ОВО ЈЕ РЕШЕЊЕ да се спаси СРПСКО СЕЛО!

OVO JE REŠENJE da se spasi SRPSKO SELO!

17 aprila 2016

Staro_Selo_-_Sirogojno5Srbija, zemlja seljaka, uskoro bi mogla da ostane bez sela. Naime, u oko dve hiljade sela nema žive duše, dok u 200 nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina.

Srbija je praktično za deset godina, od 2002. do 2012, uništila 150.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, tj. svako peto. To je, kako kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, figurativno rečeno — 500 sela sa po 300 poljoprivrednih porodičnih domaćinstava.

Ševarlić pretpostavlja da će u narednom periodu, do sledećeg popisa 2022, nestati još 200.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

„To je nedopustivo, jer mi ne govorimo više o praznim selima ili praznim opštinama već o čitavim praznim regionima, kao što je slučaj sa južnom i istočnom Srbijom, pojedinim regijama čak i u srcu Šumadije, a posebno u zapadnoj Srbiji, ali i u nekim opštinama u Banatu“, rekao je Ševarlić.

Studija poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji, koju je profesor Poljoprivrednog fakulteta objavio prošle godine, pokazuje da je između dva poslednja popisa od 1960. do 2012. Srbija izgubila milion i po hektara poljoprivrednog zemljišta. To dovodi do zaključka da naša zemlja nije više bogata poljoprivrednim zemljištem kao što se nekada govorilo deci od osnovne škole pa nadalje, jer prvi put to zemljište čini manje od polovine ukupne teritorije Republike Srbije.

 

Od 25 statističkih oblasti Srbije, osam regiona nije prehrambeno samoodrživo, jer ne raspolažu sa minimalnih 20 ari obradivog zemljišta po stanovniku, što se smatra presudnim elementom za prehrambenu samoodrživost stanovništva na određenom području, konstatuje Ševarlić. Profesor dodaje da takođe ni 47 od 165 opština na području Vojvodine i centralne Srbije, koje imaju poljoprivredno zemljište, nisu prehrambeno samoodržive.

„Dakle, zemljište je ’majka svih stvari‘. Mi zemljište nismo nasledili od naših očeva i dedova, već smo ga pozajmili od naših unuka i praunuka i dužni smo kao bonus pater familijas, kao dobar starešina porodice, kao dobar domaćin da ga racionalno koristimo, da ga u istoj površini i istom kvalitetu ostavimo narednoj generaciji kako bi oni bili ekonomski samoodrživi.“

Šta je rešenje za ostanak ljudi na selu

I dok ljudi u gradovima nemaju posla, u selima nema ko da radi. Sela izumiru, a ne koristi se šansa da se ti negativni trendovi na srpskom selu zaustave, a samim tim i da se razvijaju ruralna područja.

Kao i mnogo puta u istoriji, i u ovim vremenima selo i poljoprivreda su glavni oslonac koji omogućava opstanak i preživljavanje.

Zbog toga, profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić smatra da bi država morala hitno da primeni jedan od nekoliko modela kako bi uspela bar da uspori ovako loš trend.

Jedan je, naglašava, iz ortodoksnog kapitalističkog sistema Izraela u kome je 99,7 odsto poljoprivrednog zemljišta u državnoj ili paradržavnoj svojini. On predviđa da poljoprivrednici mogu da zakupe zemljište, ali samo na rok do 49 godina korišćenja.

Drugi model pripada Danskoj, koja je jedna od osnivača preteče Evropske unije, odnosno Evropske ekonomske zajednice, koja ima propisan zemljišni maksimum do 300 hektara uz obavezu da farmeri i članovi njegovog domaćinstva moraju da žive na imanju. Zbog tog uslova, objašnjava Ševarlić, teško da možete da kupite zemlju na teritoriji Danske.

Čak se pred Evropskim sudom vode sporovi upravo zbog potencijalnih kupaca iz drugih država koji žele da kupe farme ali ne i da na njima žive.

Kao nimalo loša opcija, otvara se i model koji je primenila Slovenija. Ta zemlja je propisala pet uslova za sticanje svojine na poljoprivrednom zemljištu — od toga da morte da budete najmanje pet godina rezident Republike Slovenije kako biste mogli da kupite zemljište u toj državi, do toga da prednost u kupovini imaju vlasnici susednih parcela radi ukrupnjavanja zemljišta, ili potencijalni mladi poljoprivrednici.

(Sputnik)

KOMENTARI



11 komentara

  1. mijo says:

    bracni par milosevic i markovic nisu hteli zadrzati srbe i jugoslovene iz hrvatske u srbiji nego van u tude zemlje sve smisljeno radeno

  2. kosovac says:

    Drago mi je da je baš profesor Miladin Ševarlić upotrebio pravi izraz „ekonomski samoodrživi“. Taj izraz je kontra novogovoru „održivi razvoj“, upotrebljavanom od strane megatrendovaca i ima veze sa naukom kao magarac sa sedlom. Zato što kada čujem „održivi razvoj“, setim se da niko ne teži „neodrživom razvoju“, možda zato što ne znaju šta taj izraz znači a nema još nikoga ko je bar pokušao da ga objasni.

  3. Aleks says:

    Dajte izbeglicama Srbima iz hrvatske kraine i bosne zemlju kuču i osnovne uslove za obradu ili stočarstvo pa da se radi živi a ne sve sociala podstanari besposlica ..al ko hoče ima ljudi koji su to radili pa su proterani a sad trpe u gradovima...on bi rađe obrađivo ili čuvo ovce nego bio u betonu....za jedno 10g ima svi da pobegnemo iz gradova radi stresa...al da mu država pokloni ne da plača kiriju pa se menja vlada pa treba da se trese očel produžit neče da ima sigurnost...a voče i povrče eksport rusija.......mogu i sela da budu moderna ..

  4. kosovac says:

    Aleks, Nema sa izbeglicama nikakve veze, svi smo nekako naučeni na hleba bez motike. Ja sam celog života zarađivao na olovku, veselio se zato što mi deca dobro uče škole. Kada su škole završene, posao je morao da se potraži negde na stranu. Znaš i sam koliko je to nesiguran posao. Eto, ja sam uspeo, ali sedim kući i uzdišem. Kod mene, seljak ima šanse da zaradi samo ako ima snage i mogućnosti da svoj proizvod iznese na pijac. Odavno je prestao otkup žita i grožđa. Jedan seljak mi je rekao da samo budala može da seje žito za otkup. A jedan iz sela gde sam u podrumu video drvenu bačvu od 2.000 litara, kaže da mora da smanji površinu grožđa. Zašto? Nema ko da radi.

  5. Lajla says:

    To su bajke,strane korporacije, konkurencija rusi cene poljoprivrednih proiazvoda damping cenama ,a drzava pomaze.Samo da sela nestanu i presele se u gradove.I tada ce,a vec je i pocela jeftina prodaja zemlje.Kada taj projelat zavrsi lebac ce kostati ko suvo zlato. To nam je sudbina zapisana,ljudi ce se ubijati za hranu.

  6. Paštrović says:

    "Ljudi će se ubijati za hranu." Neka se ubijaju, kad su se svi skupa "s menom" odrekli sela, i stuštili se da kusaju "leba bez motike", kako nam lijepo reče "Kosovac". Povratak u sela je nemoguć ako se i dalje buljuk bude slao "na školovanje i na visoke škole". Koliko je naročito srbsko selo bilo zapostavljeno... nećemo sad i o tome, jel'de? Blago onom Nusretu sa Pešteri, koji je svima nama rekao da nam nije on kriv što smo pukli k'o bundeve, i što smo pristali da budemo dobrovoljno roblje. Eto, ja nebih ni dva jaja u kući imao da mi to nijesu dozvolili ovi robovlasnici što vladaju planetom. Dok bijah seljačić, jaja sam ih krkao kad god mi se ćefnulo, i to ona sa žutim žumancem, heh...

  7. Paštrović says:

    I ovo, umal' zaboravih: Kod nas su vazda bezemljaša smatrali najvecom bijedom i fukarom. Sad se "kvalitet" broji brojem stanova i kvadraturom. To se, valjda, jede, hehe...?

    • micky says:

      ili se se "sipa u Traktor"...

  8. ljubisav says:

    Izadjimo i glasajmo za promene,ovo nam je zadnja sansa,dozovimo se pameti,krajnje je vreme!

  9. zIKO says:

    Zivim vec duze na zapadu i Holandiji...sela se odrzavaju jer je osnova drzavnog opstanka. Zahvaljujuci cvrstim i stimulativnim zakonima. Nasi politicari i ekonomisti su zabrazdili u neznanju... Ode nam drzava ako se sela ugase! Tek tada necemo preziveti nikakvu krizu!!!

  10. dragomir says:

    sve je to sto jos niko nije skinijo titinu vlast u beogradu dok oni ne odu srbija crna zemlja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *