rešenje; Tako i izlaganje generalnog direktora RTS Aleksandra Tijanića koji je bio mnogo direktniji u svom učešću u polednjoj javnoj raspravi u Beogradu 23. oktobra: „Hoću da bude jasno da sam rekao da obmanjujete celu Srbiju i da od te laži počinje lažna zavesa koja se spušta kao magla na celu srpsku medijsku oblast“ posebno je naglasio Tijanić.

S druge strane, predstavnici Ministarstva su objasnili da Nacrt Zakona o elektronskim medijima predviđa transformaciju RRA (Republičke Radiodifuzne Agencije) u Regulatorno telo za elektronske medije u kome će sedeti „stručni“ ljudi „čija će dva člana birati poslanici u Skupštini Srbije, jednog kandidata će delegirati poslanici pokrajinskog parlamenta, a ostale članove će moći da predlože medijska udruženja, udruženja umetnika, crkva, univerziteti“ Ovo telo će izdavati dozvole za emitovanje programa na osam godina i imaće pravo oduzimanja dozvole usred „neregularnosti“. „Regulator će po prijavi ili tužbi utvrditi postojanje narušavanja medijskog pluralizma i upozoriće imaoce dozvola koji će morati da u narednih šest meseci da uklone nepravilnosti“ jedno je od obrazloženja koje je izazvalo i, pored finansiranja elektonskih medija, najviše reakcija učesnika rasprava kojima (naravno) nije bilo jasno da li će „Regulator“ imati i inspektore. Uvođenje projektnog finansiranja u lokalne medije i javne servise koje se takođe pomenulo kao modalitet stvorilo je još veću pometnju jer se lokalnim medijima ostavilo tek par meseci da osmisle projekat i apliciraju u atmosferi „EUropskih standarda“ kada ta ista EUropa, kao što znamo, samo godinuipo dana radi na pripremi projekata uz vrlo neizvesno finansiranje po apliciranju.

Ukoliko bismo se drznuli da podvučemo i pronađemo zajednički imanitelj ove skandalozne medijske javne rasprave bio bi: da nikome ništa nije jasno ali je očigledno da će Srbija ući u korporativni medijski model u kome će „krupni“ kapital diktirati „objektivnost“ informacija.Novinari koji jedva preživljavaju čekajući zaostale zarade od pre nekoliko meseci uz neizvesnu egzistenciju prepoznali su „igru“ i ovaj put su im se priključili i direktori medijskih kuća koji uskoro neće imati dobar odgovor za brojne otkaze na koje će biti primorani da potpišu.

Međutim, da li će ovo biti dovoljno za konačno formiranje građanske reakcije i inicijative?

S jedne strane imamo skupštinsku većinu koja obitava u paralelnoj briselsko-korporativnoj strukturi i koja prekraja novo sve tešnje odelo Srbiji; dok s druge strane imamo brojnije ali još uvek u dobroj meri potpuno zbunjene građane koji ne shvataju da je sve napisano metodologija definisanja života u Srbiji i da štogod da dotaknete funkcioniše po istom principu:Zvanična tela i grupe broje i po koje ime od integriteta ali samo u marketinške svrhe-prave odluke donose neke fantomske grupe koje, očito, Srbiju po ko zna koji put uvode u stanje prvobitne akumulacije (ili otimačine) kapitala. Ljudi se upotrebe, diskredituju, Skupština „završi“ posao i…kraj je izvestan: 2020 tu će dočetaki novi tajkuni u redu za nekakvu EUropsku organizaciju dok je vrlo veliko pitanje u kakvom će stanju biti tada većinska Srbija. Jedna od varijanti je da će raditi „za mrvice sa stola“ sada „vlasnih“ a tada ekstremno bogatih EUropejaca. Ko će se tada sećati ovoga čemu danas svedočimo i gde smo to pogrešili? Da li će biti uteha što smo ih uhvatili u laži, kako kaže Tijanić ili što smo podnosili ostavke, poput profesora Vodinelića u bliskoj budućnosti koja nam ne izgleda nimalo zdravo pa sami tim ni bolje? Sumnjamo. Nasuprot sebe imamo „vlasne“ koji unapređenje života i uređivanje države vide kao „odrađivanje“ posla do zadatih rokova iz Brisela…Ne verujete?!

S obzirom da smo temu i postavili kao ogledni primer metodologije „rađanja“ zakona u Srbiji neka i izjava pomoćnika ministra kulture i informisanja za medije bude ogledni primer „vlasnih“ koji su obeležili postĐurđevdansku Srbiju:

„ Posle 1. novembra, nakon komentara ministarstava i Brisela trebalo bi da formulišemo tekst za koji se nadamo da će u dogledno vreme otići u Vladu Srbije i Skupštinu“, rekao je Mirković. Podsećajući da vrlo brzo treba da se „odradi rasprava“ da bi se do 31. oktobra dobili svi predlozi i sugestije.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *