ОВО ЈЕ ПУТИНОВ НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК!

OVO JE PUTINOV NOVI SVETSKI POREDAK!

3 maja 2017

Da li je Vladimir Putin najpopularniji ruski lider svih vremena? Svakako tako izgleda. U nedavnoj anketi sprovedenoj od strane Centra za istraživanje javnog mnjenja All-Russia, Putinova popularnost je porasla na izuzetnih 86 odsto, što je dvostruko više od Obame kada je otišao sa funkcije 2016. godine.

A ono što još više iznenađuj je to da se Putinova popularnost podizala kroz teške ekonomske krize i skoro dve decenije na funkciji. Za razliku od većine političara, čiji je rok trajanja negde između 4 do 8 godina, divljenje javnosti za Putina je samo ojačalo tokom vremena, piše kolumnista Majk Vitni.

A ovaj fenomen takođe nije ograničen samo na Rusiju. Prema nedavnom istraživanju YouGov-a, “Putin je treći najcenjeniji čovek u Egiptu, četvrti u Kini, Saudijskoj Arabiji i Maroku, i šesti najcenjeniji čovek u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj.“ A da ne pominjemo Siriju gde nazivaju bebe po ruskom predsedniku.

Putin je takođe osvojio prestižnu nagradu magazina Time za Lice godine 2007. godine, i ostao je među prvih deset na listi za proteklu deceniju. Jedino mesto gde Putin nije popularan je SAD, gde je on nemilosrdno demonizovan u medijima kao “KGB razbojnik“ ili “novi Hitler.“ Prema istraživanju 2017. godine od strane Gallup-a, samo “22% Amerikanada ima pozitivno mišljenje o Putinu“ dok “72% ima negativno mišljenje o njemu.“

Nema sumnje da su medijski lični napadi na Putina dramatično uticali na njegovu popularnost. Pitanje koje ljudi otvorenog uma moraju sebi postaviti je, da li je njihovo mišljenje o Putinu rezultat njihovog ličnog istraživanja ili da li su njihovi stavovi oblikovani od strane zlih medija koji su u vlasništvu korporacija i koji ocrne svakoga ko stoji na putu Vašingtonove geopolitičke ambicije? Naš savet za ove ljude je da jednostavno sami pročitaju Putinove reči i da sami izvuku zaključke.

Zapadni mediji tvrde da je Putin odgovoran za niz zločina, uključujući ubistva poznatih novinara i političkih rivala. Ali da li je to istina? Da li je čovek, koji je toliko poštovan od strane velike većine Rusa, običan mafijaški ubica koji ućutka svoje neprijatelje bez borbe?

Ne možemo odgovoriti na to, ali prateći Putinovu karijeru (i čitajući mnogo njegovih govora) otkako je zamenio Borisa Jeljcina u decembru 1999. godine, mislimo da je to malo verovatno. Verovatnije objašnjenje je da je spoljna politika Rusije stvorila nepremostive prepreke za Vašington na mestima poput Ukrajine i Sirije, tako da je Vašington usmerio svoje ministarstvo za propagandu (medije) da ukaljaju Putina kao zlog tiranina i razbojnika. Barem je to način na koji su se mediji ponašali u prošlosti.

Američka politička klasa je volela Jeljcina, naravno, jer je Jeljcin bio poslušna budala koja je razorila državu i popustila svim zahtevima zapadnih korporacija. Ne baš i Putin, koji je napravio velike korake u obnovi zemlje nacionalizacijom dela naftne industrije, ističući njegov autoritet nad oligarsima, i vraćaćanje moći centralne vlade.

Što je još važnije, Putin je u više navrata osudio Vašingtonovo jednostrano ratovanje širom sveta, u stvari, ruski predsednik je postao de fakto lider rastućeg pokreta otpora čiji je primarni cilj da zaustavi Vašingtonove destabilišuće ratove za promenu režima i obnova globalne bezbednosti osovnog načela nacionalnog suvereniteta. Evo kao je Putin to sumirao na Valdaju:

“Mi nemamo sumnje da je suverenitet centralni pojam čitavog sistema međunarodnih odnosa. Poštovanje njega i njegove konsolidacije će pomoći osiguravanju mira i stabilnosti kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou… Pre svega, mora postojati jednaka i nedeljiva bezbednost za sve države.“ (Sastanak Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj, Budućnost u toku: Oblikovanje sutrašnjeg sveta, iz Kabineta predsednika Rusije)

Ovo je tema poznata Putinu i ona koja se vraća na njegov poznati minhenski manifest 2007. godine, govor koji svako sa čak i najmanjim interesom za spoljne poslove treba da pročita u celosti. Evo odlomka:

“Svedoci smo sve većeg prezira za osnovne principe međunarodnog prava. A nezavisne pravne norme, zapravo, se sve više približavaju pravnom sistemu jedne države. Jedna država i, naravno, pre svega SAD, su u svakom pogledu prekoračile svoje nacionalne granice. To je vidljivo u ekonomskoj, političkoj, kulturnoj, i obrazovnoj politici koju nameće drugim nacijama. Pa, kome se sviđa sve ovo? Ko je srećan zbog toga?…“

“Uveren sam da smo dostigli odlučujući trenutak kada moramo ozbiljno razmislti o arhitekturi globalne bezbednosti. I moramo nastaviti da tražimo razumnu ravnotežu između interesa svih učesnika u međunarodnom dijalogu.“ (Putinov kultni Minhenski govor 2007. godine)

Minhenski govor se dogodio pune četiri godine nakon što je Vašington pokrenuo svoju krvavu invaziju na Irak, invaziju kojoj se Putin žestoko protivio. Govor pokazuje zrelo razmišljanje s Putinove strane koji, za razliku od drugih svetskih lidera, ne žuri za osudama ili izvlačenjem ishitrenih zaključaka. Umesto toga, on sačeka, potpuno izanalizira situaciju, a zatim postupa u skladu sa tim. Kada jednom donese odluku, retko se koleba.

Putinovo protivljenje jednostranoj svetskoj vladavini, odnosno, Vašingtonovom diktiranju politike i svima ostalima koji se ponašaju u skladu sa ti, nije znak antiamerikanizma, nego pragmatizam. Vašingtonovo 16-godišnje divljanje širom centralne Azije, Severne Afrike i Bliskog istoka, samo je intenziviralo krize, podstaklo nestabilnost, razmnožilo terorizam, i povećalo smrt i razaranje. Nije bilo pobeda u ratu protiv terorizma, samo beskrajno nasilje i pokolj. Povrh toga, kako kaže Putin, “Niko se ne oseća bezbedno.“

To je razlog zašto je Putin povukao liniju u Siriji i Ukrajini. Ruski predsednik je sada obavezao vojnike i vojne avione da zaustave Vašingtonovo agresivno ponašanje. Još jednom, to nije zato što on mrzi Ameriku ili traži konfontaciju, već zato što Vašingtonova podrška za nasilne ekstremiste zahteva čvrst odgovor. Nema drugog načina. Istovremeno, Moskva nastavlja da aktivno traži mirno rešenje za obe krize. Evo Putina:

“Tek nakon završetka oružanih sukoba i obezbeđivanja mirnog razvoja svih zemalja moći ćemo da govorimo o ekonomskom napretku i rešavanju socijalnih, humanitarnih i drugih ključnih problema…“

“Bitno je obezbediti uslove za kreativan rad i ekonomski rast tempom koji bi stavio tačku na podelu sveta na stalne pobednike i stalne gubitnike. Pravila igre treba ekonomijama u razvoju da daju bar šansu da uhvate korak sa onima koje znamo kao razvijene ekonomije. Mi treba da poradimo na izjedačavanju tempa ekonomskog razvoja, i podupiranju zaostalih zemalja i regiona kako bi plod ekonomskog rasta i tehnološkog napretka bio dostupan svima. Posebno, ovo bi moglo pomoći da se stavi tačka na siromaštvo, jedan od najvećih savremenih problema.“…

“Drugi prioritet je globalna zdravstvena zaštita… Svi ljudi na svetu, ne samo elita, treba da imaju pravo na zdrav, dug život. Ovo je plemeniti cilj. Ukratko, trebalo bi danas da izgradiomo temelj za budući svet ulaganjem u sve prioritetne oblasti ljudskog razvoja.“ (Sastanak Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj)

Zato mislimo da su priče o Putinovom ubijanju novinara gluposti. Čini se vrlo neverovatno da bi čovek koji veruje u univerzalnu zdravstvenu zaštitu, kreativni rad, okončanje siromaštva i “investiranje u sve prioritetne oblasti ljudskog razvoja,“ u isto vreme ubijao političke rivale poput običnog člana bande. Smatramo da je u to jako teško poverovati.

Najinteresantniji deo Putinovog govora na Valdaju je njegova analiza socijalnih nemira koji su zahvatili EU i SAD, što je dovelo do široko rasprostranjenog odbacivanja tradicionalnih političkih kandidata i njihovih stranaka. Putin je pažljivo gledao ove događaje i tom pitanju pridao veliki značaj. Evo šta je rekao:

“Sa razorenim političkim planom, kakav je sada, i sa američkim izborima koji su prestali da budu instrument za promenu, već se umesto toga sastoje samo od skandala i kopanja prljavštine… I iskreno, pogled na platforme različitih kandidata daje utisak da su one napravljene iz istog kalupa – razlika je mala, ako uopšte postoji…“

“Da, formalno gledano, moderne države imaju sve atribude demokratije: izbore, slobodu govora, pristup informacijama, slobodu izražavanja. Ali čak i u najrazvijenijim demokratijama većina građana nema stvarni uticaj na politički proces i nema direktan i stvarni uticaj na vlast…“

“Čini se kao da elite ne vide sve dublje raslojavanje u društvu i eroziju srednje klase… ali ta situacija stvara klimu nesigurnosti koja ima direktan uticaj na javno raspoloženje.“

“Sociološke studije sprovedene širom sveta pokazuju da ljudi u različitim zemljama i na različitim kontinentima imaju tendenciju da vide budućnost kao mutnu i sumornu. Ovo je tužno. Budućnost ih ne mami, nego ih plaši. Istovremeno, ljudi ne vide nikakve stvarne mogućnosti ili sredstva da promene išta, utičući na događaje i oblikovanjem politike.“

“Što se tiče tvrdnji da su drugo krilo i populisti porazili razumnu, trezvenu i odgovornu manjinu – mi ne govorimo o populistima ili nečemu sličnom, već o običnim ljudima, običnim građanima koji gube poverenje u vladajuću klasu. To je problem…“

“Ljudi osećaju sve veći jaz između njihovih interesa i elitine vizije jedinog ispravnog pravca, pravca koji elita sama izabere. Rezultat toga je da referendumi i izbori sve češće stvaraju iznenađenja za vlasti. Ljudi uopšte ne glasaju kako ih zvanični i ugledni mediji savetuju, niti kako ih vodeće partije savetuju.“

“U početku, ovi nezgodni rezultati su na brzinu proglašeni anomaljom ili šansom. Ali, kada su postali češći, ljudi su počeli da govore da društvo ne razume one koji su na vrhu vlasti i još nisu dovoljno sazreli da bi mogli da procene rad vlasti za opšte dobro. Ili potonu u histeriju i proglase rezultat stranom, uglavnom ruskom, propagandom.“ (Sastanak Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj)

Putin je istakao neke značajne stvari, pa hajde da rezimiramo:

1/ Izbori više nisu instrument za promenu.

2/ Izgled demokratije ostaje, ali ljudi više nemaju moć da promene politiku ili proces.

3/ Politička nemoć je dovela do frustracije, depresije i besa. Novi pokreti i kandidati su se pojavili da prihvate ekstremnija pravna sredstva, jer tradicionalne partije više ne predstavljaju volju naroda.

4/ Izolovane elite su postale tuplje i ne reaguju na bes koji leži ispod površine naizgled mirnog društva.

5/ Sve više i više ljudi se plaši za budućnost. Oni vide malo nade za sebe, svoju decu ili zemlju. Jaz između bogatih i siromašnih i dalje podstiče širenje populističkog besa.

6/ Trampov izbor ukazuje na široko odbacivanje političke klase te zemlje, njenih medija, njenog ekonomskog sistema i njegovih osnovnih institucija.

Ovo je prvoklasna analiza od čoveka koji nije samo proveo mnogo vremena razmišljajući o tim stvarima, već je i ukazao na određeni događaj iz kojeg se sadašnja kriza pojavila; raspad Sovjetskog Saveza. Evo šta on kaže:

“Prošle godine, učesnici Valdaj foruma su razgovarali o problemima sa trenutnim svetskim poretkom. Nažalost, malo toga se promenilo na bolje tokom ovih poslednjih meseci. Zaista, bilo bi poštenije reći da se ništa nije promenilo.“

“Tenzije proizašle iz promena u distribuciji ekonomskog i političkog uticaja nastavljaju da rastu… U suštini, čitav projekat globalizacije je danas u krizi i u Evropi, kao što dobro znamo, čujemo glasove koji sada govore da multikulturalizam nije uspeo.“
“Mislim da je ova situacija u mnogim aspektima rezultat pogrešnih, ishitrenih i donekle pre-sigurnih izbora koje su napravile elite u nekim zemljama pre četvrt veka. Tada, krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina, postojala je šansa ne samo da se ubrza proces globalizacije, nego i da joj se da drugačiji kvalitet i učine je skladnijom i održivom po prirodi.“

“Međutim, neke zemlje koje su se videle kao pobednici u Hladnom ratu, ne samo da su sebe videle na taj način, već su to otvoreno rekli, zauzeli pravac jednostavnog preoblikovanja globalnog političkog i ekonomskog poretka da se uklopi u njihove interese.“

“U svojoj euforiji, oni su u suštitni napustili materijalni i ravnopravan dijalog sa ostalim akterima u međunarodnom životu, birajući da ne poboljšaju ili stvore univerzalne institucije, i umesto toga pokušai da dovedu ceo svet pod njihove organizacije, norme i pravila. Oni su izabrali put globalizacije i sigurnosti za sebe, za odabrane manjine, a ne za sve.“ (Sastanak Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj)

U pravu je, zar ne? Projekat globalizacije je u krizi, a razlog zašto je u krizi je taj jer su sve koristi otišle ljudima koji su izradili originalnu politiku, 1 procentu. Tako da se sada ljudi u SAD i EU bune u besu, preduzimajući očajničke mere da uspostave kontrolu nad sistemom. To je bila poenta Bregzita. To je poenta Trampovog izbora. I to je poenta suočavanja između Makrona i Le Penove. Sve te tri stvari su primeri kiptećeg populističkog besa koji je usmeren na elite koje su nametnule svoj samoubeđujući sisem na sve ostale koji ubrzavaju stalan pad životnog standarda, masovnu ekonomsku nesigurnost i gubitak nacionalnog suvereniteta.

Ovo je prvi put da vidimo ovakav talas socijalnih turbulencija od raspada Socijalnog Saveza, ali ima smisla. Zapadne elite su raspad SSSR-a videle kao zeleno svetlo da manijakalno sprovedu svoj globalni plan i nametnu svoj neoliberalni ekonomski model svetu, proces koji je znatno ubrzan nakon 9/11. Teroristički napadi na Kule bliznakinje su postali događaj koji je pokrenuo suzbijanje građanske slobode, unapređenje izvršne vlasti i početak globalnog rata protiv terorizma. Nesputan bilo kakvim ozbiljnim rivalom, Vašington se osećao slobodnim da nametne svoj korporativni sistem svetu, ponovo nacrta mapu Bliskog istoka, okupira zemlje centralne Azije, i sruši sekularni sistem gde god odu.

Sada, 27 godina kasnije, SAD su zaustavljene na svojim stazama u Siriji i Ukrajini. Pojavljuju se novi centri ekonomske moći, formiraju se novi politički savezi, a autoritet Vašingtona se otvoreno dovodi u pitanje. Putinov zadatak je da blokira Vašingtonov napredak, stvori opipljivu destimulizaciju za agresiju, i stavi tačku na strane intervencije. Ruski predsednik može napraviti nekoliko koraka unazad da bi izbegao Treći svetski rat, ali krajnji cilj je jasan i ostvariv.

(Vebtribune.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *