ОВО ЈЕ ПРАВИ РАЗЛОГ због кога су ухапшени Блатер и Платини!

OVO JE PRAVI RAZLOG zbog koga su uhapšeni Blater i Platini!

10 januara 2016

platini-y-blater 57Piše: Miloš Kordić

Zapad se proteklih nekoliko meseci žestoko obračunava sa prvim ljudima Fife i Uefe (svetskom i evropskom fudbalskom federacijom): Sepom Blaterom i Mišelom Platinijem. I uspeo je da ih otera sa funkcija u fudbalu na osam narednih godina.

I ne samo da su odstranjeni oni – ima njih još. Neki su i pohapšeni, a neki se skrivaju pa ih traže.

Razlozi su: finansijske mahinacije neslućenih razmera, primanje mita, korupcija.

I zapadna sredstva informisanja žestoko su se ostrvila na mnogo štošta što se, navodno, dešavalo u svetskoj i evropskoj kući fudbala poslednjih godina. I ne samo sredstva informisanja, nego se snimaju dokumentarni filmovi pa se emituju na za to „dežurnim“ televizijama. Na istim onim televizijama na kojima smo se nagledali filmova o dešavanjima na prostorima bivše Jugoslavije krajem devedesetih godina u kojima su Srbi glavni agresori, jedini koji su činili zločine, jedini koji su silovali žene, koji su genocidni…

Pa odavno mi znamo bar nešto od onoga što se događalo i što se događa u najvišim telima svetskog i evropskog fudbala. Odavno mi znamo kako se nameštaju domaćinstva olimpijskih igara, svetskih prvenstava, kako se nameštaju bezbrojne utakmice i takmičenja, kako se nameštaju titule, kako se biraju predsednici, potpredsednici, generalni sekretari i ostali članovi, kako se delegiraju sudije, kako se nameštaju doping kontrole, kako funkcioniše sportsko kladioničarstvo… Odavno mi znamo da će najdužim svetskim rekama proteći mnogo, mnogo vode dok se bilo koji fudbalski klub istočne Evrope okiti titulom evropskog prvaka. Prošlo je vreme kijevskog Dinama, bukureštanske Steaue, beogradske Crvene zvezde (i Partizana u finalu, da ne budem nepravedan). Odavno mi znamo šta je sve i koliko je fudbal ( i sport uopšte) razoren nemilosrdnim i beskrupuloznim kapitalom. Ako jedan fudbaler košta stotinu miliona evra, ili sto dvadeset miliona dolara, svejedno, šta tu ima fudbalsko, sportsko?! Pa dovoljno je upitati se: čiji su u stvari najbogatiji pojedini fudbalski klubovi po Velikoj Britaniji? Pa jasno: arapski, ruski, između ostalog.

A zbog čega kažem: Zapad?

Pa Zapad se istog trenutka kad je Rusija dobila organizaciju Svetskog fudbalskog prvenstva, 2018. godine, uhvatio za glavu: kako se to dogodilo? I kako je moglo da mu to izmakne kontroli? A sve je preduzeto da se to ne dogodi.

I onda Sjedinjene Američke Države, a to je taj Zapad na čelu s njima, preduzimaju, odnosno nameću ostalima praćenje i istragu u Fifi i Uefi.

I ko je to pratio i istraživao?

Zamislite ko – Ef-Bi-Aj (Federalni istražni biro)! A tome je zadatak da obaveštajne podatke prikuplja isključivo na tlu svoje države. Za razliku od one druge, koja se zove CIA (Centralna obaveštajna agencija), na ovim prostorima veoma dobro poznate, jer je često spominjemo, verovatno i vidimo i čujemo a ne znamo da je to ona, koja je zadužena za „rad“ širom svetskih meridijana i paralela. A kako uspešno radi – osetili smo i mi, ali i Iračani, Haićani, Čileanci, Libijci, Avganistanci, Arapi Bliskog istoka…

I dok Ef-Bi-Aj radi, dok milioni i milijarde tajno i nevidljivo kruže s računa na račun, dok nezamenjive mafioze godinama i godinama predsednikuju fudbalskim svetom, dotle fudbal, kao igra, u mnogim zemljama tog istog sveta nezaustavljivo umire.

A da ne bi Rusije u koju se 2018. godine mora ići, a nije kako (oni malko stariji sećaju se Olimpijskih igara u Moskvi), Blater i Platini dugo bi još vladali Fifom i Uefom. (Da su uspeli da spreče da Rusija ne dobije prvenstvo, sve bi se to – mito, korupcija, pljačka – krstilo kao lobiranje. Njega je Zapad ozakonio, dozvoljeno je. Pa čak i veoma poželjno. Uostalom, za sve to što su oni radili, ne bi se ni znalo. Kao ni za ono što su radili njihovi prethodnici, od kojih su neki vladali kao da su monarsi – behu nedodirljivi i nezamenjivi.) Jer oni, vladari Fife i Uefe (a i MOK, Međunarodni olimpijski komitet je tu, i mnogi drugi i druge takve i njima slične međunarodne sportske organizacije), nemaju iznad sebe bilo koga kome odgovaraju, kome polažu bilo kakve račune i izveštaje o svom radu. A svojih podanika iznutra nikad se nisu plašili. Jer oni su vrhovni, apsolutni. Jer oni su se izborili da se država i politika u svakoj njihovoj članici isteraju iz sporta! I svima je bilo lepo. Pare su se vrtele, gomilale i nekima šakom i kapom delile. Pa kako da oni mali, nerazvijeni ne glasaju za takve, neizmerno darežljive, koji su brinuli za razvoj fudbala u Africi, Okeaniji, Južnoj Americi, Aziji, Istočnoj Evropi, da bi njihovu talentovanu decu mogli da odvedu, kao danak u krvi, u Liverpul, u neki Mančester, u Ajaks, Real, Arsenal, Inter, Barselonu (najbolja trojka na svetu su joj Mesi, Nejmar i Suarez, sve Španac do Španca)…

Pa je tako i u Srbiji. U kojoj niko ne sme bar donekle ozbiljnije ni da pita bilo šta o tome zbog čega nas već godinama nema ni na svetskim ni na evropskim fudbalskim prvenstvima. Da pita, pa da neko odgovori, odgovara i da se skloni ili ukloni. Bar to. Kad mi već nemamo taj Zapad i njegov Ef-Bi-Aj!

A 2018. nećemo „imati“ ni Rusiju. Osim „na našim malim ekranima te-ve prijemnika“, što kazao legendarni Zoran Radmilović dedi u „Radovanu Trećem“.

(Intermagazin)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *